Čitav fudbalski Novi Sad čeka golgetera

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Vojvodinaši već više od mesec dana plaču za propuštenim prilikama svojih izabranika. Sve je počelo stativom u Amsterdamu, a evo mesec dana kasnije u novosadskoj ekipi još nema nikog - ko može (zna) da postigne gol. Imale su Lale sinoć čak 12 udaraca u okvir gola Aleksandra Jovanovića, jeste reprezentativac Srbije raširio pipke, zaličio na figuru sa više od dve ruke skidajući zicere i braneći čuda, ali su neodlučni fudbaleri Vojvodine u ključnim momentima morali koncentrisanije, odlučnije, preciznije i surovije.

U poslednjih mesec dana Novosađani su se osam puta upisivali na semafor, a golove su redom postizali: Josip Šutalo (Ajaks, auto gol), Andrija Radulović (Čukarički), Kejleb Zadi Seri x2 (Maribor, Napredak), Mihailo Ivanović (TSC), Đorđe Crnomarković (Maribor), Jusuf Bamidele x2 (Radnički Kragujevac).

Dakle osam golova u osam utakmica, na prvi pogled solidan učinak. Ali kada se uzme u obzir broj promašenih zicera, jasno je da ih je Vojvodina morala dati, bar duplo više. Mnogo ih je u toj nameri omela povreda Alekse Vukanovića, koji je kako na pripremama za sezonu, tako i u prvom kolu protiv Tekstilca, najavio odličnu formu. Međutim, on će ekipi sa Karađorđa moći da pomogne tek u sledećoj kalendarskoj godini i pitanje je – koliko će mu vremena trebati da se vrati u prepoznatljiv ritam.

Drugi Vošin centrafor i nedavna akvizicija Milvola - Mihailo Ivanović ovog leta nije pokazao ni tračak golgeterskog instinkta iz prošle sezone. Izdanku Vošine omladinske škole, na svakoj utakmici bila je potrebna plejada šansi, pre nego što bi ozbiljnije pripretio protivničkom golu. Imao je dve sjajne prilike protiv Maribora, kako u „Ljudskom vrtu”, tako i na „TSC areni” da pošalje Staru damu u plej-of Lige konferencija, ali je omanuo. I pored toga, ekipa iz Čempionšipa je bila voljna da na Karađorđe pošalje rekordnu sumu za mladog napadača, što je ogroman posao Vojvodine.

Međutim, iako su Lale bile itekako aktivne na tržištu ovog leta, opet su neophodni ulazni transferi. Dva napadača i jedan bonus igrač, takve su najave iz vrha novosadske ekipe. Ovi dolasci bi morali da se ostvare do kraja reprezentativne pauze, ukoliko u Novom Sadu uopšte razmišljaju o nastavku sezone u nekom pozitivnom smeru. Jer Seri, koliko god bio kvalitetan, ne može da bude i najbolji kreator i najbolji strelac ekipe. Za Bamidelea je slična priča kao i za Ivanovića, od pet velikih šansi iskoristiće jednu. Proradio je Nigerijac na gostovanju u Kragujevcu, ali sve osim tog meča, bilo je daleko ispod očekivanja.

Nedostaje i golgeterski doprinos veznog reda crveno-belih. Još uvek nismo videli da neki od Petrovićevih projektila završi u mreži, nešto što je polazilo za rukom kapitenu Vojvodine prošle sezone. Upravo jedan takav je bacio na kolena Partizan u pređašnjem duelu ove dve ekipe u Humskoj. Sa druge strane, Vukanu Savićeviću se prosto ne da da postigne pogodak. I sinoć se vezista Lala našao u stopostotnoj šansi, ali kao da crnogorski reprezentativac uvek ostane zatečen kada je vreme da plasira loptu u mrežu. Često zaliči na radnika, kome u opisu posla ne stoji da mora i golove da postiže. Istina je, trebalo bi da u Vojvodini ima neko kome je to primarno zaduženje, ali kada već to nije slučaj, onda je svačiji doprinos zlata vredan.

Kada je Marko Veličković pogodio u Bačkoj Palanci u prvom kolu Mozzart Bet Superlige, pristalice Lala su se ponadale da su u njemu dobile zamenu za Dejana Zukića, barem u golgeterskom smislu. Ali osim poništenog pogotka protiv TSC-a, svi pokušaji mladog Nišlije su bili mlaki, baš poput onih udaraca sinoć, ka golu crno-belih.

Uzimajući sve u obzir, sledeći Vošini transferi bi mogli da odrede ovu sezonu Lala. Oni će sasvim sigurno doći u narednih nekoliko dana, ali moraju da budu pravi. Na Karađorđe mora da dođe golgeter, kojem ne treba sijaset šansi da stavi loptu u mrežu. Nije ovo jedini problem u timu Vojvodine, ali jeste najveći i Novosađani moraju da ga reše već do ovoseznoske premijere na Karađorđu protiv Železničara, jer će u suprotnom prerano morati da se pozrdave sa Evropom.

Piše: Konstantin Mlađenović