CAPUT MUNDI: Ronaldo je legenda, ali nije Juventusova... Još

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Juventus se nalazi pred najvećom i najtežom proverom u svojoj istoriji: preživeti Kristijana Ronalda. Juve je čitav vek gradio imidž kluba u kome su igrači u službi Stare dame i ništa nije važnije od tima i, kako je to Đampjero Boniperti definisao: pobede su jedina stvar koja se računa u Juveu. Ronaldo je igrač sui generis. On je fudbaler - kompanija koji smatra da je važniji od kluba, bez obzira da li se on zove Real Madrid ili Juventus. Kristijano je klubove za koje je igrao i reprezentaciju Portugala dožiljavao kao ikebanu u službi glorifikacije njegovih dostignuća. Dovoljno je pogledati, kako on proslavlja svoj treći a šesti gol Portugala, čemernoj Litivaniji i uporediti njegove reakcije kada je Bejl postizao odlučujuće golove u Real Madridu ili Dibala u Juventusu, pa shvatiti da tu nešto ne štima. Vrlo je elokventno i njegovo (ne) pojavljivanje na proslavama na kojima nije među nagrađenima.

Nijedan igrač Juvea u njegovoj vekovnoj istoriji nije bio važniji od Juvea, bilo da se zvao Boniperti, Sivori, Platini, Bađo, Del Pjero, Pirlo, Bufon.  Dovoljno je pogledati samo poslednje primere, čiji smo bili svedoci, način na koji je Juve “odsekao” Roberta Bađa, Del Pjera, Pirla, Bufona. Juveu nije mogao da se dogodi Havijer Zaneti da u 40 godina bude nedodirljivi starter a ni Frančesko Toti da tri godine monopolizuje svu pažnju da li treba da igra ili ne.

Kristijano Ronaldo je svojim ponašanjem stavio rukovodstvo Juvea u veoma izazovnu poziciju: izabrati CR7 ili ostati veren svojoj istoriji, stilu rada, nasleđu, načelima koji su od Juvea napravili najuspešniji italijanski klub. Izbor nije jednostavan jer može da ima posledice na svim nivoima: sportskom, ekonomskom, administrativnom, ambijentalnom.

Ulog u igri je veliki. Predsednik Andrea Anjeli je prilično frustriran činjenicom da još nije uspeo da se popne na krov Evrope i osvoji Ligu šampiona. Dovođenje Ronalda i investicija koja godišnje košta Staru damu 87.000.000 evra (bruto plata plus amortizacija za kupovinu igračkog kartona Portugalca) su napravljeni da bi se digao pehar sa velikim ušima koji izmiče od 1996. godine i Jugovićevog penala protiv Ajaksa na Olimpiku.

Ronaldo je doveden da bi se osvojila Liga šampiona a ne domaći trofeji. Bjankoneri su bez Ronalda osvojili sedam uzastopnih skudeta i dva puta igrali finale najprestižnijeg klupskog takmičenja. Njegov dolazak je trebalo da bude dodatna vrednost koja bi Juveu omogućila da stigne do dugo čekanog cilja. Ali, fudbal nije matematika i jedan plus jedan ne daju uvek dva u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Dovesti najboljeg igrača sveta ne znači, samo po sebi, imati polisu za osvajanje trofeja.

Kristijano je nesumnjivo veliki fudbaler, jedan od najvećih u istoriji, ali je njegov ego još veći i nekompatibilan je sa DNK-om Stare dame. Ronaldo se raduje samo svojim pobedama, uspesima i golovima. Za njega je tim važan samo dok je on u centru pažnje, odnosno njemu treba klub da bi mu se divili i da bi uzdizali njegov ego. Ronaldo jeste jedinstven fudbaler ali je i pripadnik velike armije egocentrika koji naseljavaju ovaj svet. Njegov fanatizam će mu pomoći da njegov fudbalski zalazak sunca traje godinama. Žeđ za rekordima, osiguranom mestu u istoriji i milionima evra će držati Ronalda duže nego što se misli na fudbalskim terenima i posle epizode u Juventusu. Zato u ovoj partiji rizikuje mnogo više Juve nego sam Ronaldo. Bjankoneri rizikuju reputaciju a Ronaldo će lako pronaći novi trg na kome će od njega praviti novog idola.

Juventus je bez pardona i patetika otpisivao sve igrače koji su nosili njegov dres. U Staroj dami nisu imali sentiment ni za koga kada je postajao star, spor i neefikasan, zato i jesu najjači i najtrofejniji italijanski klub. Dovoljno je prisetiti se poslednjih primera iz ove decenije. Andrea Anjeli je otpisao Del Pjera bez pardona a Antonio Konte ga je poslednju sezonu držao gotovo sve vreme na klupi. Pirlu su takođe pokazana izlazna vrata bez velike drame kada Andrea više nije mogao da garantuje visok i konstantan nivo igre. Bufona je dočekala ista sudbina i vraćen je u Kontinasu samo zato što je prihvatio da bude rezerva Ščensniju.

Sve dok bude igrao, postizao golove, donosio trofeje, Ronaldova egocentričnost će biti tolerisana. Štaviše, za sve aktere u ovoj priči, najbolje bi bilo da se Ronaldo vrati u formu i počne ponovo regularno da trese mreže i da bude ključni igrač u pobedama Juvea. U suprotnom izroniće na površinu i stari i novi problemi.

Podsetimo Leo Bonuči je zbog mnogo manjeg prekršaja od Ronaldovog bio kažnjen sa gledanjem utakmice revanš meča osmine finala Lige šampiona u Portu. Paulo Dibala je morao javno da se izvini zbog toga što nije pružio ruku Alegriju prilikom izmene. Nema samo Ronaldo ego u Juventusu, imaju ga i drugi a pritom imaju i mnogo više staža u Vinovu i sada u Kontinasi.

Ronaldo nema nameru da se izvini a Juventus, odnosno Andrea Anjeli nema hrabrosti da ga kazni, čak ni da kaže bilo šta. Zaglušujući je muk iz uprave Juventusa povodom ponašanja Ronalda i nije isključeno da joj se vrati kao bumerang. Trener Juvea Mauricio Sari je prilično razuman čovek, ali ima crtu Don Kihotovskog karaktera, to jest i Sari ima neku vrstu selektivne zastranjenosti. Kao što je Don Kihot sasvim razuman lik dok se ne povede priča o vitezovima i viteštvu, tako je i Sari predusretljiv sve dok se ne stigne do njegovih dogmi. Na nesreću Ronalda i Anjelija, Sarijeve dogme su vezane samo za teren, a fudbalski teren je jedini prostor na kome i za Ronalda važe isti zakoni kao za sve ostale.

Ko poznaje Sarija zna da Mauricio neće trepnuti okom da zameni Ronalda ako bude igrao kao protiv Lokomotive i Milana. Ko poznaje Ronalda isto tako je svestan da će Kristijanova reakcija biti još teatralnija od grljenja sa selektorom Portugala Santosom i psovke posle zamene sa Dibalom na meču sa Milanom. Enigma je Andrea Anjeli. Predsednik Juvea je pokazao poslovnu hladnoću prema legendama Juventusa, stavljajući ciljeve kluba ispred interesa i želja mitova poput Del Pjera i Bufona. Ronaldo je legenda, ali nije legenda Juventusa. Istina, mogao bi još uvek da postane, i na toj pretpostavci se lomi Anjeli. 

U makijavelističkom pristupu da “cilj opravdava sredstvo”, osvajanje Lige šampiona učinilo bi sve polemike oko Ronalda gotovo nevažnim, ali javno pokazivanje slabosti prema Ronaldu i kršenje vekovnog pravila Stare dame da nijedan fudbaler nije važniji od kluba, imao bi dalekosežne posledice, bez trećeg naslova prvaka Evrope. Juve bi postao, ono čega se uvek ježio, klub kao svaki drugi u Italiji.

Piše: Željko Pantelić

(FOTO: reuters)