Čari nižih liga sa Markom Mirićem: Hoćeš da vidiš šta je niski udarac - onda dođi u Zonu

Najunikatnije fudbalske priče retko kad dolaze iz velikih sredina. Tu je uvek puno onih sebičnih egoista, ljudi koji bi učinili sve samo da na jedan minut budu u centru pažnje, da se o njima piše, da se njihove ludorije dele širom interneta. Da postanu, ono što se danas moderno zove – mim.

Ali postoje i oni koje to, možete misliti, uopšte ne interesuje. Takve stvari su vezani za ljude koji nastupaju u nižim rangovima. Uglavnom igraju za svoju dušu, tu su među drugarima sa kojima se poznaju ceo život. Vole posle utakmice da odu na treće poluvreme, popiju pivo, počaste se dobrom hranom. Sve je to ono što mi u Srbiji zovemo – čari nižih liga.

Marko Mirić, nekadašnji igrač Spartaka, Crvene zvezde, Lokerena i brojnih drugih klubova rešio je da se ovog leta ponovo oseti čari igranja fudbala u nižim ligama. Kažemo ponovo, zato što je tako nešto već osetio i to kao vrlo mlad.

"Seniorska karijera mi je krenula iz Vodojaže, malog mesta pored Kragujevca. Oni su tad igrali Zonsku ligu. Imao sam 16 godina kad sam debitovao i ako izlazite iz omladinske lige, mislim da je izuzetno važno da se što pre oprobate u seniorskom fudbalu, makar to bila i četvrta liga. Sve je drugačije, igra se brži fudbal. Klinci ne treba da beže od toga, treba da se oprobaju u nižim rangovima takmičenja, to je kaljenje i mora to da se prođe, ukoliko želite da napredujete", rekao je Marko Mirić u razgovoru za Mozzart Sport.

Čini se da mladi igrači danas često sa predrasudama pričaju o igranju u nižim rangovima, a mnogima je pomoglo?

"Ne želim da zvučim kao babaroga ili da im držim neka predavanja. Dosta toga se promenilo od pre 15 godina kad sam ja igrao te lige. Klinci žele da što pre postanu zvezde i ako mogu, naprave nešto preko noći. Malo je onih koji su to uspeli, ali to su bili neverovatni talenti. Greše, može mnogo da im pomogne, pogotovo ako izlaze iz omladinskog fudbala. Idealna usputna stanica. Da ja nisam prošao sve to, siguran sam da bi mi karijera bila dosta slabija".

Ovog leta si se vratio u Srpsku ligu koju si igrao sa Metalcem, a sad si u Poletu iz Ljubića. Kakva je ta liga danas u odnosu na vreme dok si bio mlađi?

"Neko se neće složiti sa mnom, ali mislim da je sada bolja. Pre svega u vidu infrastrukture. Finansijski je jača, kad sam ranije igrao, to je bilo bukvalno za džabe, dok nisam sa Metalcem ušao u Drugu ligu. Ima interesantnih igrača, tu su i neki sa bogatim internacionalnim iskustvom poput mene, Milana Bojovića, Nemanje Tomića. Niste imali prenose tih mečeva, nego sve saznate i vidite u novinama".

Imaš iskustvo igranja u četiri ranga srpskog fudbala, gde najviše biju?

"Bez premca – Zona. Ako hoćete da dobijete batine i vidite šta znači niski udarac, to je to. Ima mnogo grubih, da ne kažem pogibeljnih startova. Pamtim dosta teških i vrućih gostovanja, ali sve je to škola i olakšica za ono što me je čekalo kasnije. Mogu da kažem da mi je to iskustvo, na neki način, pripremilo telo".

Koja su to gostovanja bila vruća?

"Sećam se gostovanja protiv Mokre Gore iz Zubinog potoka, neverovatno koliko su tukli, uvek su igrali tvrd fudbal. Ne smem da zaboravim ni Bane iz Raške, Jošanica i Tutin su se uvek izdvajali po atmosferi, tamo su se teško osvajali bodovi. Ove sezone u Srpskoj ligi Zapad mogao bih da izdvojim Lipolist i Priboj - pre svega zbog jakog tima koji ima FAP. Baš im je teško parirati".

Kakvi su tereni?

"Ima i dalje loših, ali ako se spuštate da igrate taj rang, morate biti spremni na to. Lošiji tereni su karakteristični za niže lige kod nas. Ne želim da nabrajam, ali ima nekih koji su užasni i to se odmah vidi na kvalitetu igre. Mi u Ljubiću imamo dobar teren, uprava kluba je dosta novca uložila. Mogu da nam pozavide i klubovi iz višeg ranga. Drugačije je kad dođete na neki teren koji je loš, manjih dimenzija. Onda sva taktika koju ste spremali pada u vodu. Osuđeni ste na duge lopte, da sačuvate nulu".

Kako vas gledaju protivnički igrači, vi ste ipak neko ko ima respektabilnu karijeru.

"Spremaju se drugačije i to nije slučaj jedino sa mnom, nego i sa ostalima. Vi ste neko od koga se očekuje da reši utakmicu na svoj individualni kvalitet, a ima i dana kad vas ne ide. Obraćaju dosta pažnju na nas, ali imam dovoljno iskustva da se nosim sa protivničkim igračima".

Koliko je teško ostati imun na dobacivanja sa tribina, čak i uvrede?

"Sve je u redu dok se ide do neke granice normale, ali svakako je nezgodno kad se pređe granica pristojnosti. Onda nekad i ne možeš da se iskontrolišeš. Pokušavam da sve stavim sa strane. Prošao sam mnogo toga, treba se izboriti sa tim, na kraju krajeva - živimo u Srbiji. Takve stvari su ovde uobičajene. Svako ko plati kartu, ima pravo da priča šta hoće", jasan je Mirić.