Caput Mundi: Inter kralj prelaznog roka, Milan štuca, Juve u zaletu, Napoli u padu
Vreme čitanja: 9min | ned. 17.07.22. | 09:49
Nerazuri već sad "viđeni" za novog šampiona
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
Nema ankete ili intervjua bivših fubdalera i trenera u Seriji A koji ne krunišu Inter kao glavnog favorita za skudeto. Iza Nerazura se uglavnom stavlja Juventusa, pa Milan i zatim na distanci grupa timova sačinjena od Rome, Lacija, Napolija i Fjorentine, u borbi za poslednje mesto koje vodi u Ligu šampiona.
Izabrane vesti
Ima i onih koji upozoravaju da će u sledećem prvenstvu važnu ulogu ponovo igrati Atalanta pošto će moći ekskluzivno da se posveti šampionatu, detalj koji ne treba potceniti imajući u vidu zgusnuti kalendar zbog Mundijala kad mu vreme nije.
INTER, BREMER I DIBALA ŠLAG NA TORTI
Na četiri nedelje od početka italijanskog šampionata nema nikakve sumnje da je Inter ubedljivo osvojio krunu kralja prelaznog roka na Apeninskom poluostrvu. Nerazuri ne samo da su napravili najbolje poslove dosada, nego su direktno akteri u dve najintrigantnije priče italijanske fudbalske pijace: Dibala i Bremer.
Generalni direktor Bepe Marota ima dogovore i sa Glejsonom Bremerom i sa Paulom Dibalom. Njih dvojica nisu još zvanično igrači Intera isključivo zbog sticaja okolnosti koji nisu išli u prilog realizaciji njihovih transfera, ali su i dalje najbliži Apijano Đentileu, pogotovo Brazilac.
Dibala i Marota su dali jedan drugom reč još u aprilu. Niko nije verovao sve do prvih dana juna da je moguće realizovati operaciju povratka Lukakua na pozajmicu sa platom koju je imao pre nego što je otišao u Čelsi. Belgijanac je imao prioritet nad Dibalom jer je bilo neophodno zatvoriti priču do 30. juna kako bi klub mogao da ima benefita od zakona koji omogućava poreske olakšice. Da se Lukaku nije vratio, Dibala bi već dve nedelje trenirao pod budnim okom Simonea Inzagija.
Takođe, Marota i Auzilio su se nadali da će u međuvremenu uspeti da pronađu rešenje za Aleksisa Sančeza, da prodaju Andreu Pinamontija i da udome u neki drugi kluba Edina Džeka ili Hoakina Koree.
Aleksis Sančez se zainatio i sve do pre nekoliko dana je maštao da još može da bude važan šraf u novom Interu. Tek kada je klub jasno stavio do znanja da se ne šali i da Sančez rizikuje da provede celu godinu na tribinama San Sira, Čileanac je počeo da pregovora ozbiljno o razlazu Intera tražeći, naravno, bogatu otpremninu. Plata Sančeza je astronomski velika, 7.000.000 evra i nijedan klub na svetu ne želi da mu plati ni polovinu iznosa, a kamoli celu. Zato će Inter morati da se isprsi i plati oko 5.000.000 evra da vidi Sančeza kako prazni svoj orman u Apijano Đentileu.
Andrea Pimonti želi da pređe u Atalantu zbog čega su stavljeni u stranu pregovori sa Moncom koji su bili praktično privedeni kraju. Boginja tvrdi pazar i istovremeno pokušava da se reši Murijela kako bi oslobodila mesto za Pinamontija. Dakle i tu će morati da se čeka jer Kolumbijac zarađuje 2.000.000 evra i nije lako pronaći klub voljan da mu garantuje aktuelnu platu.
Džeko i Korea su posebna priča. Bošnjak ima 36 godina i nije realno očekivati da se na horizontu pojavi klub koji bi mu platio 5.500.000 evra plus bonuse, a da je po volji Džeka, tim pre što ne dolaze u obzir egzotične fudbalske destinacije. Bilo je nekih govora da bi Juventus mogao da uđe u igru budući da Alegriju treba zamena za Vlahovića, ali je teško zamisliti da bi Bjankoneri mogli da vade kestenje iz vatre Interu.
Ako bi Pjero Auzilio i Bepe Marota uspeli da prodaju Koreu za cifru koja bi Interu omugućila da izbegne tzv. “minusvalencu”, to znači barem 25.000.000 evra, zaslužili bi titulu magova prelaznog roka. Već bi bio podvig da mu pronađu tim koji bi ga prihvatio na besplatnu pozajmicu plaćajući mu godišnju platu.
U takvoj konstelaciji, sa šest napadača (Lukaku, Lautaro, Džeko, Kore, Pinamonti, Sančez) jasno je zašto Marota ne može da perfekcionira dolazak Dibale. Generalni direktor nastavlja da razgovara redovno sa Dibalom i da apeluje na njegovo strpljenje, ali vreme curi i Paulu počinje da ponestaje strpljenja, što je i sasvim logično.
Oko Bremera je situacija sasvim drugačija. Interu je i bez prodaje Škrinjara ili De Fraja potreban jedan defanzivac kako bi popunio broj posle odlaska Andree Ranokje. Takođe, nije neophodno da Škrinjar bude prodat da bi Nerazuri angažovali Brazilca. Prodaja Pinamontija je samo pitanje vremena, a i De Fraj bi mogao da bude prodat za 10-15 miliona. Ta dva transfera bi u potpunosti pokrila kupovinu Bremera, a ne treba isključiti ni odlazak Dumfrisa ako na vrata zakuca neko sa 25-30 miliona evra.
Podsetimo, Inter je u januaru rešio pitanje levog boka angažujući nemačkog reprezentativca Robina Gosensa koji je najbolja moguća zamena za Ivana Perišića, a iz Kaljarija je stigao Belanova za desni bok, dok su za ulogu petog spoljnog rezerve Darmjan i Dimarko.
Kristijan Aslani, dvadesetogodišnji Italo-Albanac, se u prvih nekoliko nedelja priprema u Apijano Đentileu nametnuo kao mnogo ozbiljnije pojačanje nego što se mislilo i očekivalo. Onana je pokazao visoki stepen zrelosti i bez problema je prihvatio da u sezonu uđe kao drugi golman Intera, iza kapitena Handanovića, svestan da je njegova priča sa Interom tek na početku.
Henriku Mhitarjanu se predviđa mesto startera u timu Inzagija na račun Hakima Čalhanoglua. Istina, Turčin počinje u povoljnijoj poziciji nego Jermenin, ali oni koji poznaju Interovog kormilara dobro su uvereni da će Mhitarjan relativno brzo istisnuti iz tima Čalhanoglua. Srećom, među profesionalnim fudbalerima odnosi po pravilu nisu opterećeni političkim, inače bi sve prštalo između Jeremenina i Turčina.
Sve u svemu, Inter je imao najbolji tim i u prošloj sezoni kada je bukvalno “bacio” skudeto dozvolivši Milanu da se vrati u trku, a zatim je propustio i kolosalnu priliku da se vrati na čelo tabelu mesec dana pre kraja prvenstva. Sa Lukakuom, Mhitarjanom, Belanovom, Aslanijem, Onanom, ali i Gosensom, Marota i Auzilio su pojačali sastav Intera na svim mestima gde je škripilo ili su obezbedili adekvatne alternative za eventualne izostanke zbog povreda i kartona.
Dolazak Dibale i Bremera bi bio samo šlag na torti. Ali, ono što sreću kvari je prošlogodišnje iskustvo. U julu niko nije ni pomišljao da će posle prodaje Hakimija PSŽ-u za 70.000.000 evra Inter prodati Lukakua Čelsiju za 115.000.000 u avgustu.
Vodeći se po narodnoj da koga zmijia ujede i guštera se plaši, u ambijentu Nerazura se strahuje da Stiven Žang ne bi ni trepnuo da proda Lautara Martineza ako bi neko stavio na sto 80 ili više miliona evra. Takođe, novinari koji svakodnevno prate Inter, tzv. interolozi, podsećaju da se tokom proleća pričalo, pre nego što je izronila mogućnost da se Lukaku vrati, da je dolazak Dibale moguć samo uz odlazak Lautara Martineza: Argentinac za Argentinca.
ANJELI SU GARANT JUVENTUSA VEĆ STO GODINA
Iza Intera na tabeli prognoza sledećeg šampionata, baziranih na prelaznom roku, kvalitetima igračkog kadra i finansijskom potencijalu, najčešće se pominje Juventus. Visoko kotiranje Juventusa ne bazira se na dolascima Anhela Di Marije i Pola Pogbe koliko na činjenici da će Dušan Vlahović početi prvi put sezonu u dresu Juvea i da će Enriko Kjeza biti veliki džoker u drugom delu sezone.
Problem Stare dame su pojedina mesta u timu koja nisu pokrivena na odgovarajući način. Problem levog beka je prisutan već dve sezone od involucije Aleksa Sandra. Brazilac ima platu od 6.000.000 evra i ugovor na još godinu dana. Pitanje De Lihta je i dalje otvoreno, s tim da aktuelna četvorka centralnih bekova ne uliva veliko poverenje: Bonuči je već veteran na zalasku karijere, De Liht nije ono što se od njega očekivalo, Rugani je večita rezerva, a Gati će debitovati u Seriji A.
Takođe, na sredini terena Juve ima čak desetoricu igrača na platnom spisku, a sem Artura nijedan nije “režiser”. Imajući u vidu učinak bivšeg igrača Barselone to je kao da ga nema uopšte. Bernardeski i Dibala su otišli, Rabio želi da igra u Engleskoj, Remzi je zarobljenik svoje plate od preko 7.000.000 evra, a Juve bi rado prodao Mekenija ako bi se ukazala prilika.
Snaga Juventusa je familija Anjeli - Elkan. Ne postoji klub na svetu koji je u vlasništvu jedne te iste familije već sto godina kao Juventus koji i dalje ne podiže kredite kod banaka, a gazde ne pozajmljuje novac klubu pod visokim kamatama. Familija Anjeli je u poslednjih nekoliko godina upumpala svežih 700.000.000 evra kroz dokapitalizaciju.
Sve prethodno rečeno treba imati u vidu kada se priča o pojačanjima Bjankonera do kraja prelaznog roka, počev od levog beka, centralnog defanzivca, režisera igre na sredini terena, Zaniola i zamenu za Vlahovića u napadu, po mogućstvu Marka Arnautovića.
MILANOV PARADOKS
Kako prolazi vreme priče o, eufemistički rečeno, neuobičajenoj prodaji Milana dobijaju sve više prostora i značaja. Čini se da će prelaz Rosonera iz poseda spekulativnog fonda Eliot u ruke mnogo manje izdašniji fond RedBird imati i drugo polovreme sa mnogo iznenađenja, ali o tom potom.
Prelazni rok Rosonera pojačava eho glasina da se u Milanu nije ništa promenilo, ni suštinski, ni personalno. U Milanelo su stigli samo Origi, bez evra obeštećenja, Adli i Pobega koji su bili kupljeni prošlog leta i ostavljeni na pozajmicama u Bordou odnosno Torinu. Njima treba dodati i otkup ugovora Florencija i Mesijasa, i to je sve, zasada.
Istovremeno, klub su napustili Frank Kesi i Alesio Romanjoli, a Žiru i Ibrahimović su godinu dana stariji što nije detalj za zanemarivanje s obzirom na to da se Francuz približava četrdesetoj, a Šveđanin je već ušao u petu deceniju života.
Šampion Italije muku muči da zatvori priču za Šarla De Ketelera za koga nije zainteresovan nijedan veliki evropski klub. Štaviše, engleski Lids je jedini izašao sa ponudom za Belgijanca. Naravno, to ne znači da De Keteler neće za godinu, dve, tri biti “krak” i biti među najtraženijim igračima, ali to danas nije. Samo je velika nada.
Ni druga imena koja kruže u orbiti mogućih pojačanja Milana ne bude veliki entuzijazam, tako da će Stefano Pioli imati vraški težak zadatak da ponovi podvig. Dovoljno je pogledati ko su centarfori Intera, Juventusa, ali i Lacija, Napolija i Rome pa da se shvatiti da u Milanelu imaju problem.
Leao je velika uzdanica Milana, ali kao i za Lautara Martineza i za Portugalca važi ista priča: ako zakuca neko na vrata “novih” vlasnika Milana sa čekom na 80-90 miliona evra mnogo je veća šansa da bude prodat nego da ostane.
RASTAKANJE NAPOLIJA
Prošle godine je mimo svih očekivanja čitav igrački park ostao na raspolaganju Lučanu Spaletiju. Niko od top igrača Azura nije otišao i pored brojnih ponuda i pregovora. Ovog leta prisustvujemo sasvim drugačijem scenariju. Iz Napolija odlazi kapiten za kapitenom, igrač za igračem i najavljuju se veliki problemi sa onima koji ne žele da poptišu ugovore po novim restriktivnim pravilima Aurelija De Lauretisa.
Podsetimo, Napoli su već napustili kapiteni Insinje, Mertens i Kulibali. Otišli su i golman Ospina i bekovi Gulam i Malkvi. Politano i Petanja imaju već spakovane kofere, jedan bi u Valensiju drugi u Moncu, Fabijan Ruiz ne želi da produži ugovor koji mu ističe sledeće godine, a u gradu podno Vezuva strahuju da bi Bajern, posle odlaska Levandovskog, mogao da odvede Osimena.
Napoliju je potreban golman, jer Spaleti, kao i njegovi prethodnici, nema dovoljno poverenja u Mereta. U odbrani su potrebna dva centralna beka i u napadu je potrebna alternativa za Osimena i barem još jedan krilni napadač ili ofanzivni plej.
U Napulju su uvereni da De Laurentis neće moći da primeni drakonske mere prema Fabijanu Ruizu kao prema Arkadijušu Miliku iz prostog razloga što posle odlaska simbola Napolija kakvi su bili Insinje, Kulibali, Mertens, ne može sebi da priušti luksuz da parkira u Kastel Volturnu još jednog fudbalera koji je obeležio prethodni period kluba.
Od svih odlazaka, najteže će biti pronaći adekvatne zamene za Kulibalija. Huan Žesus i Rahmani su skromni igrači, Ostigard je opklada za budućnost, Ačerbi je na silaznoj liniji karijere, De Fraj nije imao sjajnu prethodnu sezonu, Južnokoreanac Kim je nepoznanica, odigrao je samo jednu sezonu u Evropi i to u Fenerbahčeu.
Pažljivi pratioci dogodovština u Napoliju su uvereni da je dolazak Dibale jedini način da Aurelio De Laurentis bude dočekan aplauzima na “Maradoni” a ne zvižducima. Transfer Hoje u Napoli neće biti nimalo lako ispregovarati, kako zbog novog plafona plata u Napoliju (4.000.000 evra) tako i zbog autorskih prava na komercijalnu upotrebu lika i imena, na čemu se u Napoliju insistira, a Dibala već ima ugovore koji mu donose velike svote novca po tom osnovu.