CAPUT MUNDI: Ko je bolji direktor, Marota ili Maldini

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Bepe Marota i Paolo Maldini imaju sasvim različite fudbalske priče. Generalni direktor Intera sa 19 godina nije postao profesionalni fudbaler već je dobio svoju prvu dirigentsku funkciju u podmlatku Varezea, dok je Paolo sa 19 godina već bio predodređeni kapiten i stub Milana koji će u sledeće dve decenije osvojiti pet Liga šampiona i igrati još tri finala najprestižnijeg takmičenja.

Ništa, osim uspeha, ne povezuje dvojicu fudbalskih radnika koji su prekinuli gotovo decenijsku dominaciju Juventusa. Marota je više od trideset godina proveo u, uslovno rečeno, fudbalskoj provinciji, gradeći svoju karijeru da bi stigao do vrha Kalča. Maldini je, po rođenju, već bio deo velike fudbalske pozornice kao sin Čezara, kapitena legendarnog sastava Rosonera koji je prvi doneo titulu klupskog prvaka Evrope u Italiju.

Marota je uspesima u nižim kategorijama i promocijama Venecije, Atalante i Sampdorije u ozbiljne fudbalske realnosti Serije A zaradio poziv Juventusa a zatim i Intera. Maldini je morao samo da bude strpljiv i sačeka da iz Milana ode Adrijano Galijani, odnosno da klub promeni vlasnika.

Poslednji dugački i nategnuti pregovori o produžetku ugovora sa Milanom demonstriraju zašto Maldini nije direktno zamenio svlačionicu za kancelariju u Milanelu. Jednostavno, Paolo je broj 1, kao i Galijani, a u jednom fudbalskom klubu, barem u njegovom rukovodećem kadru ne mogu da koegzistiraju dve primadone.

Generalni direktor Nerazura Marota ima malo veća ovlašćenja od Maldinija, po samoj funkciji, budući da je kreator poslednjeg skudeta Rosonera tehnički direktor. Uloga Maldinija bi se mogla uporediti, ne samo po imenu, već i po svojoj suštini i opsegu moći koju mu daje u Milanelu, sa onom koju je imao Dragan Džajić kada je stvarao nepoponovljivi sastav Crvene Zvezde, poslednji tim sa istoka koji se popeo na krov fudbalske Evrope i sveta.

Marotina ovlašćenja objedinjuju u dobroj meri, da i dalje ostanemo sa Crvenom Zvezdom iz njenih najboljih dana kao paremetrom, koju su imali Džajić i Vladimir Cvetković. Drugim rečima, Marotin radijus delovanja je širi i zato je veoma cenjen. Nekadašnji rukovodilac Venecije, Atalante, Sampdorije i Juventusa, ne konstruiše samo sportski deo kluba, tim, već čitavu njegovu strukturu uključujući i administrativnu, dajući solidnost i postojanost čitavom projektu.

Ako bismo uporedili rezultate dvojice klupskih dirigenata od kada su došli u Inter i Milan zapaža se da su i jedan i drugi iz trećeg pokušaja osvojili skudeto, stvarajući novi tim praktično iz početka i odričući se prethodnih stubova, poput Maura Ikardija odnosno Đanluiđija Donarume. Sledeće prvenstvo bi moglo da bude neka vrst majstorice između dvojice rukovodilaca budući da su u poslednja dva šampionata stigli, naizmenično, jedan iza drugog.

Marota se pokazao kao hiper uspešni pregovarač u poslovima sa velikim brojem nula, gotovo jednako dobar kada treba kupiti i prodati. Maldini, s druge strane, se odlikuje sa fantastičnim njuhom da prepozna vrhunske igrače dok su još u povoju i dok nisu mnogo više od perspektivnog fudbalera.

Praktično, ono što je jača strana Marote slabija je strana Maldinija i obratno. Bepe je vispreni trgovac, uslovno rečeno, kvalitetne i dobro poznate robe, dok je Paolo lucidni investitor sa darom da sa veoma malom marginom greške cilja unosne investicije.

Prvom operativcu Intera nedostaje intuicija, verovatno zato što nije nikada bio profesionalno fudbaler i logično je da ide na sigurno, dok alfi i omegi Milana nedostaju sposobnosti, iskustvo i lukavstvo poslovnog čoveka.

To objašnjava u dobroj meri zašto je Inter od dolaska Marote inkasirao velike svote novca od prodaje igrača poput Maura Ikardija, Ašrafa Hakimija, Romelua Lukakua, kao i motive Milanovog gubljenja fudbalera bez evra obeštećenja (Donaruma, Čalhanoglu, Kesi pa i Romanjoli). Naravno, postoje i olakšavajuće okolnosti za Maldinija jer je njegova odgovornost delimična za propuštenu zaradu. U jednoj rečenici: Marota je odličan kupac i prodavac a Maldini je fantastičan investitor.

Odlika velikih rukovodilaca i menažera je snalaženje u svakoj situaciji i pronalaženje najboljeg mogućeg rešenja u datim prilikama. Maldini je to potvrdio birajući adekvatne zamene za igrače koji su bili gotovo nezamenljivi, a Marota je demonstrirao da je moguće stvoriti veoma snažan i konkurentan tim čak i u uslovima kada moraš da zaradiš novac od kupoprodaje igrača, to jest da doneseš klubu svežih 70-80 miliona evra.

Paolo i Bepe su odradili fantastičan posao prošlog leta. Inter je bio prežaljen pre početka sezone, bez Kontea, Lukakua, Hakimija i Eriksena, baš kao i Milan koji je ostao bez Donarume i Čalhanoglua.

Marota je na najboljem putu da ponovi volšeban rezultat i u ovom prelaznom roku, protivan ekonomskim postulatima: Inzagi će imati jači tim na raspolaganju a kineski vlasnici kluba više para na računu. U Apijano Đentile su već stigli Lukaku, Mhitarjan, Belanova, Onana, Aslani a da iz kase Inter nije izašlo više od 20 miliona evra.

I Maldini ima sve dobre karte da i ove godine transformiše slabosti u tačke snage ne ostavaljajući prostor za žaljenje za otišlim fudbalerima. Tehnički direktor Rosonera kreće se malo zakašnjenja zbog problema sa produžetkom ugovora, ali ni on ni njegova desna ruka Riki Masara nisu nijednog momenta prestali da rade na pronalaženju načina da pojačaju igrački park na raspolaganju Stefana Piolija.

Ruku na srce, Inter je trenutno u boljoj poziciji u odnosu na Milan i pored toga što Marota mora da zaradi 70-80 miliona u prelaznom roku a Rosoneri mogu da potroše, odnosno da ostanu minusu, barem se tako priča, 50.000.000 evra.

Marota je anticipirao seriju poteza i iskoristio je sve prilike koje su mu se ukazale. Od kupovine u januaru Robina Gosensa koji je amortizovao odlazak Ivana Perišića, preko kaparisanja Andrea Onane i Henrika Mhitarjana bez evra obeštećenja, do poslovnog remek-dela, povratka Lukakua na pozajmicu. U stručnoj javnosti je nepodeljeno mišljenje ako Marota proda Milana Škrinjara, Andreu Pinamontija i još nekoliko mladih fudbalera, sistematizuje u druge klubove Aleksisa Sančeza i jednog od Edina Džeka i Hoakina Koree, dovede Bremera i Paola Dibalu, prelazni rok Nerazura će biti za čistu desetku: jedan od najboljih u istorij kalča uzimajući relaciju cene i kvaliteta.

Korea i Tonali (©Reuters)

Maldini je bio blokiran veoma mučnim pregovorima sa upravom kluba o produžetku ugovora. Naime, tehnički direktor Milana ne želi da mu se ponovi slučaj Rangnik, to jest da neko u klubu, iza njegovih leđa, donese tako važne odluke kao što je izbor trenera ili sportskog direktora. Celu situaciju je dodatno podgrejala i zaoštrila, istina nepotvrđena informacija, da su Paolo Dibala i njegov menadžer Horhe Antun kontaktirani bez znanja Maldinija. Tvrdi se da je produžetak ugovora visio u vazduhu do poslednja dva sata upravo zbog tog “klizećeg starta”.

Milan je uzeo Divoka Origija, izgubio je Svena Botmana, i ne treba zaboraviti da su Pobega i Adli već igrači Milana koji su prošlu godinu proveli na pozajmicama u Torinu odnosno Bordou. U svakom slučaju, treba očekivati par zvučnih ili veoma perspektivnih imena, od Dibale i Berardija do De Ketelera, pojačanja u Maldinijevom stilu.

I na kraju da se vratimo na pitanje iz naslova: Marota je bolji i kompletniji direktor od Paola Maldinija danas, između ostalog i zato što je već gotovo 50 godina rukovodilaca i što je osvojio osam skudeta (sedam sa Juveom i jedan sa Interom), ali nije rečeno da kada se bude podvukla crta na Maldinijevu rukovodilačku karijeru (Paolo je 11 godina mlađi od Marote) njegova torba trofeja i uspeha ne bude bogatija od Marotine. Ako Paolo osvoji polovinu trofeja koje je osvojio kao igrač to će biti dovoljno da uđe u “Panteon” najboljih italijanskih klupskih poslovnih menadžera.

Piše: Željko Pantelić