CAPUT MUNDI: Anjeli uvodi diktaturu, Pirlo je, što bi rekao Gatuzo, naj...

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Izbor Andree Pirla za novog trenera Juventusa nije prirodan, a ni u stilu Juventusa, kako je to predstavio sportski direktor Fabio Paratiči. Postavljanje Pirla na kormilo Juventusa je kompulsivna reakcija predsednika Stare dame Andree Anjelija koji je odlučio da zavede „diktaturu“ u Kontinasi, sa svim rizicima koja ta odluka nosi.

Mogli bismo reći da je Anjeli završio formativni put: osam godina je bio pod zaštitnim krilom Bepea Marote i Džona Elkana, a prošlog leta je dozvolio Paratičiju i potpredsedniku Pavelu Nedvedu da ga „nadglasaju“ u donošenju strateških odluka, uključujući i dovođenje Sarija. Sada je kucnuo čas za preuzimanje potpune vlasti i kontrole nad Starom damom. Andrea više ne sluša nikoga, drugi moraju da slušaju njega.

Juventus nije imao novca, a ni vremena, da traži trenera na visini svojih očekivanja. Stručnjaci po ukusu Anjelija, i pored toga što predstavljaju dva različita poimanja fudbala, Zinedin Zidan i Pep Gvardiola, pod ugovorima su i sa platama koje bilans Juventusa ne može da podnese.

Anjeli je s jedne strane želeo da što pre stavi tačku na Sarijevu avanturu na klupi njegovog tima a s druge mu je bilo potrebno brzo i efektno rešenje: sezona je bila toliko razočaravajuća, uprkos osvojenom skudeto, da je imao neodoljivu potrebu da što pre okrene list i otvori novi ciklus, ekskluzivno obeležen svojim imenom. Moglo bi se reći da je ovog leta Anjeli „bacio kocku“ i „prešao Rubikon“.

Andrea Pirlo (© AFP)

Nije tajna da između bratanca advokata Đanija Anjelija i toskanskog stručnjaka nije nikada zaiskrila varnica saučesništva ili zajedništva, kao i da Sari nije bio njegov izbor, već Paratičijev i Pavela Nedveda. Veliki gubitnici uz Sarija, u ovoj podeli karata u Kontinasi, su upravo Paratiči i Nedved. Dvojac koji je zajedno sa Anjelijem izvršio generacijsku revoluciju koja se ogledala u udaljavanju Bepea Marote, a zatim i Maksa Alegrija, nasukao se sa izborom Mauricija Sarija. Anjeli je prošlog leta prihvatio odluku svojih najbližih saradnika i pored toga što je smatrao da je ona pogrešna.

Godinu dana kasnije, poslednji Anjeli sa prezimenom nekrunisane italijanske kraljevske familije, imao je „slatko-gorko“ zadovoljstvo da kaže svojim prijateljima i saradnicima, Paratičiju i Nedvedu: bio sam u pravu. Prezentacije Pirla, kao novog trenera U23 tima Juventusa, bila je poprilično indikativna: Nedved je bio na margini, a Paratiči skrajnut u ćošak stola, gotovo bez prava na reč. Kompletnu scenu su monopolizovali dvojica Andrea: Anjeli i Pirlo.

Veliko ime, još veći rizik: Andrea Pirlo novi trener Juventusa

Imenovanje Pirla za trenera Juventusa je hrabar i istovremeno hazarderski potez koji se graniči sa ludošću i nepromišljenošću. Anjeli ne smatra da je njegova odluka hrabra, a još manje bi želeo da se pokaže hazarderskom ili nepromišljenom. On bi želeo da uđe u istoriju kao inovator, predsednik koji nije samo osvojio najviše uzastopnih šampionski titula već i neko ko je lansirao velika trenerska imena i novi stil u fudbalu. Andrea Pirlo je savršeni protagonista tog sna.

Anjeli nije verovao u Sarija, kao što je Silvio Berluskoni verovao u Ariga Sakija, i zato nije ušao u svlačionicu i rekao pred svima, poput Berluskonija posle ispadanja Milana iz Kupa UEFA od Espanjola 1987. godine: „Ko ne sluša i ne povinuje se zahtevima Sakija, može da spakuje svoje stvari i ide iz Milana“. Međutim, nema sumnje da će Anjeli biti spreman da uradi za Pirla sve što nije za Sarija i više od toga. U igri neće biti samo Pirlov trenerski autoritet već i Anjelijev kredibilitet.

Stadion Juventusa (© AFP)

Pogrešno je porediti Pirla sa drugim igračima koji su imali munjevitu trenersku karijeru. Đovani Trapatoni je „stažirao“ kao trener u Milanu, od mlađih kategorija do prvog tima, pre nego što je preuzeo Juventus. Roberto Mančini je bio saradnik Svena Gorana Eriksena pre nego što je preuzeo Fjorentinu posle kratke epizode u Lesteru. Pep Gvardiola se kalio u Barseloninoj „kanteri“, dok je Zidan učio direktno zanat od Karla Ančelotija i zatim se brusio u satelitskom timu Real Madrida. Frenki Lampard je, takođe, morao da prođe kroz sito i rešeto engleskog Čempionšipa sa Derbi Kauntijem, dok je Stiv Džerard počeo u podmlatku Liverpula a sada „jača trenerske kosti“ u Glazgov Rendžersu. Braća Inzagi i Vinčenco Montela su uskočili u prve timove trenirajući podmlatke Milana, Lacija i Rome. Primeri Đanluke Vijalija i Ruda Gulita, kao i Klarensa Sedorfa, koji su paralelno bili igrači-treneri ili su direktno uskočili na klupu iz kopački, ne ulaze u one za kopiranje, imajući u vidu kako su prošli.

Pirlo je apsolutni presedan u italijanskom fudbalu, a kamoli u Juventusu. Nije se nikada dogodilo da jedan tako veliki klub počne sezonu sa trenerom koji nije imao ni dana iskustva na klupi, bilo kojoj klupi, uključujući i petliće. Jedina slična epizoda se odigrala pre 11 godina, kada je prilika pružena, takođe na pritisak igrača senatora, Ćiru Ferari, mada je i bivši defanzivac Napolija i Juvea radio prethodno u stručnom štabu i sa podmlatkom Juvea.

Izbor novog trenera Juventusa je u dobroj meri vezan i za finansijsku situaciju u klubu. Fudbalska veličina Andree Pirla i njegova transformacija u simbol Juvea tokom četiri provedene sezone u Torinu, stavili su u drugi plan logična pitanja i opravdane sumnje. Malo je onih koji se usuđuju da podsete da ne važi pravilo da veliki igrač nužno mora da bude i veliki trener, ili da Juve, u ovom momentu, ne može sebi da priušti luksuz da plati godišnja primanja najvećim trenerima današnjice. Tim pre što Sari ima ugovor na još dve godine sa Juventusom koja će koštati kase Bjankonera 22.000.000 evra.

Andrea Anjeli (© AFP)

Moglo bi se reći i da je Anjelijev potez lukav i pragmatičan: Pirlo je potpisao ugovor na dve godine za platu od 1.800.000 evra. Primera radi toliko će, gotovo, zarađivati u sledeće dve godine Ivan Jurić u Veroni, a plata Siniše Mihajlovića u Bolonji je skoro duplo veća. Pirlo neće moći da traži velike igrače i zvučna pojačanja kao što bi to zahtevali Gvardiola ili Zidan, pa čak i Poketino. Tako će proći „bezbolno“ i bez polemika prelazni rok u kome će Stara dama moći samo da razmenjuje igrače, tipa Pjanić-Artur i u najboljem slučaju da reinvestira novac od eventualne prodaje fudbalera.

Anjeli se nalazi u komotnoj poziciji; posle devet uzastopnih skudeta može sebi da dozvoli i jednu „promašenu“ sezonu, njemu neće imati ko da natrlja nos, kao što je on to uradio Paratičiju i Nedvedu za Sarija, u najgorem slučaju će biti etiketiran kao „uobražen“ ili „umišljen“. Ako bude pogodio sa Pirlom i „Maestro“ bude i na klupi ono što je bio na terenu, Andrea će postati nova legenda Juventusa koja će s punim pravom stajati u „Panteonu“ velikih Anjelija i predsednika Juventusa, od dede Đovanija i strica Đanija do Bonipertija.

A Pirlo? Pirlo će brzo shvatiti koliko je Rino Gatuzo bio u pravu kad je spontano odgovorio na pitanje šta misli o novoj avanturi prijatelja s kojim je postao prvak sveta u dresu Azura i dva puta se popeo na krov Evrope sa Milanom: „Najeb.. je. Čekaju ga besane noći i kosa koja počinje da sedi brže nego što bi želeo“.

Piše: Željko Pantelić