Clásico Joven: Bitka za prevlast u Meksiko Sitiju i tron Sombrerosa

Meksiko Siti, najveći je i, veruje se, najstariji grad u ovom delu sveta. Osnovan još davne 1325. godine kao bastion Astečke kulture i carstva. Lice mističnog grada zauvek je nestalo u vekovnom plamenu Konkvistadora kojima su konačno Libertadori stali na put početkom 19. veka. Međutim, prestonicu po kojoj je ova latinoamerička država i dobila ime, i danas potresaju mnogi sukobi, oni modernog doba koji uglavnom sežu u prirodu društvenog staleža, geografske blizine obeležene susedstvom i tradicijom koja se iz njega razvija.

Upravo u takvim okruženjima stvarana su neka od najvećih animoziteta u svetu fudbala. Grad je oduvek bio dom za dva od tri najpopularnija kluba u državi, sve dok se početkom sedamdesetih godina prošlog veka, jedan mali provincijski klub, nije nastanio u blizini dva prestonička džina, a ubrzo dostigao njihove visine. Čak i danas, posle više od 50 godina staža kao stanovnika prestonice i svrstavanjem među najveća četiri kluba u Meksiku, i dalje se u običnim razgovorima na ulicama, tavernama i parkovima, može čuti oslovljavanje sa "ma oni tamo, iz Idalga", što ovde ima dvosmisleno značenje. Idalgo jeste jedna od saveznih država, ali je ujedno i reč koja označava pripadnika najnižeg staleža u Španiji ili Portugaliji.

Do 1916. godine fudbal je uveliko bio popularan sport u Meksiku, a posebno među studentima na univerzitetima Maskarones i Marista de la Perpueta. Studenti, pripadnici oba univerziteta, formirali su fudbalske sastave pod imenima Rekord i Kolon. Kasnije iste godine, dve ekipe su se konsolidovale i ujedinile u jedan tim, kako bi bio konkurentniji u tadašnjoj gradskoj ligi. Za novoformirani klub, mnoga imena uzimana su u razmatranje, ali je predlog mladog Pedra Četa Kintanilja usvojen kao zvaničan i koji je postojan i danas. Naime, on je predložio da se klub nazove Amerika, iz razloga što su ga osnovali 30. oktobra na dan rođenja Kristofera Kolumba.

04.00: (2,85) Kruz Azul (3,20) Klub Amerika (2,60)

Amerika je bila jedan od pokretača i osnivača Primera divizije 1943. godine, kao prve zvanične profesionalne lige na tlu Meksika, koja je ujedno predstavljala i prvo takmičenje na nacionalnom nivou, na kom su isprva učestvovali samo klubovi iz glavnog grada i tri savezne države, a kojima su se kasnije priključivale i ostale. Danas, popularni Orlovi, kako glasi nadimak ovog kluba, poseduju rekordnih 14 titula nacionalnog prvaka, takođe najtrofejniji su i u Kupu Meksika sa šest pehara, kao i na čitavom kontinentu gde su u sedam navrata osvajali pehar KONKAKAF Lige šampiona, najeminentnijeg klupskog takmičenja za Severnu, Centralnu i Karipsku Ameriku.

Klub ima višedecenijsko rivalstvo sa Čivasom iz Gvadalahare, a kao dva najuspešnija kluba u državi njihovo rivalstvo se smatra Nacionalnim klasikom. Međutim, Amerika ima jedno starije i veoma popularno gradsko rivalstvo sa klubom Universidad de Nasional, poznatijeg kao UNAM Pumas. Upravo oni su predstavljali dva gradska velikana, po trofejima i broju pristalica, kao i njihovim stadionima, sve dok se Orlovi nisu ugnezdili na velelepnu Asteku, najveći stadion u Latinskoj Americi. Međutim, početkom sedamdesetih, nastala je prava najezda “Zečeva” iz Idalga, koji su se takvom brzinom “nakotili” u prestonici, drakonski menjajući do tada poznatu fudbalsku scenu, ne samo glavnog grada već i čitave države.

Severno od federalnog distrikta i glavnog grada, na samoj granici sa saveznom državom Idalgo, nalazi se mali grad San Migel Vindo. U njegovom predgrađu nalazi se mesto pod imenom Haso (Jasso) u kome se nalazi fabrika cementa. Radnici koji su bili zaposleni u najvećoj cementari u državi, 22. marta 1927. godine, okupili su se u krugu fabrike sa idejom da formiraju fudbalski klub, koji je simbolično poneo ime upravo po preduzeću čiji su ga članovi i osnovali, Kruz Azul.

Henri Martin (©AFP)

Od svog osnivanja 1927. pa sve do 1960. godine amaterski tim formiran od radnika iz fabrike, bezbroj puta putovao je na gostovanja u Meksiko Siti gde se sučeljavao sa rezervnim sastavima velikih profesionalnih klubova, poput Amerike, Atlante, Asturijasa i Nekakse. Uspešni rezultati Sementerosa, kako glasi jedan od popularnih nadimaka ovog kluba, u ovim prijateljskim susretima, kao i u gradskoj ligi, izazvao je reakcije čelnika kompanije da izgradi novi stadion u Hasu, a tim je 1960. ušao u profesionalnu epohu, nastupajući u meksičkoj drugoj diviziji. Početkom sedamdesetih godina, tačnije 1971, preseljenjem predstavništva kompanije Kruz Azul u Meksiko Siti i fudbalski tim dobio je novo okruženje u La Norihi, južnom delu prestonice, gde je nastupao na lokalnom stadionu, sve dok mu gradska vlast nije odobrila da koristi stadion Asteka do 1996. godine kada se uselio na svoj Estadio Azul.

Danas Kruz Azul spada među četiri najveća i najpopularnija u državi. Po parametrima nacionalnih titula, čiji je pehar devet puta dolazio u posed Sementerosa, takođe se nalazi na četvrtom mestu iza Amerike (14), Čivasa (12) i Toluke (10). Šest pehara šampiona KONKAKAF Lige šampiona, čini ga drugim najuspešnijim kolektivom na kontinentu. Takođe, Kruz Azul je bio prvi tim iz Severne Amerike koji je stigao do finala Kopa Libertadores 2001. godine, dok su još klubovi iz Meksika nastupali u ovom prestižnom takmičenju, izgubivši u penal završnici od, tih godina, paklenog sastava Boke Juniors.

Pa da pojasnimo rivalstvo ova dva velikana. Clásico Joven iliti u slobodnom prevodu Mladi klasiko, naziv je gradskog rivalstva između dva najtrofejnija i najpopularnija prestonička tima, Klub Amerike i Kruz Azula. Prvi susret ovih timova, prijateljskog karaktera, zabeležen je 23. juna 1963. godine, u kom su Orlovi slavili sa 4:0. Prvi gol na tom meču postigao je Fransisko Valdes u 32. minutu, ne sluteći da time ostavlja neizbrisiv trag u istoriji i onome što će godinama kasnije eskalirati u jedno od najvećih animoziteta u zemlji.

Manje od godinu dana kasnije, Kruz Azul je krunisan u kampanji 1963/64 druge divizije, čime je izborio promociju u elitni rang meksičkog fudbala. Na taj način, naredne sezone održava se i prvi zvanični sukob ovih timova, u kom je Amerika ponovo slavila, ovoga puta sa 2:1. Moralo je da prođe 12 uzastupnih sukoba, kako bi Sementerosi u sezoni 1967/68 ostvarili prvu pobedu nad Orlovima, minimalnim rezultatom i golom Raula Areljina.

Početkom osamdesetih, tačnije 24. maja 1980. godine, došlo je do istorijskog sukoba koji se smatra pokretačem ovog rivalstva, budući da je u tom meču, zvanični televizijski komentator i radio spiker, a kasnije i sportski pisac Herardo Penja Kehel, na samom startu susreta upotrebio izraz Mladi klasiko, naziv koji se zadržao i danas. Razlog tome bio je, kako je rekao, jedno novo rivalstvo koje je bilo na pomolu, a kako je već postojao stari gradski animozitet između Klub Amerike i Pumasa, logično je bilo osloviti ga suprotno tome, dakle Mladi. Ali, i još jedna karakteristika po kojoj se može prepoznati izvor nastalog imena jesu veoma mladi sastavi dveju ekipa koji su istrčali na teren tog dana, a koji prema procenama nisu bili u proseku stariji od 26 godina.

Rezultat sa ovog meča bio je 4:1 u korist Kruz Azula, dve godine kasnije Amerika je uspela da se osveti i ostvari pobedu od 5:0, što je bio najubedljiviji trijumf jedne od rivalskih strana zabeležen u ovom Klasiku sve do skoro, kada su Orlovi zabeležili pobedu od čak 7:0 u okršaju odigranom 21. avgusta 2022. godine.

Devedesete su se odlikovale alternativnom dominacijom obe ekipe, ali van svog Meksika. Tek jedna titula prvaka države u ovom periodu pripala je nekom od ova dva sastava. To je uspeo Kruz Azul 1997, u prvoj sezoni u kojoj je nastupao na svom novom stadionu Azul, bila je to osma titula nacionalnog šampiona za Sementerose, koji su se do danas obreli još šest puta u finalima, uspevši da tek posle više od dve decenije, tačnije u formatu Klausura iz 2021. godine, ponovo dođu do dugo očekivane titule. Na internacionalnoj sceni, Amerika je pridodala svojoj vitrini sa trofejima još dva pehara namenjena kontinentalnom prvaku, isto koliko je i njihov rival ostvario u pomenutom periodu.

Anhel Sepulveda (©Reuters)

Početkom novog milenijuma, Klub Amerika je nastavila sa periodičnim osvajanjem titula, ali dosta teže nego decenijama ranije. Mnogi klubovi širom države doživeli su neverovatan progres, a šampionska scena u Meksiku nikada nije bila toliko prošarana različitim osvajačima. Iz sezone u sezonu pojavljivali su se novi šampionski timovi kao što su Leon, Keretaro, Tigres, Santos Laguna, Monterej, Pačuka, a pored njih čak ni Čivas, kao drugi najtrofejniji klub, nije uspevao da dođe do titule. Ipak, Orlovi su uspeli da se održe na vrhu po broju trofeja, a jedan od najdražih zabeležen je u finalu Klausure 2013. godine upravo sa Kruz Azulom.

Mnogi smatraju da to finale zauzima prvo mesto u meksičkom fudbalu po mnogim parametrima. Događaj koji nije upamćen samo po emocijama, drami i načinu na koji je definisan, već i po tome što je postavljen najveći rekord u posećenosti jednoj fudbalskoj utakmici u Meksiku. Naime, tog 26. maja 2013. u revanš susretu na tribinama stadiona Asteka okupilo se 124.459 gledalaca, premašujući dotadašnji sopstveni rekord koji je zabeležen na meču između Argentine i Zapadne Nemačke u finalu SP 1986. Danas ovaj velelepni stadion ima manji kapacitet za gotovo 20.000 mesta.

U formatu Apertura za 2018. godinu, poslednji put su se ova dva sastava susrela u finalu nacionalnog prvenstva, ali ni izdaleka tako uzbudljivom kao u pomenutom iz 2013. Amerika je i ovoga puta trijumfovala, ukupnim rezultatom 2:0, što joj je donelo 13. titulu fudbalskog prvaka države, danas već sa 14. kao zvaničan branioc titule iz formata Apertura 2023. Klasiko Hoven iliti Mladi Klasiko odigrao se u 192 navrata, u kojima Klub Amerika ima prednost, ali i ne baš tako ubedljivu sa 70 pobeda naspram 58 koliko ih je ostvario Kruz Azul, dok je 64 puta okršaj završen bez pobednika.

Da se vratimo sadašnjici, gde će ova dva rivala posle šest godina ponovo odlučivati o tituli šampiona Meksika. Kao i do sada, propozicijama je uređeno da se odigravaju dva finalna meča, prvi je na programu noćas (04.00) po srednjoevropskom vremenu na stadionu Sidad de los Deportes iliti nekadašnjem Azulu. U Meksiko Sitiju. Revanš je zakazan za 27. na velelepnoj Asteki. Upravo, ove dve ekipe bile su i najbolje rangirane u ligaškom delu Klausure, Orlovi su završili kao prvoplasirani sa 35 bodova, dok su Sementerosi zauzeli drugo mesto sa dva boda manje.

Bez ikakvog izostanka zbog povrede ili suspenzije, Kruz Azula stiže na ovaj okršaj sa misijom da iskoristi prednost domaćeg terena i ostvari prednost u borbi za titulu prvaka države. Međutim, čak i uz korist igranja pred svojim navijačima, čini se da je tim potcenjen u fudbalskoj javnosti, smatrajući se za autsajdera po mišljenju mnogih. Dolaskom do samog finala, tim argentinskog stručnjaka Martina Anselmija već je dokazao vrednost eliminacijom drugih jakih timova u prethodnim fazama. U četvrtfinalu, Kruz Azul je pobedio UNAM Pumasa ukupnim rezultatom 4:2, a u polufinalu se suočio sa Monterejom i posle ukupnog nerešenog rezultata 2:2, plasirali su se u finale na osnovu prednosti koja se u ovakvim situacijama pripisuje timu sa boljom kampanjom u redovnoj, iliti ligaškoj fazi formata.

U poslednjih pet zvaničnih mečeva ove sezone, Sementerosi su ostvarili tri pobede, remi i samo jedan poraz, pobedivši Toluku, Pumas i Monterej, pored remija sa Pumasom i porazom od Montereja. Igrajući kao domaći tim, na stadionu Siudad de los Deportes, tim Kruz Azula zabeležio je nedavni učinak sa šest pobeda, dva remija i dva poraza u poslednjih deset odigranih mečeva.

Na strani gostiju je tim Amerike, koja zauzvrat nije izgubila nijedan zvanični meč otkako je eliminisana u polufinalu KONKAKAF Kupa šampiona. Ipak, ekipa je naišla na mnogo poteškoća u prethodnim fazama i ne očekuje se da će im biti lako u ovom meču protiv Kruz Azula. U četvrtfinalu, tim je imao priliku da se osveti Pačuki, koja ih je eliminisala na kontinentalnom turniru, a u polufinalu Amerika je pokazala kvalitet izbacivši Čivas Gvadalaharu u vanvremenskom klasiku, savladavši večitog rivala sa ukupnim rezultatom 1:0.

U poslednjih pet odigranih mečeva u svim takmičenjima zabeležena je samo jedna pobeda, tri remija i jedan poraz, pobedivši Čivas i remizirajući takođe sa njim uz i dva puta sa Pačukom, pored poraza od iste. Igrajući kao gost, tim Andrea Žardine zabeležio je učinak od četiri pobede, četiri remija i samo dva poraza u poslednjih deset odigranih utakmica.

Poslednji okršaj ovih rivala, zapravo je bila prijateljska utakmica odigrana 24. marta tekuće godine, na tlu SAD-a u gradu Karsonu, koji se nalazi u Saveznoj državi Kaliforniji. Tom prilikom, Kruz Azul slavio je rezultatom 3:2. Ipak, poslednji zvaničan duel, ova dva tima imala su krajem februara na stadonu Asteka, kada je Amerika pobedila sa 2:0.

-------------

Koji je tvoj navijački san?

Da li maštaš o tome da gledaš Liverpul na Enfildu, Bilbao na San Mamesu ili možda Romu na Olimpiku?

Mozzart ti ovog proleća ispunjava želje.

Učestvuj!

---------------

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ

MEKSIKO 1, KLASURA – FINALE PLEJ-OFA (PRVA UTAKMICA)

Petak

04.00: (2,85) Kruz Azul (3,20) Klub Amerika (2,60)

***kvote su podložne promenama