Čika Boro, svaka čast, ali Vaha je selektor kakvog svet nije video: Rekorder Halilhodžić i baksuz Keiroš

Kada je Vahid Halilhodžić odlučio da na kvalifikaciioni put za Katar krene bez pojedinih marokanskih zvezda Hakima Zijeha, Nusara Mazaruija, Adela Tarabta i Amina Harita, njegovi kritičari su mislili da će zalutati u afričkoj fudbalskoj pustinji. Stručnjak iz BiH koji se samouvereno držao kompasa izgrađenog dok je selektorovao Obalom Slonovače, Alžirom i Japanom, ponovo se probio do Svetskog prvenstva i tako oborio apsolutni rekord, jer nijedan stručnjak pre njega nije uspeo da se sa kvalifikuje na četiri uzastopna Mundijala s četiri različite reprezentacije.

Prvi put je Vaha koji u biografiji ima upisan i jedan igrački šampionat (sa SFR Jugoslavijom 1982) rezultatski stigao do Mundijala 2010. godine sa Obalom Slonovače koja je bila krcata vrhunskim igračima (Didije Drogba, Jaja i Kolo Ture, Salomon Kalu, Emanuel Ebue, Žervinjo...). Mečeve u Južnoj Africi je, ipak, gledao na TV ekranu, pošto je smenjen tri meseca pre početka šampionata. Razlog je bio šokantan poraz Slonova od Ažira u četvrtfinalu Kupa afričkih nacija (rival je pogodio za 2:2 u nadoknadi, a u produžetku i za konačnih 3:2).

Nije dugo čekao na selektorski posao. U julu 2021. angažovao ga je upravo Alžir. Ni sa Pustinjskim lisicama nije imao sreće na kontinentalnom šampionatu, ali su one bile pamtenije od Slonova, nisu ga odmah otpustile. Zadržale su ga u kvalifikacijama za Mundijal 2014. do koga su stigle samouvereno, a onda su se u Brazilu preko Južne Koreje (4:2) i Rusije (1:1) prvi put u istoriji domogle druge faze u kojoj su poklekle tek posle produžetaka od potonjeg svetskog šampiona, Nemačke (1:2).

Ono što je uspeo sa Obalom Slonovače i Alžirom, Vaha je ponovio sa Japanom u kvalifikacijama za Rusiju 2018. godine i pored konstantne "paljbe" tamošnjih medija započete startnim porazom od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Japance je bolelo što je izostavljao, kao sada u Maroku, reprezentativne zvezde, poput Keisukea Hondu (tada igrao u Milanu), Šinđija Kagavu (Borusija Dortmund) i njegovog imenjaka Okazakija (Lester). Čekali su kiks koji nije mogao da dođe u gorem trenutku po Halilhodžića. Na finalnom turniru, za ostatak sveta nebitnog, Kupa istočne Azije, izgubio je 1:4 od japanskog "arhineprijatelja" Južne Koreje, i to u Tokiju, što je bio povod da mediji iz Zemlje izlazećeg sunca krenu u završni obračun koji je rezultirao Vahinom smenom neposredno pred Mundijal u Rusiji, uz obrazloženje predsednika Fudbalske federacije Japana Kozoa Tašime da su loši rezultati i nedostatak komunikacije i poverenja razlozi rastanka.

Takav zaplet ponajmanje je zanimao Marokance koji su u avgustu 2019. godine iskoristili činjenicu da je Halilhodžić slobodan.

Ostalo je istorija... A u kojoj piše da je Bora Milutinović vodio pet različtih reprezentacija na Svetskim kupovima: Meksiko (1986), Kostariku (1990), SAD (1994), Nigeriju (1998) i Kinu (2002). Ali, samo se s jednom - Kinom - probio kroz kvalifikacije, prvi put u istoriji najmnogoljudnije zemlje na svetu. Meksiko i SAD su bili domaćini, dok je Kostariku i Nigeriju preuzeo neposredno pre šampionata.

I Karlos Alberto Pareira - najuspešniji selektor koji nikad nije igrao fudbal - vodio je takođe pet reprezentacija, na šest šampionata: Kuvajt (1982), Ujedinjene Arapske Emirate (1990), Brazil (1994, 2006), Saudijsku Arabiju (1998) i Južnu Afriku (2010). Brazilcima je kao šampionima bilo garantovano mesto na Mundijalu 2006, Južnoafrikanci kao domaćini nisu igrali kvalifikacije za Svetski kup 2010, dok je Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju preuzeo tek posle kvalifikacija.

Najsvetliji momenat njegove selektorske karijere sigurno je Zlatni globus sa Brazilcima 1994, a najtamniji sa Saudijskom Arabijom koja ga je smenila tokom šampionata u Francuskoj posle poraza u drugom kolu od domaćina (0:4).

Dok je Halilhodžiću svitalo sa Marokom, Karlosu Keirošu, selektoru Egipta se smrkavalo.

Portugalski stručnjak koji ima upisana četiri uspešna kvalifikaciona kruga za Svetski kup, sa Južnom Afrikom 2002. (podneo je ostavku nekoliko meseci pre Mundijala), Portugalijom (2010) i Iranom (2014, 2018) u utorak uveče je bio na korak do rekorda koji je sada u Vahinim rukama. "Njegov" Egipat je kao pre mesec i po dana u finalu Kupa afričkih nacija, ponovo izgubio posle penal serije od Senegala!

Kakav baksuz...