CAPUT MUNDI: Konte, neshvaćeni genije ili uspešni gubitnik?

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

 Čitav svoj život je Antonio Konte imao konfliktan odnos sa svojom okolinom. Njegov ključni problem je što ga drugi ne vide kako on vidi sam sebe. Nije jedini, mnogi žive sa tim teretom, razlika je u tome što se Konte ne miri sa tom činjenicom. Taj jaz između njegovog izraženog ega i raširenog mišljenja okruženja ne mogu da popune ni trofeji, novac, slava, pa čak ni nova kosa.

Bivši kapiten i trener Juventusa je neka vrsta fudbalskog Kalimera. Njemu su uvek krivi drugi za neuspehe. Uveren je da mu svet duguje više poštovanja, više pohvala, više divljenja, više glorifikacije. Kao igrač Konte je smatrao da pripada plemenitoj kasti fudbalera i da je nepravedno svrstan u radničku klasu, dok u trenerskoj karijeri ne priznaje da je bilo ko bolji od njega. To što ni posle deset godina trenerske karijere nije uspeo da osvoji nijedan međunarodni trofej i što mu je najveći domet četvrtfinale u Ligi šampiona i na Evropskom prvenstvu je običan nevažni detalj, loša sreća i sticaj nenaklonjenih okolonosti.

Možda o Antoniju Konteu najbolje govori njegov stav o Fabiju Kapelu. Uveren je 51-ogodišnji Lećeze da je Kapelo precenjen trener, mediokritet koji se uzdigao na loptaški tron zahvaljujući velikim igračima koje je imao i nezasluženoj sreći koja ga je pratila tokom karijere. Nekulturno i arogantno ponašanje Kontea prema Kapelu tokom intervjua na “Skaju”, posle utakmice sa Šahtjorom u Ligi šampiona je “ćerka” dubokog nepoštovanja koje kormilar Intera ima prema legendarnom treneru Milana, Real Madrida i Juventusa.

Sve je počelo 2004. godine. Konte, na polovini četvrte decenije života, želeo je da odigra još jednu sezonu u Juveu, čiji je dres nosio već 13 godina i u kojem je otrpeo veliku degradaciju: skidanje kapitenske trake u korist, mlađeg i tada kosmatijeg Aleksa Del Pjera. Fabio Kapelo, tek pristigao iz Rome, na poziv Lučana Mođija, nije želeo ni da čuje: Konte je, što se don Fabija ticalo, svoju karijeru u Staroj dami završio. Tako je i bilo, igračko putešestvije Lećezea sa Starom damom se završilo pre nego što je on planirao.

Deset godina kasnije, Kapelo je prepoznao razloge tadašnjeg Juventusovog paradoksa - dominira u Seriji A, a ne uspeva da ostavi dublji trag u Evropi - u činjenici da je konkurencija u prvenstvu toliko slaba, da nije dovoljna ni da drži u tonusu Juventusovu mašineriju za evropske zadatke. Kapelo je sa tim zapažanjem pogodio, još jednom, direktno u sujetu Antonija Kontea. Mlađi kolega nije ostao dužan starom maestru: “Kapelovo vreme u Juveu se ne pamti po prikazanoj igri, nego po dva oduzeta skudeta. Ko je Kapelo da mi deli lekcije?”, odgovorio je Antonio preko medija.

Trenera Intera je posebno iznervirala konstatacija Kapela da je Interu protiv Šahtjora nedostajao kvalitet u igri da bi deblokirao razultat i odneo pobedu. Ne možemo da znamo da li je Kapelo aludirao na držanje na klupi Eriksena, ali Konte je u opservaciji osvajača Lige šampiona (jednog od petorice italijanskih stručnjaka koji su podigli pehar sa Velikim ušima) video malicioznu kritiku. Zato je, navodno, Konte teatralno ostao nem desetak sekundi (večnost na televiziji) da bi demonstrirao svoju superiornost, odnosno da ne odgavara na banalne opservacije, pa makar dolazile i od Kapela jer on nije u stanju da dokuči njegov fudbalski um.

Fabio Kapelo (©Reuters)

Međutim, ako je Konte imao otvoren račun sa Kapelom, nije jasno šta mu je skrivila novinarka Skaja, Ana Bilo, osim ako Anin suprug, generalni direktor PSŽ-a Leonardo, nije nešto učinio nažao italijanskom stručnjaku. Vređanje, bez razloga, osobe koja se kurtoazno i biranim rečima obraća, arogantnom opaskom “mislite li vi malo pre nego što postavite pitanje” mnogo više govori o Konteu nego o Leonardovoj supruzi, koja, uzgred budi rečeno, već 20 godina radi kao sportski novinar. I odlična je u svom poslu.

Konte može i da osvoji skudeto sa Interom u ovoj sezoni, ali to neće promeniti ocenu da je njegov fudbal staromodan, predvidiv, neinventivan, retrogradan. Osvojena titula prvaka ne bi promenila činjenicu da je Antonio toliko zaljubljen u samog sebe, u svoje ideje, da je spreman da žrtvuje vlastiti tim, vrhunske igrače, da bi dokazao da je u pravu. Način na koji tretira Kristijana Eriksena je više nego indikativan. Veliki treneri ne obezvređuju dragulje svog kluba. Od revalorizacije Darmjana, Galjardinija i Brozovića Inter neće imati velike koristi, a od degradiranja Eriksena izgubiće barem 50.000.000 evra. O doprinosu na terenu da ne govorimo.

 Antonijev stil igre mortifikuje velike talente. U njegovoj viziji ima mesta samo za ratnike, trkače, mediokritete, rmpalije. Naravno, ima izuzetaka koji potvrđuju pravilo, ali fakat Konteovi omiljeni tip igrača je Đakerini. Njegova igra je monotona i na kontranapad, poslednje tri pobede su stigle u sudaru sa ekipama (Sasuolo, Borusija Mehengldbah, Bolonja) koje su igrale otvoreno i fajterski: protiv organizovanih i zgusnutih odbrana Konte nema rešenje. Utakmica sa Šahtjorom je klasičan primer: Ukrajinci su naučili lekciju iz Lige Evrope, kada su izgubili 5:0, pročitali su Kontea i u dva meča ove jeseni su izvukli 0:0. Konte pedantno i predano priprema utakmice, nije slučajno da Inter vrlo često počinje dobro mečeve, ali isto tako često greši sa izmenama: bilo da je u pitanju tajming ili izbor fudbalera koji ulaze ili izlaze iz igre.

Takođe, upadljivo je stalno lamentiranje Kontea i traženje alibija: nekad su mu krive sudije, nekad uprava kluba, nekada sreća, nekada loše stanje terene ili čak vremenske prilike. Nikada nije kriv on, nikada on nije pogrešio, nikada on nije prevideo ili zakasnio nešto da uradi. Njemu to ne može da se dogodi, on je savršen, a savršenstva ne prave greške, to je odlika drugih koji imaju čast da ukrste put sa “savršenstvom”. Kad izgubi od Real Madrida i Juventusa, žali se da su to klubovi koji imaju bolje igrače, više novca, tradiciju u poslednjih deset godina. Kada napravi kiks protiv Šahtjora ili Parme, onda pare, kvalitet fudbalera ili tradicija ispare kao parametri.

Upadljivo je da Konte pokušava da imitira stil rada koji podrazumeva stvaranje utiska opsade, odnosno građenje kohezije i jedinstva tima na ideji da su se svi urotili protiv nas s željom da nas spreče da ostvarimo naše ciljeve. Žoze Murinjo je doveo tu vrstu psihološkog naoružanja do savršenstva, ali je i on shvatio da taj pristup više ne proizvodi željene rezultate. Vremena su se promenila i nije slučajno da je “Special One” promenio ploču u Totenhemu, postao je mudriji, više zen, koristi ironiju, fini cinizam umesto arogancije i agresivnosti kada mu nešto nije po volji. Samo je Antonio ostao veran starom metodu: kao generali arhaičnih armija koji su slali konjicu na tenkove u prošlom veku.

Ljudi iz Konteovog okruženja kažu da Antonio prolazi i kroz težak životni period, jer su ga ljudi u koje je imao veliko poverenje prevarili. Italijanska štampa je pisala u avgustu da su Konteu “skinuli” nekoliko desetina miliona evra, praktično dobar deo ušteđevine iz igračke i trenerske karijere. Imajući to u vidu jasno je da Konte ne može da podnese ostavku i odrekne se 20 i kusur miliona koliko mu garantuje ugovor sa Interom do leta 2022. godine.

Verovatno kada ostane sam sa sobom i Konte zna da mu je ovo poslednji faraonski ugovor. Teško je poverovati da će ga neki veliki klub angažovati, a kamoli platiti, kada napusti Apijano Đentile, kao Inter. Fudbalski svet je mali i kao svi zatvoreni kružooci u njemu priče kruže i etikete se lako lepe, a teško skidaju. Konte nije ostao nikome u lepom sećanju, čak ni u sredinama gde je osvajao nacionalne trofeje (Juve, Čelsi) ili u selekciji Italije sa kojom je, ruku na srce, napravio odličan rezultat na Evropskom prvenstvu 2016. godine, vodeći računa o timu koji je imao na raspolaganju.

Paradoksalno, kompletan izlazak Intera sa evropske scene bi mogao da bude velika prednost za Nerazure u veoma zgusnutom kalendaru Serije A u prvoj polovini sledeće godine. Kao Lacio prošle godine, sve do lokdauna, Nerazuri će moći mirno, tokom cele nedelje, da pripremaju prvoligaške mečeve i svakako će biti u povlašćenom položaju u odnosu na Juve, Milan, Napoli, Atalantu, Romu, Lacio. Ne zaboravimo da je prvence sa Juventusom i Čelsijem Konte konstruisao upravo u sezonama kada su Bjankoneri i Plavci bili izvan evropskih takmičenja i on je na miru mogao preko cele nedelje da se priprema za rivale.

Ne treba potceniti ni kvalitet igračkog parka Intera koji, po mišljenju većine bivših fudbalera, trenera i novinara, najkompletniji i najjači u Seriji A, pogotovo sada kada su ostala samo dva fronta za Nerezure. Tim pre što Juve nije superioran kao što je bio i u četvoročlanoj trci sa Milanom i Napolijem, niko nema tapiju favorita za osvajanje šampionskog naslova.

Maske su pale, alibi je potrošen, izgovori su se izlizali. Inter ne može da otpusti Kontea jer bi ga samo treneri koštali oko 50 miliona evra (Konte zarađuje 12 miliona, Spaleti šest miliona i novi trener, nivoa Alegrija, bi tražio barem šest-sedam miliona, kada na to dodate poreze i doprinose cifra okrzne 50 miliona evra). Reč je o finansijskom teretu koji familija Džang ne može sebi da dozvoli, između ostalog i zato što je, sa dva prevremena ispadanja iz Lige šampiona, Konte “skinuo” nekoliko desetina miliona evra sigurne zarade, novac koji bi bio dragocen u periodu kada nema para od ulaznica, pratećih prihoda od utakmica sa publikom i kada sponzori otkazuju ili redimenzioniraju svoja ulaganja.

Osvajanje šampionske titule ne spašava samo sezonu Intera i klupu Kontea u Apijano Đentileu: skudeto je jedini preostali džoker u rukama Antonija da dokaže da je neshvaćeni genije, a ne, kako to Italijani kažu “il perdente di successo”, odnosno uspešni gubitnik.

Željko PANTELIĆ