A. JoksićČista fudbalska emocija
Vreme čitanja: 4min | pon. 26.05.25. | 12:04
Zašto se Novi Pazar dopao običnim ljubiteljima sporta
Kao udar groma. Za trenutak su svi zadržali dah, niko se nije usudio da pisne, pre nego što se prolomio usklik oduševljenja, u neskladu sa tupim udaracem lopte o stativu na koju ju je poslao Diogo Bezera. Iz grla hiljada Pazaraca emitovana je emocija kakvu možemo da doživimo tek na nekoliko stadiona u Srbiji. Zato im svaka čast, jer to kako narod živi sa klubom i kako su se igrači poistovetili sa tamošnjim svetom vredno je aplauza nalik onom Vladimiru Gaćinoviću po završetku meča u Zaječaru.
Ovacijama je trener Novog Pazara dočekan i posle gostovanja u Kragujevcu, uzdignut na pijadestal posle pobede nad Partizanom, klicalo mu se iako, zbog suspenzije, nije vodio susret sa Crvenom zvezdom. Zato što narod najbolje prepoznaje emociju. U vremenu korporacija, kad sport žele da nam prikažu kroz poslovne knjige, sa dijagramima i eksel tabelama, kad je račun u banci bitniji nego pozicija na tabeli, Plavi se odupiru i čuvaju strast prema igri kakvu nećete naći u mnogim modernim klubovima. U tradicionalnom, kao što je njihov, sve je kao nekad, a istovremeno je sve kao nikad pre. Ispreplitano kao društvo na obalama dve veće reke koje teku gradom.
Izabrane vesti
Nekad se fudbal igrao za štos, za potez, za gušt. To je ono što radi Adem Ljajić i zato nema igrača sa većim uticajem na izgled tima u Mozzart Bet Superligi. Ranije su štoperi bili kršni i skočni momci, kao što su danas Numan Kurdić i Slobodan Rubežić; dodavalo se do noge, kao što čine Aleksandar Mesarović i Sead Islamović. U prošlosti su bekovi bili bekovi poput Nemanje Miletića i Dragana Bojata. Ne rade ono što ne znaju, ali rade ono što znaju. A to da li će neko da pretrči 13 kilometara i da ima potrošnju kiseonika na nivou Liga petice ostavite fudbalskim laboratorijama da izučavaju. Pazarci igraju fudbal kako im se igra. Ponekad iz inata, ponekad na vic, ponekad na gurku, ponekad van šablona. Onako kako narod voli.
Posledica: 9.000 ljudi protiv večitih, 1.500 njihovih na „Čika Dači“, još 2.500 na Kraljevici. I ko zna koliko na ulicama kad su čekali heroje, ko zna koliko na tribinama kad počnu evropske kvalifikacije.
Toga nema u knjigama, to se ne uči, ali se ceni.
Srpskom fudbalu je bilo potrebno da se u proleće 2025. desi baš Novi Pazar. Kao što su mu se pre nekoliko godina desio TSC, sposoban da razdvoji večite, kao što mu se lane desio Radnički i evo ga ponovo, na čemu mu svaka čast. Samo, Crvena zvezda je već igrala u Ligi šampiona i ako bi to uradila opet – već viđeno. Kad bi se Partizan vratio u Ligu Evrope predstavljalo bi i to „deja vu“. Kragujevčani su minulog leta osetili šta znači izaći na međunarodnu scenu i zaslužuju stisak ruke što su ponovili uspeh. A Novi Pazar će za koju sedmicu zakoračiti na teritoriju na kojoj nikad nije gazio i zato čaršija odiše euforijom. Možda za godinu, dve ili deset ponovi uspeh, ali samo je jednom prvi put. Prvi put se uvek pamti.
Ljudi ne žele da propuste taj trenutak, jer su se poistovetili sa igračima, a i na izrazima lica fudbalera i trenera ocrtava se da su u duši postali Pazarci. Da dišu jedni za druge, idu preko granice bola, pa i mogućnosti. Ovaj tim sigurno nema bogzna kakav kvalitet, izuzev Adema Ljajića, međutim, ima ono što su nas TSC sa Žarkom Lazetićem i Radnički 1923 sa Feđom Dudićem naučili da je bitno. Strast!
Zato su za njega navijali i ljudi van Raške ili Sandžaka, kako vam volja. Namerno ćemo za istu oblast koristiti dva naziva, jer Novi Pazar ima u timu i Srbe i Muslimane, ali kao što je regija jedna, tako je i tim jedan. Možete ga zvati kako vam volja, isto mu dođe. Znamo, na ovom mestu rizikujemo skretanje u politiku, ali... Zar politike nema u Zvezdi i Partizanu? Vojvodini i TSC-u? Lažu vas svi koji kažu suprotno. Ima je i u Novom Pazaru, tu je svuda oko nas i ako nam već od nje ne da daju da pobegnemo, dajte bar da sačuvamo emociju prema sportu kakvu emituju tamošnji navijači.
I oni su podeljeni, na Torcidu i Ekstreme, znaju da preteraju i dok ih kritičari gledaju kroz turske zastave i šalove Fenerbahčea, zaboravljaju ili namerno ne žele da vide kako su, uprkos razlikama, organizovani, sposobni, umešni da kreiraju karnevalski ambijent. Ako hoćete korporacijiski fudbal onda ćete ih kažnjavati, ali ako hoćete emociju znajte da nikome neće biti svejedno kad dođe u Novi Pazar. Da oseti udar groma.
