Član Zvezdine „klase ’03“ pustio korene u Bačkoj Topoli: Bliži se stotka Vukašina Krstića

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole) 

Imao je TSC svojevremeno sasvim solidan zbir igrača iz generacije 2003. Najviše su Topolčani profitirali na Petru Ratkovu, stasao je kao čuvar mreže kod njih i Veljko Ilić, igrali su u Bačkoj Topoli u isto vreme Nemanja Krsmanović i Miljan Krpić. Jedini njihov preostali „ispisnik“, koji je još uvek u timu je - Vukašin Krstić. 

Mladi centralni bek ujedno je i jedan od retkih koji je u klubu toliko dugo. Možemo ga svrstati i u „Lazetić bojse“, s obzirom da je u TSC stigao leta 2021. godine i da su duže od njega u klubu samo rekorder Nemanja Jorgić i kapiten Nemanja Petrović. Stigao je da isprati sve uspehe Topolčana, pamti omladince, Petra Ratkova, stadion u Senti pre nego što je izgrađen novi u Bačkoj Topoli, putovanja kroz Evropu.

Zato i ne čudi kada kaže da je sa Topolčanima na pripremama u Antaliji četvrti put. Minulog vikenda, odigrali su izabranici Nemanje Miljanovića i prvi kontrolni meč, u kojem su remizirali sa Murom (1:1). Vukašin Krstić nastupio je na poziciji desnog beka.

„Sve je ovde na vrhunskom nivou, uslovi su odlični. Vreme je pre svega bolje nego kada samo započeli pripreme u Bačkoj Topoli, kada su nam sneg i vremenski uslovi malo otežali sve zamisli i plan rada. Konačno smo odigrali i prvi meč. Mura je odlična ekipa, bilo je baš dosta intenziteta, pritiskali su našu zadnju liniju, vršili presing. Uspeli smo da stvorimo tri ili četiri izgledne prilike, mogli smo da rešimo meč u prvom delu. Nije bitan rezultat u ovom delu priprema, ali smo naravno išli na pobedu“, započeo je Krstić razgovor za Mozzart Sport.

I nije retkost da ga nazivaju defanzivnim univerzalcem, jer u odbrani može da igra gotovo sve, sem da stane između stativa. Ko god da je sedeo na klupi Topolčana, koristio je Krstića u centru odbrane, ali i na pozicijama oba beka.

„Prirodna pozicija mi jeste u centru odbrane, snalazim se levo i desno. Ovaj sistem sa tri centralna beka mi odgovara, tako ćemo možda igrati. Baš smo sad u poslednjoj utakmici igrali sa tri, drugo poluvreme sa četiri. Ali, ja najviše volim tu postavku sa tri štopera“.

A, u dresu TSC-a stoje 83 utakmice. Do broja 100 ne deluje da ima mnogo, i već ove sezone bi Vukašin Krstić mogao da se sasvim primakne jubileju. I pitanje za njega jeste šta očekuje da će pre da se desi: prvi pogodak u karijeri ili stota utakmica?

„Raduje me taj podatak o broju utakmica, negde sam i planirao to kada sam dolazio u klub. Moglo bi da se desi u bližoj budućnosti, nije nemoguće, ali do kraja prvenstva ima tačno 17 utakmica! Već sada mi je ukazana velika čast, jer sam u ovim godinama uspeo da odigram toliki broj mečeva, i to u više takmičenja. I očekujem prvi gol sada na proleće“, uz osmeh je naveo mladi defanzivac.

Nije Krstić došao u Bačku Topolu fudbalski „nepismen“, naprotiv, jer je stasao u mlađim selekcijama Vojvodine i Crvene zvezde.

„Sve je krenulo iz moje rodne Bačke Palanke, iz škole fudbala Krila Krajine. Posle toga sam pet godina bio u Vojvodini, u njihovoj izuzetnoj omladinskoj školi, sa sjajnim trenerima. Slobodno mogu da kažem da sam tamo najviše napredovao fudbalski. U Zvezdu sam prešao u kadete. Taj period gledam kao period doškolovavanja i stasavanja. Ta moja generacija 2003. je bila izuzetno talentovana, uspeli smo sve da osvojimo. Vodio nas je Marko Neđić, koji radi sjajan posao i u Zvezdi je već godinama unazad. Mnogo dobrih igrača je igralo u tom sastavu, ne bih nikoga posebno da izdvojim. Smatram da je neko od tih momaka mogao da uradi više, u smislu da napravi neki veći transfer. Većina nas sada igra u Superligi, ali, eto, niko nije uspeo recimo da ode u lige petice. Krivo mi je što sa omladincima Zvezde nisam igrao Evropu, jer se baš tada desila korona“.

Krstić u duelu sa Kataijem (@StarSport)

Da li na posle svega ostaje žal što Vukašin Krstić nije zaigrao i za prvi tim crveno-belih?

„Nije bilo sreće da zaigram za prvi tim, jednom sam sedeo na klupi na gostovanju u Nišu. Lomio sam tada, tražio dobru sredinu za razvoj mladih igrača. Želeo sam mirniju sredinu. Pojavio se TSC, kao nešto novo u Srbiji. Sjajna ifrastruktura, trening centar. Po svaku cenu sam želeo da dođem u Bačku Topolu. Sada kada gledam, to se ispostavilo kao pravi izbor. Najbitnije je to školovanje, da u mlađim selekcijama prođeš dobru fudbalsku školu. Ja sam imao sreću da igram u jednoj od najboljih fudbalskih škola u Srbiji, u redovima Vojvodine pa kasnije i Zvezde“.

Trenutak dolaska u TSC bio je početak priče koja će se ispisati tek nešto kasnije. Priključen je bio prvom timu Krstić, ali je igrao za omladince. Topolčani su tada svoje mečeve igrali u Senti, jer se u Bačkoj Topoli gradio nov stadion.

„Sada će na leto tačno pet godina kako sam u klubu. Kada sam došao, tu su bili od igrača koji su i sada tu samo Nemanja Jorgić i Nemanja Petrović. Mnogo toga sam prošao ovde, bilo je lepih i manje lepih momenata. Čast mi je što sam bio deo najuspešnijeg perioda kluba u istoriji. Bili smo drugi u prvenstvu, pa treći, igrali grupne faze evropskih takmičenja. Ako se vratim u tu 2021. godinu, to je bilo nezamislivo. Prvu priliku sam dobio u Nišu, dok je trener bio Mladen Krstajić“.

Jedini trener Topolčana u eliti sa kojim Vukašin Krstić nije imao prilike da sarađuje je pokojni Zoltan Sabo. Zato može da napravi retrospektivu tranzicije tima iz sezone u sezonu, i pod raznim trenerima. A, ukupno ih se, u njegovom mandatu na klupi TSC-a, smenilo sedam.

„Kod Krstajića je sve u početku izgledalo savršeno, prvih pet kola smo bili prvi na tabeli, tada sam i igrao dosta. Mogu reći da sam za kratak period dosta toga naučio. Igrali smo tada sa tri u liniji, to mi je odgovaralo. Krenula je serija loših rezultata, i dobio je otkaz. Kod Lazetića nisam igrao u početku, kasnije je stekao povrenje u mene i dobio sam šansu. O Žarku je suvišno pričati kakav je trener, napravio je ovde istorijske rezultate. Isto radi i u Makabiju. Tačno je znao kako prema kom igraču da pristupi, kako da iz svakoga izvuče maksimum. Napravio je sistem, na početku nisam igrao, no, ako i ne odigram tri ili četiri utakmice, kada uđem tačno znam šta treba da radim u svakom trenutku utakmice. Nekada nemaš rešenje, žargonski rečeno udariš loptu napamet i znaš da će se tamo neko pojaviti. Sa te strane je bilo odlično“.

Posle niza pokušaja sa trenerima nakon odlaska Žarka Lazetića, TSC se okrenuo rešenju iz sopstvenih redova, jer je na klupu seo Nemanja Miljanović.

„Posle Lazetića je dosta turbulentno bilo u klubu. Dosta igrača je otišlo i došlo, promenilo se toliko trenera. Nama igračima je bilo najteže, svaki trener ima svoju zamisao, što je normalno. Nisu se nekada ni poklapali rezultati, nije dolazilo do izražaja to što smo radili. Mislim da sadašnji šef struke Nemanja Miljanović radi odličan posao, dugo je u klubu. Pojačao je i stručni štab sa Dušanom Bajićem i Brankom Žigićem. Sa Bajićem sam već imao prilike da sarađujem, jer je bio pomoćnik Mladena Krstajića. On me prvi i dočekao tada kada sam stigao u klub. Nismo mnogo menjali tim u ovom trenutku, kada prođemo sada pripreme zajedno očekujem da će proleće biti mnogo bolje, da će to biti period afirmacije kluba i povratka na stare staze“.

Dragoceno evropsko iskustvo - Krstić na meču sa Legijom (@MNPress)

Posebna su priča izlasci TSC-a u Evropu. Liga Evrope je bila za uživanje, jer Topolčani nisu mogli da pariraju jačima od sebe, ali su zato u Ligi konferencije ostvarili istorijski uspeh. Kako je Vukašin Krstić doživeo prvu evropsku odiseju tima iz Bačke Topole?

„Kad smo krenuli na stadion u Londonu na primer, nismo bili svesni šta nas čeka. Te utakmice su nešto posebno, priča za sebe. Igraš protiv Vest Hema, pun stadion, poveli smo čak i oni su na individualni kvalitet pobedili. Niko u klubu nije bio nezadovoljan, a ja sam bio presrećan, iako sam igrao 20 minuta. Ponovo sam zaigrao protiv Olimpijakosa u poslednjem kolu, nadali smo se posle remija sa njima ovde da tamo možemo da pobedimo i da prođemo dalje, u Ligu konferencije. Bili su ipak na kraju bolji tim od nas. Žal je samo zbog toga što se taj meč u Pireju igrao pred praznim tribinama“.

I odmah sledeće leto, sudbina je htela da se TSC sretne sa Žarkom Lazetićem, koji je na klupi Makabija iz Tel Aviva ubedljivo savladao svoj nekadašnji klub.

„Znali smo mi kako će da igra Makabi pod Lazetićem, ali je bilo dosta čudnih okolnosti. Mi sami nismo znali ko će od nas da igra, tadašnji trener nam nije otkrivao sastav do sat vremena pre meča. Nismo se baš dobro pripremili za taj dvomeč“.

Ako su u porazu od Makabija dobili poruku da Liga Evrope nije za njih, u trećem po rangu takmičenju UEFA je bilo vidno da TSC može da se nadmeće sa svima.

„Liga konferencije je po našim merama, velika je razlika u ta dva takmičenja. U Ligi Evrope su mnogo kvalitetnije ekipe. Za nas i za srpski fudbal je bolje da igraš u Ligi konferencije, upišeš koju pobedu, osvojiš bod, nego da u Ligi Evrope sve izgubiš. Kompletan tim nam je skoro bio sastavljen od domaćih igrača, lepo je to. Osvrnuo bih se i na meč protiv Noe, pošto je istorijska utakmica. Svi je se rado sećamo. Nakon 1:3 za njih, niko na stadionu nije verovao da će se desiti čudo i da ćemo preokrenuti, proći dalje. Bio je tračak nade, stvarali smo šanse, imali prilike, ali niko na dva gola prednosti za njih nije baš tačno mogao da kaže ovo ćemo dobiti“.

Usputna stanica u Bačkoj Topoli su bile mlađe selekcije, u kojima je recimo Krstić bio saigrač Petra Ratkova, na čije ime su do sada klubovi morali da isplate 18.000.000 evra obeštećenja. Salcburg pet, a Lacio čitavih 13. Solidan procenat od tih para je prihodovao i TSC.

„TSC je idealna sredina za razvoj mladih igrača. Sjajni ljudi vode klub, ima mnogo strpljenja i razumevanja za mlade igrače. Sve više mladih igrača ovde izlazi iz fudbalske škole, smatram da će ih biti u budućnosti sve više. Što je pokazatelj da klub raste iz godine u godinu, uprkos sada nešto lošijim rezultatima prvog tima. U isto vreme smo iz Zvezde došli ovde Veljko Ilić i ja, igrali smo zajedno za omladince. Sa nama i Petar Ratkov, Nemanja Krsmanović. Ratkov je tada pokazao talenat, nije niko očekivao da će dospeti gde je trenutno, ali se videlo da će postati ozbiljan fudbaler. Nije ga na početku hteo gol, ali se videlo da ima dobru završnicu, udarac glavom“.

Primer Ratkova je pokazatelj da je u suštini Mozzart Bet Superliga dobra odskočna daska za mlade igrače, tvrdi Vukašin Krstić.

„Smatram da je Superliga odlična za mlade igrače, pogotovo sada kada imamo bonus pravilo i lakše je da mladi dobiju priliku u odnosu na ranije. Igrač mora da odigra dve ili tri sezone u seniorskom fudbalu u Srbiju, pre nego što ode u inostranstvo. To se videlo i na primeru Petra Ratkova“, zaključio je javljanje za Mozzart Sport Vukašin Krstić.