CAPUT MUNDI: De Laurentis i Konte - dva egocentrika u Seriji A

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Ljudi su nalik na kokoši, ali ne samo zato što slabo vide i rano ležu, kako je pevao Džoni Štulić, već zato što im je pamćenje efemerno kao kod pernatih životinja. Antonio Konte i Aurelio De Laurentis nisu ništa novo uradili u protekloj nedelji što već nisu činili u prethodnih 15 godina od kako prvi sedi na klupama raznih timova, a drugi gazduje u Napoliju. Stari Latini bi rekli “Nihil sub sole novum” (Ništa novo pod Suncem). De Laurentis i Konte pripadaju grupi ljudi za koju u Italiji koriste metaforu da bi na sahranama želeli ulogu pokojnika.

Antonio Konte se u Juventusu žalio kad god je stigao i u svakoj prilici što su mu Bepe Marota i Fabio Paratiči u leto 2013. godini prodali Matrija i posebno Đakerinija. Nije mogao da prežali bivšeg igrača Ćezene. I bio je dosledan, kada je preuzeo nacionalnu selekciju Đakerini je bio standardni reprezentativac. Ostala je upamćena Konteova izjava da bi Đakerinija svi cenili mnogo više da se zove Đakerinjo. Zatim je, leto kasnije, posle bolnog odlaska Đakerinija i Matrija, Konte lansirao rečenicu po kojoj će ga pamtiti dok je sveta i veka. Na pitanje da li Juve u budućnosti može da osvoji Ligu šampiona, Antonio je odgovorio: “Kada sedneš u restoran u kome se obrok plaća po glavi 100 evra ne možeš da misliš da ćeš da prođeš sa 10 evra”.

Maks Alegri zamalo je osvojio Ligu šampiona “sa 10 evra” u prvoj sezoni po dolasku na mesto Kontea. Antoniju može da bude za utehu da ni kad su Anjeli i Elkan dali Alegriju “100 evra” nije uspeo da osvoji Ligu šampiona. Konte nije promenio ploču ni dok je bio na klupi nacionalne selekcije: stalno se žalio da nema dovoljno kvalitetnih igrača, slobodnih termina ili dana da trenira reprezentaciju.

Istom stazom je nasavio i u Čelsiju. Čim je malo savladao engleski počeo je sa svojim lamentima nad tužnom sudbinom. “Još uvek imamo malo dobrih igrača”, bio je komentar Kontea kada mu je Abramovič doveo Ridigera, Bakajokoa i Moratu. Posle se žalio na Abramoviča i Marinu Granovskaju: “Od ovog leta klub odlučuje o svakom igraču, i ja nemam uticaj na odluke o pojačanjima”.

Konte još nije naučio gde se šta nalazi u Apijano Đentileu, a već je polovinom jula ušao u ulogu Kalimera. “U odnosu na dogovoreni plan sa upravom kluba već smo u kašnjenju kako sa kupovinom tako i sa prodajom igrača”, govorio je polovinom jula Konte. Sa prvim teškoćama u prvenstvu i Ligi šampiona počela je svakonedeljna žalopojka: “Igraju uvek isti, teško je igrati Ligu šampiona i prvenstvo sa vrlo suženom grupom igrača”, refren je koji u različitim tonalitetima ponavlja Konte posle svake utakmice.

Kvalitativna razlika u odnosu na prethodne tužbalice je u tomo što je Konte ovoga puta odigrao maestralno kada je u pitanju medijski pritisak i polaganje računa. Umesto da objasni zašto Inter ima velike padove u igri i zašto je izgubio tri od pet jakih mečeva koje je odigrao Inter do sada (Barsa, Juve, Lacio i dva puta Borusija, Milan, objektivno ne možemo smatrati ove sezone jakim protivnikom), Konte je svojim nastupom i prozivkom potpuno okrenuo priču. Niko mu ne postavlja škakljiva pitanje i svi se bave prelaznim rokom Intera i koga bi milanski klub mogao da dovede u januaru. Maestralno.

Hendikep Kontea je nestrpljenje i ego enormnih razmera. Njegov najveći protivnik je vatrena želja da se osveti Andrei Anjeliju što mu je zalupio vrata Juventusa prošlog proleća tako što će detronizovati Staru damu i to vodeći trupe smrtnog neprijatelja Intera. U suštini, Konte ne treba da bude anksiozan. Inter je navikao da čeka na trijumfalne godine, a i Kinezi su, po tradiciji, strpljiviji od Italijana. Od Kontea se očekuje da formira tim, pazl po pazl. Nekada ti pođe za rukom da paralelno sa konstrukcijom tima stignu trofeji. Nekada su potrebne godine. Fergusonu je trebalo pet u Mančester Junajtedu, Klopu gotovo četiri u Liverpulu. I u Italiji važi - strpljen spašen.

Predsednik Napolija Aurelio De Laurentis se nije mešao u trenerski posao samo Đampjera Venture. Delimično zato što je Ventura ostao u Napulju samo pola godine, a većim delom što je bio novajlija u fudbalu. Tek je preuzeo Napoli i sokratovski je priznavao “da zna da ništa ne zna”. U svom stilu će De Laurentis izjaviti da je mislio da je 4-4-2 nešto što se jede.

Već sa Edijem Rejom, neofit De Laurentis je toliko brzo učio, da je već posle prve sezone počeo da prigovara treneru koji će Napoli iz Serije C dovesti u Seriju A. Po priznanju samog Reje, u poslednje dve godine boravka u Napulju, svađe su bile redovne. “Aurelio je takav karatker. Plane brzo, kaže stvari posle kojih misliš da više nikad nećeš progovoriti reč sa njim. Onda ga za deset minuta sve prođe i kao da se ništa nije dogodilo. Dobra i retka osobina De Laurentisa je što nije zlopamtilo, ne gaji i ne čuva gnev prema drugima. Zato smo i dan danas, uprkos nebrojenim prepirakama, u dobrim odnosima”, kaže aktuleni selektor Albanije. Reja se danas s osmehom seća kako mu je De Laurentis urlao u lice da bi ga prebio ali da ne može jer je mnogo mator.

Roberto Donadoni je jedini trener uz Venturu koji je dobio otkaz od De Laurentisa u toku sezone. De Laurentis ima karakteristiku da se metaforički rečeno “zaljubljuje” u pojedine ličnosti. Njegov producentski damar ga gura da pravi fantastičnu, neponovljivu priču od svakog svog poslovnog poteza. To se posebno odnosi na izbor trenera.

Matrica je uvek ista. De Laurentis pre nego što se pozdravi sa starim trenerom, već je u velikoj ljubavi sa novim. Fraze su gotovo identične: pratio sam ga godinama, oduvek sam ga imao u glavi, želim da ostane do kraja svoje karijere sa nama, on je naš Ferguson. Sve ih je ponavljao De Laurentis kada su dolazili Donadoni, Macari, Benitez, Sari i Ančeloti.

Posle “medenog meseca” kao u svakom vatrenom ljubavnom odnosu dostojnom tog imena dolaze prve trzavice. Donadoni je bio šokiran kada je posle samo par mečeva u šampionatu De Laurentis počeo da mu upada u svlačionicu i pred svim igračima narađuje kako tim mora da igra, ko treba da uđe, a ko da izađe iz igre. Donadoni je izdražo jednom, drugi put i treći put mu je prekipelo. “Ja znam vrlo malo o tome kako se prave filmovi, a De Laurentis zna još manje o fudbalu”, zapečatio je tom rečenicom svoj boravak u Napulju bivši italijanski selektor.

Na Donadonijevo mesto je došao Macari. Njega je De Laurentis video u nekom od svojih filmova kao pokeraša i naravno želeo je da ostane do kraja karijere u Napoliju. Macarijevi prijatelji kažu da je na kraju toskanski stručnjak dobija ospice kada bi na telefonu video ime De Laurentisa koji ga je zvao i danju i noću, kad god nije imao pametnija posla.

Kada je izašlo na videlo da se Macari dogovorio sa Interom nije izostao ni zajedljiv komentar gazde Napolija: ”Brak je za dvoje, možete da ubedite sa novcem ženu da ostane sa vama, ali ako ona odluči da se t..a s drugim…”. Ali nije De Laurentis dugo očajavao. Naprotiv, budući da je znao mnogo ranije da će Macari otići u Inter, italo-američki tajkun je imao novu vatru: Rafu Beniteza. Ponovo se pričalo o sintoniji na prvu loptu između predsednika i trenera. De Laurentis koji je na sebe uzimao zadatak da ubedi gospođu Benitez i decu da se presele iz kišnog Liverpula u suncem okupan Napoli i da tu ostanu zauvek. Posle samo dve godine, De Laurentis je ispraćajući Beniteza u Real Madrid pričao kako Španac nema pojma i da je hteo da mu uvali Damijaa da je on, De Laurentis, izabrao Iguaina.

Sa Sarijem priča je svežija i još uvek je svima u svežem sećanju kao i hvalospevi na račun Karla Ančelotija koji došao na mesto toskanskog stručnjaka. Dok je angažovanje Sarija bila apsolutno dobijena opklada De Laurentisa koji je igrao na kartu toskanskog stručnjaka, dovođenje Ančelotija je bio fantastičan marketinški, politički i poslovni potez De Laurentisa. S dolaskom trofejnog stručnjaka niko se nije žalio što prošle godine Napoli praktično nije potrošio evra na pojačanja, uz to je Karlo posle negativnog iskustva u Bajernu iz Minhena prihvatio upola manju platu nego što ju je imao u PSŽ-u, Real Madridu i Bajernu.

Haos koji je nastao u Napoliju prošle nedelje je proizvod stila rada De Laurentisa i serije diskutabilnih odluka. Osmorici fudbalera, među kojima su brojni senatori, ističe ugovor, i on se ponaša nekorektno prema njima. Aludiranje da su Kaljehon i Mertens plaćenici i ako ne žele da prihvate njegovu ponudu (upola manju od cifre koju traže igrači) mogu slobodno da na nedostojan način završe karijeru u Kini, je samo dolila ulje na vatru. Tu su i igrači kojima je obećano da će biti prodati ako se pojave adekvatne ponude. Obećanje koje nije održano baš kao ni ona koja su data Ančelotiju oko dovođenja određenih profila igrača.

Drugi problem je nepotizam, rak rana italijanskog društva. Po izveštaju Svetskog ekonomskog foruma u zapadnom delu sveta Italija je zemlja gde se najviše percepira nepotizam: od univerzitetskih profesora, preko lekara i advokata, do notara, komercijalista, funkcionera. U Napoliju imamo dvostruki nepotizam: potpredsednik Napolija je Aurelijev sin Edoardo, zvani Edo, a zamenik Karla Ančelotija je njegov sin Davide. U Karletovom stučnom štabu nije samo sin već i suprug njegove ćerke. Da otvorimo zagradu, i Antonio Konte vodi svuda sa sobom rođenog brata i uvek je deo njegovog stafa, a vlasnik kluba Jindong Džang je postavio golobradog sina Stivena da bude predsednik Intera, zatvorena zagrada. Imao je pravo Leo Longanezi kada je neposredno po završetku Drugog svetskog rata zapazio kako bi italijanska trobojka bila savršena kada bi na njoj pisalo “izdržavam porodicu” (tengo famiglia).

Napoli je Aurelio De Laurentis. Nijedan klub u Seriji A nema tako dominantnog predsednika koji se pita za sve i koji se ponaša kao “Kralj Sunce”: Klub to sam ja. Čak i Klaudio Lotito ima Iglija Tarea u Laciju. Zato je Aurelio prvi trebalo da kaže svom sinu Edoardu da ne pokušava da ga imitira u svlačionici Napolija jer ono “što priliči Jupiteru ne priliči volu”. Istorija je puna “nejakih Uroša” za koju su odgovorni upravo egocentrični i samoživi roditelji, a ne nesrećan deca koja odrastaju pored takvih roditelja. Zato Aurelio vlada kao Luj XIV, a posledice će biti kao da je bio Luj XV: “Apres moi le deluge”.

ITALIJA 1 - 12. KOLO:

Petak

Sasuolo - Bolonja 3:1 (1:0)
/Kaputo 34 i 75, Boga 68 - Orsolini 70/

Subota

15.00:  (2,70) Breša  (3,25)  Torino (2,65) 
18.00:  (1,33) Inter  (5,20)  Verona (9,00) 
20.45:  (1,35) Napoli  (5,30)  Đenova (8,00) 

Nedelja

12.30:  (2,75) Kaljari  (3,25)  Fjorentina (2,60) 
15.00:  (1,25) Lacio  (6,50)  Leće (10,00) 
15.00:  (2,20) Udineze  (3,20)  SPAL (3,50) 
15.00:  (4,00) Sampdorija  (3,60)  Atalanta (1,90) 
18.00:  (4,00) Parma  (3,60)  Roma (1,90) 
20.45:  (1,45) Juventus  (4,30)  Milan (7,75) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

Piše: Željko PANTELIĆ
Foto: Reuters