Cigare puši, Real ruši: Neobična priča junaka Šerifa, do prošle godine radio kao baštovan

Zažmuri, zvizni, pa šta ti Bog da. Svevišnji očigledno nije škrtario kad je darivao fudbalski talenat Sebastijenu Tilu. Možda tehnički zaostaje za većinom kolega, ali levica mu je ubojita. U njenu snagu mogla je da se uveri svetska javnost u utorak veče kad je izrastao u junaka još jednog Šerifovog čuda.

Upucao je Kralja usred Madrida. Bomba sa 16 metara, neuhvatljiva za Tiba Kurtou, za najveće iznenađenje Lige šampiona i slavlje moldavskog predstavnika nad Realom (2:1).

„Akcija je bila po desnom krilu, spazio sam da nema nikog na ivici kaznenog prostora, postavio sam se ispred, Adama Traore me je proigrao i kad sam opalio pomislio sam: ili ide u rašlje ili nebu pod oblake. Lopta je završila u uglu, a kad se tako nešto desi, ne postavljate dodatna pitanja“, smeška se 27-godišnji ofanzivni vezista u razgovoru sa francuski Sofoot posle najsvetlijeg trenutka dosadašnje karijere.

Minut 89. Na renoviranom „Santjago Bernebeu“. Protiv najtrofejnijeg kluba sveta. U najjačem takmičenju na planeti. A Til hladan kao druga strana jastuka.

„Veći stres sam osećao na premijeri sa Šahtjorom. U Madridu nisam obraćao pažnju na kontekst, da je reč o meču sa Realom ili da sam umoran. Kad ste u napadu, morate da pokušate. Naravno da neće driblati u svom kaznenom prostoru, ali kad ste u protivničkom, ako imate ideju, ostanite joj dosledni. Nema to mnogo dodirnih tačaka sa talentom, više je pitanje navike. Ako na treningu niste pogađali iz sličnih pozicija, sigurno nećete pokušati na utakmici“.

Makedonac otkriva tajnu Šerifa: Direktor Gruzin zna sve, analiza Reala trajala tri sata

Junak Šerifa preko noći je postao zvezda.

„Definitivno, veću pažnju pobeda je izazvala u Luksemburgu. Telefon ne prestaje da zvoni, poruke ne stižem ni da pročitam. S druge strane, kad smo sleteli u Tiraspolj, samo nekoliko moldavskih novinara nas je dočekalo“.

Prvi Luksemburžanin strelac u Ligi šampiona opisuje da nema suvenir iz Madrida. Šta će mu, kad je ostalo za sva vremena da je baš on oborio Real.

„Čak i da sam hteo da menjam dres, nisam bio u stanju odmah posle utakmice, jer sam se odmah posle poslednjeg zvižduka stropoštao na travu zbog grčeva. A da trčim za nekim da bi mi dao dres... To nikad ne radim. Nije to moj stil. Ako sam pored rivala, naravno da ćemo razmeniti opremu, ali da ga jurim po celom terenu suprotno je sa mom mentalitetu. Inače, igrači Reala su se baš lepo ponašali. Nisu bili arogantni. Dosta sam vremena proveo razmenjujući mišljenja sa Lukom Modrićem, diskutovali smo oko sudijskih odluka“.

Posle dve pobede deo zaljubljenika u fudbal navija da Šerif prođe zahtevnu grupu sa Realom, Interom i Šahtjorom.

„Već smo osvojili šest bodova, ali ne smemo da upadnemo u zamku bavljenja kalkulacijama. Zanima nas samo naredni meč. Prava smo ekipa, zajedno napadamo, zajedno se branimo. Pokazali smo da znamo da igramo fudbal. Bilo da je naspram nas Šahtjor ili Real, ljudi su mogli da se uvere kakve smo golove postizali: iz lepih akcija, posle centaršuteva. Ne može biti slučajno, niti posledica sreće. Imamo najmanji budžet od svih učesnika, dolazimo iz Moldavije, logično je da ljudi nisu očekivali da ćemo dobijati utakmice, niti smo im na tome zamerili. Čak nam je i odgovaralo da nas potcene. E, sad je s tim gotovo. Zato će naredna utakmica biti teža od prve dve“.

Sebastijen Til će u decembru proslaviti 28. rođendan, ali je tek 13 meseci profesionalac. Tad je zaigrao za ruski Tambov, kao pozajmljen fudbaler luksemburškog Progresa, da bi ga isti klub ovog leta prosledio u Šerif. Bajka je počela i dalje traje.

„Pre nego što sam potpisao za Tambov, morao sam da radim još jedan posao i uporedno treniram fudbal. Bio sam zaposlen u Opštini Diferdanž. Poverena mi je briga o zelenim površinama, ujedno sam kosio travu na stadionu Jos Haupert na kome sam nedeljom igrao mečeve. Skupljao sam grane drveća i lišće koje je padalo na tle. To iskustvo znači da imam poseban odnos prema travi i zato svaki put pažljivo motrim na kvalitet terena. Za onu na „Santjago Bernabeu“ mogu da kažem da nije ništa specijalno. Čak sam malo razočaran. Videlo se da su tek nedavno razvili role trave, tek za mesec dana će sve biti po standardu“.

Novinari Sofoota podsećaju da je Til, kad mu je bilo 12 godina, odbio da se okuša na probi u francuskom Mecu, jer je smatrao suviše napornim da odlazi na treninge. Hteo je da bude kao sva ostala deca.

„Dok sam bio mlađi, nikad sebe nisam zamišljao kao profesionalca. Kako je vreme prolazilo, dva moja mlađa brata i nekoliko prijatelja stigli su do reprezentacije, bio sam srećan zbog njih, pa sam promenio mišljenje. Rekao sam sebi da ne želim da okončam karijeru žaleći za bilo čim i zato sam rešio da se pomučim. Nikad nisam ni imao ponudu pre one od Tambova prošle godine. Baš sad kažem sebi: gde ti je ova pamet bila ranije? Da sam sadašnji stav imao pre deset godina možda bih ostvario bolju karijeru. Mada, ko zna, možda bih nešto zabrljao u inostranstvu i vratio se u Luksemburg...“

Taman da i danas okači kopačke o klin, Sebastijen će imati čega da se seća. U Madridu nije samo dao gol za pobedu, već je bio fudbaler koji je najviše pretrčao u Šerifovom timu (12 kilometara), što su mnogi povezali sa odlukom da prestane da puši.

„Sazreo sam... Ranije sam bio luckast, želeo da uživam u životu, smatrao da ću to raditi konzumiranjem cigareta i alkohola u krugu prijatelja. Isto važi i za hranu. Jeo sam picu u deset ujutru. A onda sam smršao šest kilograma, osetio se sjajno i kazao sebi da će biti vremena da po okončanju karijere uživam u životu. Suštinski, s vremena na vreme nije loše zapaliti koju, dosta fudbalera puši, a da se to ne zna“.

Dok je amaterski igrao fudbal, znao je da posle utakmice povuče koji dim, popije pivo. Za svoju dušu. Nije se krio.

„Tako je. Stari Sebastijel Til je bio takav, olako je shvatao život“.

Objasnio je da je pred dvomeč sa Crvenom zvezdom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona istetovirao zastavu Luksemburga i trofej, ali je saopštio kako mu motiv nije bio direktno elitni kup, već da ima snove na klupskom i reprezentativnom nivou. A na dresu 31, broj simboličnog značenja, kao oda Bastijanu Švajnštajgeru koji se u njemu proslavio.

„Oduvek mi je bio najdraži igrač. Nemam nijednog drugog idola“.

Nekom će možda baš Sebastijen Til biti uzor.