Čikago Bulsi Pepa Gvardiole i mogući 'Last dance' 2024/25

"Mančester Siti je napravio pun pogodak što ga je doveo, ali Pepu neće biti lako. Engleski fudbal nije lak."

Ovako je govorio Ser Aleks Ferguson leta 2016. godine kada je Gvardiola seo za kormilo Sitijevog gigantskog projekta. Lisac iz Glazgova jeste najtrofejniji, za mnoge i dalje najveći trener u istoriji engleskog fudbala, ali ovu prognozu je promašio.

Španac je od Manuela Pelegrinija nasledio tim u kojem su nosioci bili Vensan Kompani, Jaja Ture, David Silva i Serhio Aguero, dok je Kevin de Brujne tek završio prvu sezonu na Etihadu. I u premijernoj mu premijerligaškoj sezoni ispalio je ćorak. Prvi se mačići u vodu bacaju. A onda - šest titula u narednih sedam godina, mesto u engleskim fudbalskim almanasima i otvaranje debata i polemika, da li može da stane uz rame sa Ser Aleksom.

Jedna strana će pričati kako je legendarni Škot 13. puta doneo Junajtedu titulu prvaka Engleske, kako je od 1993. do 2001. godine osvojio sedam šampionskih naslova u devet sezona, kako je u dva navrata vezivao po tri premijerligaške krune... Isticaće njegov čelični trenerski autoritet, prisetiće se titule iz 2013. godine osvojene s prilično šarenolikim timom i akcentovati da Junajted posle Fergija nije bio ni blizu engleskoj kruni.

Druga strana će galamiti da je Fergusonu bilo neophodno šest sezona puštenih uz vetar kako bi došao do prve titule sa Junajtedom, a da je Gvardiola već u drugoj postao šampion. Fokusiraće činjenicu da je Pep jedini čovek koji je četiri puta uzastopno pokorio englesku elitu, da je u četiri od osam sezona prebacio brojku od 90 osvojenih bodova, da je prilikom osvajanja prve titule sa Sitijem probio "stotku". Pričaće i da je Gvardiolina dinastija veća jer joj je konkurencija bila jača i brojnija, a Fergijeva strana odgovoriće da je Gvardiola u krojenje tima potrošio neuporedivo više novca (728.000.000 evra naspram Fergijevih 178.000.000). Mada su se tržište i vrednost novca s godinama prilično menjali.

Više od rivalstva! Gvardioline suze i Klopovo priznanje: Pep je najveći trener na svetu

"U pogledu brojki, niko nije bolji (od Sitija). Uradili smo nešto neverovatno. Šest titula u sedam sezona. Ovo je moderni fudbal, a tim me iznenađuje, organizacija me iznenađuje. Da su mi kada sam dolazio rekli da ćemo osvojiti šest pehara u sedam sezona, rekao bih da ste ludi, da se to neće dogoditi", rekao je sinoć Gvardiola.

Ali da poređenja i GOAT debate ostavimo onima koji u njima uživaju. Mi ćemo, nastaviti isključivo o Pepu. Zaslužio je. U sezoni u kojoj Siti nije briljirao, u kojoj nije pronalazio načine da rešava derbi utakmice (samo dve pobede protiv Junajteda u deset mečeva sa rivalima iz velike šestorke), u najboljoj sezoni Arsenala još od generacije nepobedivih 2004. godine, Španac je ponovo obgrilo premijerligaški pehar.

"Prve reči moram da posvetim Arsenalu. Liverpulu takođe. Ali prvenstveno Arsenalu jer su nas oni podigli na potpuno novi nivo", rekao je Gvardiola nakon osvajanja titule.

Čitave sezone niko nije uspeo da zabode pobedničku zastavicu na planinu Etihad. Njeni vrhovi ostali su nedostižni... Kako premijerligašima, tako i takmacima iz Evrope. Real je pronašao zaobilazni put u plavom delu Mančestera, ali tek nakon jedanaesteraca. A Siti ga je do tada naterao na porođajne muke, na defanzivan fudbal kakav najtrofejniji evropski klub verovatno nikada nije igrao. A baš preko tog Reala Pep je lani napravio jedini korak koji mu je nedostajao u Sitiju.

“Imao sam osećaj prošle sezone. Kada samo postali prvaci Evrope u Istanbulu, pomislio sam 'Šta još radim ovde, gotovo je'. Ali imam ugovor sa Sitijem. Jesam ponekad umoran, ali i dalje sam ovde", rekao je Španac, pa nastavio: "Želim da nastavim naredne sezone. Ali realnost je da sam bliži da kažem 'zbogom' nego da ostanem jоš sedam sezona. Sledeće sezone ćemo sesti da pričamo i uvideti šta je najbolje za sve. Trenutno sam iscrpljen, umoran, ali srećan."

Kako čovek koji je osvojio sve da nastavi sa pronalaženjem motivacije? Isto pitanje koje javnost poslovično postavlja svaki put kada Novak Đoković podigne novi grend slem pehar.

"Trenutno, ne znam odakle ću crpeti dalju motivaciju jer je teško kada ostvarite sve što ste zacrtali. Ali poznajući fudbalere Sitija i sebe, znam da kada ponovo krene, da ćemo reći, zašto ne bismo pobedili i danas."

Upravo su motivacioni momenat i spremnost da sebe gurate dalje i kada svoju sferu držite na dlanu, faktori koji velikane guraju u popularnu GOAT kategoriju, među najveće svih vremena. Kao što su Novak Đoković i Majkl Džordan najveći u svojim sportovima, tako je i Gvardiola uz Fergija i Karla Ančelotija, neprikosnoven u fudbalskom trenerskom esnafu. A najveći prepoznaju najveće, međusobno se dopunjuju, ugledaju i neretko porede jedni sa drugima.

"Mi smo kao Čikago Bulsi. Oni su osvojili šest titula i mi smo osvojili toliko", euforično je pričao Pep na travnjaku Etihada, nakon što su navijači feštu sa terena prebacili van stadiona.

Građani možda nemaju klasičnog fudbalskog Džordana, ali Gvardiola je njihov Fil Džekson. Taj neponovljivi fudbalski mislilac doneo je Sitiju 17. trofej otkako je kročio u Mančester. Ali i ti talasi višesezonske euforije počinju da se razbijaju o hridi na pomisao da bi Pep mogao da od već narednog leta kada mu istekne ugovor. Tako je i Ser Aleks 2013. napustio Junajted i Old Traford više nije video titulu.

"Last dance" mogao bi da se dogodi za čas. I niko ne garantuje da će biti trijumfalan poput Džeksonovog u Čikagu, premda je Gvardiola naučio navijače da ne budu sumnjičavi. Dokumentarac o Sitijevoj tripleti (Together: Treble Winners) već je snimljen, ali nije isključeno, da se kao 97' i 98' u Vetrovitom gradu u Ilinoisu, u Mančesteru sprema ekipa kamermana koja će čitave sezone pratiti Poslednji ples Pepa Gvardiole i njegovih Građana.