Čini se da je Feran Tores počeo da grize kao ajkula

Ako ćemo da gledamo biografiju onda je u redu. Ako ćemo da gledamo igre, ne baš. A onda nas je Feran Tores ubedio da mu, ipak, verujemo malo više nego ranije.

Razlog: počeo je da daje golove!

I to bitne, kao dva na Vestfalenu, kad je njegov ulazak na teren u meču šestog kola Lige šampiona utabao Barseloni put ka pobedi nad ove sezone sjajnom Borusijom u ulozi domaćina (3:2). Tores je u ugru ušao kad je na semaforu bilo 1:1, umesto Roberta Levandovskog, verovatno da su navijači španskog prvaka sebi u bradu govorili: „Šta radi ovaj...“, misleći na Hansija Flika.

A onaj – na Toresa mislimo – se ispostavio kao čovek odluke, potvrđujući ispravnost poteza nemačkog trenera da mu pokloni poverenje u delikatnom trenutku. Pre toga je Feran kao starter „otključao“ utakmicu sa Maljorkom, te ulaskom sa klupe vratio prednost Blaugrani na gostovanju Betisu i verovatno bi lider La lige i taj meč dobio samo da nije bilo magičnog poteza Asana Dijaoa (pogodak petom u nadoknadi za 2:2).

Na taj način Feran Tores je potvrdio da je sposoban da menja ritam utakmica kad dobije šansu. Verovatno ima najteži zadatak u fudbalu od početka sezone. Da bude rezerva napadačkom triling Barselone: Robert Levandovski, Rafinja, Lamin Jamal. Njih trojica su dala 46 od 71 gola ekipe od letos do danas i jedino ako je neko sankcionisan kartonima ili povređen Tores može da se nada šansi, ako i sam nije u ambulanti.

Prolazno vreme obećava da bi mogao da ima učinak sličan prošlosezonskom. Zasad je dao pet i namestio dva gola, a lane bio strelac 11 i asistent za četiri, uz napomenu da još nismo na polovini trke. I da će uz Flika samo da napreduje, jer je Hansi oslobodio Rafinju koji kod Ćavija „nije znao gde udara“, a sad deluje nezaustavljivo, vratio Levi moći iz Bajerna, ekipa mu izgleda skladno i kao da nema zavisti ko počinje, a ko ulazi.

Tako je do izražaja došao i Feran, iako mu se spočitavalo – a i dalje ima takvih komentara, ponekad opravdanih – da nije za veliki klub. Ili da nije za reprezentaciju Španije u koju ga je redovno zvao Luis Enrike, baš u periodu kad se špic zabavljao sa njegovom ćerkom. Slučajnost?

Feran Tores daje gol protiv Leganesa, kvota 2,30

Sve je to stvorilo odijum javnosti s kojim bi malo ko uspeo da se izbori. Feran Tores se trudi, ne gunđa, nije prgav, ćuti i radi. Svestan je da drugog izbora nema i da će ga samo golovi poput onih u Nemačkoj održavati na površini. Iako će i tad biti svakojakih komentara. Pobogu, ima ih i danas, posle 20 godina trajanja, na račun Kristijana Ronalda i Lionela Mesija, što govori o izopačenosti sveta. U Toresovom slučaju, makar smo spremni da kažemo da smo pogrešili.

Ili da je napredovao.

U trenucima kad mu je bilo teško, jer je i Feran čitao komentare i slušao opservacije „stručnjaka“ pomoć je potražio od UFC borca, Ilije Topurije. Bio je to period kad je Barselonin napadač smatrao da je u lavirintu, da nema izlaza, da se nalazi na dnu i zato je rešio da traži pomoć. Najpre profesionalnog psihologa, mada kažu da nije mnogo uticao, međutim, efekat posete Sjedinjenim Američkim Džravama je bio očigledan. Tuporija važi za jednog od najboljih UFC boraca i krajem prošlog leta Tores je od njega zahtevao da ga nauči kako da „upravlja umom“, odnosno uči iz poraza.

Kad se vratio u Barsu jednog dana je ušao u svlačionicu, nabildovanog samopouzdanja, rekavši kolegama da želi da ima mentalitet predatora. Rezultiralo je tako što je bivši napadač Valensije i Mančester Sitija odigrao najproduktivniju sezonu u karijeri. Golove čak i proslavlja kao predator, u stilu ajkule. U klubu mu tako i tepaju, pa svaki put kad Feran zatrese mrežu kažu da je to – ujed ajkule.

Možda ga se nikad neće plašiti kao krupnih riba, ali i sitne znaju da grickaju.