Clásico del Fútbol Costarricense za međunarodni trofej

Nema sumnje da je jedno od najvećih rivalstava u zoni Centralne Amerike, ono koje čine kostarikanski klubovi Deportivo Saprisa i Alahuelense. Upravo ova dva velikana, noćas ili bolje rečeno u ranim jutarnjim časovima, od 04.00 po srednjoevropskom vremenu, sastaće se u finalu drugog po jačini kontinentalnog takmičenja za Severnu Centralnu i Karipsku Ameriku.

Dva kluba koja zauzimaju prvo i drugo mesto po broju osvojenih domaćih titula, (Saprisa 35, Alahuelense 30) nalaze se i među najuspešnijim centralnoameričkim klubovima. Ljubičasta čudovišta, kako glasi nadimak prestoničkog i najtrofejnjieg kluba u zemlji, pobednik je tri Kupa šampiona KONKAKAF, dok su Lavovi iz Alahuele u dva navrata pokoravali kontinent.

Na domaćem nivou, sukob Saprise i Alahuelensea okarakterisan je kao nacionalni klasik pod imenom Clásico del Fútbol Costarricense, koji uvek izazove delirijum, ekstazu i najjače emocije. I ne postoji nijedna druga utakmica sposobna da proizvede takva osećanja. Za verne navijače nije bitno da li će sa taj sukob dogoditi u ligaškom delu, definiciji prvenstva ili na međunarodnoj sceni. Jedino i najvažnije je - pobediti rivala.

Međutim, kostarikanski fudbalski klasici su podeljeni u dva perioda. Prvi između 1921. i 1948, kada se za nacionalni klasik smatrao duel La Libertada i Eredijana, i drugi, trenutni klasik između Saprise i Alahuelensea koji je rođen 1949. godine. Prvo sučeljavanje bilo je 12. oktobra, a skor je bio 6:5 u korist crveno-crnih. Inače to je klasik sa najviše postignutih golova do dan danas.

U to vreme, bilo je uobičajno posmatrati glomazne rezultate, sa velikom razlikom koju su ostvarivala upravo ova dva kluba protiv ostalih ekipa iz lige. Međutim, njihovi sukobi bili su poprilično ujednačeni, zbog čega su počeli da izazivaju veliko interesovanje, kasnije pretakajući ga u vanvremenski klasik.

Kao klub koji je sa popriličnim zakašnjenjem krenuo u osvajanje trofeja, početkom sedamdesetih Saprisa će sustići Alahuelense i Eredijano po broju nacionalnih titula, a par decenija kasnije postaće najtrofejniji klub u državi.

Do danas ova dva kluba ukupno su se sastala 327 puta. Po broju pobeda, sa njih 127 uspešnija je Saprisa, naspram Alahuelenseovih 100 trijumfa, dok je isto toliko puta susret završen bez pobednika. Takođe, nacionalno prvenstvo između ova dva velikana direktno je odlučeno u deset navrata.

Bogata međunarodna istorija između ova dva kluba započela je u drugom kolu najjačeg kontinentalnog klupskog takmičenja, tada zvanom Kup šampiona KONKAKAF, 1971 godine. Bitka koja je tada vođena bila je samo naznaka onoga u šta će proizaći ovaj sukob tokom narednih decenija. Alahuelense je u prvom susretu na svom Alehandro Morera Soto stadionu slavio sa ubedljivih 5:1, ali je u revanšu spasavao živu glavu pred naletom Ljubičastih čudovišta. Drugi susret završen je rezultatom 3:0 u korist Saprise, ipak nedovoljno da se ekipa iz San Huana plasira u narednu rundu takmičenja. Dve godine kasnije, u trećem kolu istog takmičenja, ponovo su se sastali, ovoga puta uspešnija je bila prestonička ekipa, nakon minimalnih pobeda u oba susreta.

Andres Carević (©AFP)

Prošlo je više od 22 godine pre nego što bi se ponovo suočili na turnirima pod okriljem KONKAKAF-a. Tadašnji šampion kontinenta odlučivao se između četiri kluba koja su, kroz prethodne eliminacije, formirala finalnu grupu. Pored dva kostarikanska predstavnika, grupu su činili Deportivo Munisipal iz Gvatemale i Sportif Moulijen iz Francuskog departmanta Gvadalupea. Sistem odigravanja je bio jednokružan, a susret između Saprise i Alahuelensea završen je bez pobednika rezultatom 2:2, što je išlo u korist Ljubičastih, koji su se tom prilikom održali na vrhu i drugi put upisali kao vladari kontinenta.

Ipak, najupečatljiviji duel koje su ove dve ekipe odigrale u svojoj istoriji bio je onaj iz 2004. godine, kada su se našli u finalu KONKAKAF Lige šampiona. Prvi put neka dva kluba iz Kostarike direktno su odlučivala o prvaku kontinenta. Usled renoviranja stadiona Rikardo Saprisa Aima u San Huanu, prvi meč je odigran u Erediji, na Eladio Rosabal Kordero stadionu, i završen je bez pobednika, rezultatom 1:1. Drugi meč u Alahueli, pripao je domaćoj ekipi, koja je ubedljivo slavila sa 4:0, i tako drugi put postala šampion kontinenta.

Uprkos tom finalu odigranom pre više od 16 godina postoji mnogo veza između današnjih ekipa i onih iz tog vremena. Pre svoje vrhunske karijere u evropskom fudbalu, nastupajući za Gent, Tvente, Fulam, PSV i Sporting iz Lisabona, trenutni kapiten i prva zvezda Alahuelensea, Brajan Ruiz, bio je član te slavne generacije Lavova. Ironično, još jedan legendarni kostarikanski fudbaler Alvaro Saborio, sadašnji član crno-crvenih, bio je član poražene Saprise iz čuvenog finala 2004. godine.

Posle šest godina suše, i kao žrtve ruganja od strave suparničkog tabora, zbog neuspelih pokušaja da se domognu 30 krune u nacionalnom prvenstvu. Manudosi su uspeli, uz pomoć povratnika Ruiza, da završe kao prvaci prošlogodišnjeg izdanja Aperture. Danas, ekipa koju predvodi argentinski stručnjak Andres Hose Carević, neporažena je u proteklih 13 susreta računajući sva takmičenja. Poslednji put izgubila je minimalnim rezultatom na gostovanju San Karlosu 16. novembra prošle godine.

Trenutno je Alahuelense vodeći u nacionalnom šampionatu, gde posle pet odigranih kola ima 12 osvojenih bodova. Pojačanje u vidu Alberta Venegasa već je počelo da se isplaćuje, jer je doskorašnji igrač najljućeg rivala, postigao četiri gola na prethodnih pet susreta.

Do polufinala KONKAKAF Lige Lavovi su dospeli tako što su u četvrtfinalu sa 2:1 eliminisali Real Esteli, šampiona Nikaragve u formatu Klausura 2020, dok su u polufinalu nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca savladali Olimpiju iz Hondurasa.

U međuvremenu, tim koji predvodi Valter Senteno uspeo je da u svoje redove iz Sinsinatija vrati, sada već iskusnog Kendala Vastona, nekadašnje dete kluba, a tu je i vremešni Kristijan Bolanjos, legenda Ljubičastih i Kopenhagena, koji se vratio kući posle kratke avanture u norveškom Startu.

Međutim najjači adut kluba sa Rikardo Saprise jeste Arijel Rodrigez, koji se takođe afirmisao u ljubičastom dresu, a nakon nastupa za brojne timove sa Tajlanda, vratio se u rodni San Hose, pošto mu je poslednja stanica bio vijetnamski Ho Ši Min Siti. Rodrigez je u dosadašnjih pet odigranih susreta postigao četiri pogodaka.

Saprisa je do finala stigla kao branilac titule, pošto je protekle godine minimalnim rezultatom savladala Montagvu iz Hondurasa. Na putu do drugog uzastopnog finala, eliminisala je Deportivo Munisipal sa 4:1, zatim Maraton sa 2:0, a u polufinalu bila je ubedljiva protiv Arkaea, predstavnika sa Haitija, sa ubedljivih 5:0.

Prethodna izdanja ovog drugog po jačini klupskog kontinentalnog takmičenja za Severnu, Centralnu i Karipsku Ameriku, koje se igra od 2017. godine, osvajala su tri različita kluba. Prvo izdanje pripalo je Olimpiji, drugo Eredijanu i treće već pomenuto, Saprisi. Činjenica da, dva od tri velikana kostarikanskog fudbala već poseduju ovaj trofej, Manudosima daje dodatni podstrek u noćašnjem dvoboju. Za samo četiri dana ove dve ekipe ponovo će se sastati na Morera Soto stadionu u Alahueli, ali u okviru sedmog kola Primere.

Ako prošlost nagoveštava, finale bi trebalo da stvori još jedan neverovatan fudbalski spektakl između istorijskih rivala.

KONKAKAF LIGA - FINALE

Četvrtak

04.00: (2,35) Alahuelense (3,20) Deportivo Saprisa (2,90)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ