CAPUT MUNDI: Andrea Pirlo nije Željko Obradović

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Kada je Đankarlo Padovan, bivši direktor Tutosporta i jedan od najboljih poznavalaca Juventusa, rekao polovinom septembra, pre početka šampionata, da će Juve ako bude sve išlo dobro, završiti na četvrtom mestu, a ako stvari krenu po zlu na sedmom, izazvao je lavinu reakcija: od podsmeha do pretnji.

Posle mesec i po dana, mnogi su spremni da se pridruže ili usvoje Padovanov stav, uključujući i navijače Stare dame. Start sezone u Seriji A i Ligi šampiona pokazao je sve limite ne samo Andree Pirla kao trenera, nego i greške koje je napravio dvojac Fabio Paratiči-Pavel Nedved u konstrukciji aktuelnog sastava Bjankonera.

Jedno od najvažnijih životnih, ali i poslovnih pravila je da važne odluke ne bi trebalo donositi u stanju uznemirenosti, afektu ili snažnom emotivnom naboju. Predsednik Juvea Andrea Anjeli je prelomio preko kolena prošlog leta i u stanju povećane emotivne razdražljivosti postavio svog imenjaka Pirla na kormilo Bjankonera. 

Između Andree Anjelija i njegova dva najbliža saradnika već neko vreme nešto ne funkcioniše. Kao što to biva često, cenu tih neraščišćenih odnosa i guranja pod tepih problema, platili su svi oko njih. U poslednje dve godine u Juventusu su promenjeni gotovo svi rukovodioci, od generalnog direktora preko finansijskog i marketing, do kompletnog medicinskog osoblja i nutricioniste.

Sve je počelo sa neuobičajenim odstranjivanjem usred sezone Bepea Marote, Fabio Paratiči i Pavel Nedved su bili uvereni da je došlo vreme za smenu generacija i da su njih dvojica kadri da vode klub. Marota im više nije bio potreban. Nastavilo se sa udaljavanjem Maksa Alegrija. Predsednik Anjeli je bio protiv završetka saradnje sa Alegrijem, želeo je da toskanskom stručnjaku pruži barem još jednu šansu da pokuša da osvoji Ligu šampiona sa Ronaldom.

Predsednik Juvea je popustio pred insistiranjem najbližih saradnika i prijatelja, baš kao što je napravio korak unazad i kada su Paratiči i Nedved nametnuli Mauricija Sarija kao naslednika Alegrija. Anjeli od prvog momenta nije imao poverenje u Sarija i tako je ostalo do kraja avanture bivšeg šefa stručnog štaba Empolija, Napolija i Čelsija. 

Fabio Paratiči i Pavel Nedved su dugo živeli u udobnoj senci i zavetrini Bepea Marote koji je bukvalno doveo u red Juventus posle poprilično haotičnog stanja koje je vladalo posle Kalčopolija. Međutim, jedno je otkrivati talente i imati njuh za igrače koji bi mogli da se revitalizuju ili preporode, a sasvim drugi je posao imati širu viziju i konstruisati tim. Jedno je imati gotovo protokolarnu ulogu simbola kluba, a sasvim drugo konkretne operativne dužnosti i držati pod kontrolom, kako se to u italijanskom žargonu kaže, svlačionicu. I Paratiči i Nedved su to prevideli kad su, uz blagoslov Anjelija, naparavili generacijsku revoluciju u Juventusu.

Moglo bi se reći da je Juventus žrtva gotovo savršene autoproizvedene oluje. Aktuelnom konfuznom stanju u Kontinasi su doprineli podjednako Anjeli, imenovanjem Pirla, i dvojac Paratiči-Nedved neadekvatnom konstrukcijom tima i neubedljivom kontrolom svlačionice.

Anjeli, Paratiči i Nedved (© AFP)

Jedini validni primer koji bi mogao da posluži za poređenje sa odlukom Anjelija da poveri Juventus Pirlu je dolazak Željka Obradovića na klupu Partizana. Ne verujem da predsednik Juventusa poznaje košarkaško žitije Obradovića, pa zato ne možemo da tvrdimo da je Anjeli svesno pokušao da kopira Dragana Kićanovića kad je bukvalno sa terena preselio svog Čačanina na klupu Partizana. U sportovima koji nešto znače ne postoji trener koji je osvojio veliki trofej u svojoj apsolutno prvoj trenerskoj sezoni do čačanskog košarkaškog stratega. Pitanje je, ipak, da li bi Partizan postao prvak Evrope da Obradović nije imao iza seba oca jugoslovenske i srpske košarke, Acu Nikolića. 

Poređenje Pirla sa Đovanijem Trapatonijem ne pije vodu, jer je najtrofejniji italijanski trener kalio četiri godine zanat kod maestra Nerea Roka. Jednostavno, reč je o hazarderskom potezu koji, kako vreme prolazi, ima sve manje šansi da bude pobedički. Možda će Andrea Pirlo postati veliki i trofejni trener, ali će za njega biti ogroman uspeh ako završi ovu sezonu na klupi Stare dame.

Izjava Pirla posle izgubljenog meča od Barselone „imamo dosta mladih igrača i nalazimo se u fazi konstrukcije tima“ pokazuje da nekadašnji Maestro na terenu nije Maestro na klupi. Nije problem u tome što su u dresu Barselone bila dva maloletnika (Ansu Fati je postao punoletan juče, Pedri će 25. novembra), već odsustvo ideje da se preuzme odgovornost. Svaljivanje odgovornosti na fudbalere u meču u kome si bio deklasiran ne pripada bagažu velikih trenera.

Ako bismo slušali Padovana, po njemu Pirlo nije još uvek ni trener i jedini neiskusni učesnik dvoboja u Torinu je bio upravo šef stručnog štaba Juventusa, jer u čitavoj karijeri ima šest zvaničnih utakmica. Pirlu se spočitava serija bizarnih poteza i izbora, od formacijske postavke i startnih postava do prikazane igre i insistiranja na pojedinim šemama. Izostanak Ronalda jeste validno opravdanje za samo dve utakmice na prvih šest mečeva, ali nema mnogo veze sa promajom koja duve u odbrani i nefunkcionalnim, sporim i predvidivim srednjim redom.

Juventusov tim nije dobro ukomponovan (© AFP)

Deo krivice za aktuelni momenat, pored Anjelija i Pirla, nosi dvojac Paratiči-Nedved, jer nisu formirali kadar fudbalera adekvatan za klub sa šampionskim ambicijama. Juventus je napravio seriju grešaka u poslednjim prelaznim rokovima i to se najbolje vidi na terenu: bili su potrebni bekovi sposobni da pokriju i ceo bok po potrebi a dovedena su krila (Kjeza i Kuluševski), bili su neophodni centralni bekovi (Kjelini je već na zalasku karijere, Bonuči je prošao zenit, znalo se da De Liht do novembra neće biti na raspolaganju) i nije došao niko. Trebao je kao hleb jedan ili čak dva igrača veznog reda („režiser“ i uslovno rečeno „radilica”“), a stigli su Artur i Mekeni: dobri, perspektivni igrači, ali ne za ovaj Juve.

Takođe, Paratiči je sa dovođenjem igrača bez obeštećenja uz astronomske plate (Rabio, Remzi), neobjašnjivim produživanjem ugovora sa povećanjem primanja fudbalerima preko 30 godina (Mandžukić, Kedira), neodgovarajućim tretmanom Iguaina doprineo stvaranju naelektrisane atmosfere i eksponencijalnom povećanju troškova za plate fudbalera. Na sve to se nakalemio i sve teži i trnovitiji odnos sa Dibalom. 

Nema sumnje da je bilo ko drugi na klupi Juventusa uveliko bi se pričalo o otkazu i speklulisalo imenima potencijalnih naslednika. Naravno da je novopečenom treneru potrebno vreme da sazri zajedno sa timom, ali vreme je deficitrana roba, čak i za velikane kao što je Pirlo i kada su pod zaštitnim krilom predsednika Anjelija. U Juveu ima vremena samo za pobede, jer što bi rekao Boniperti, to je jedina stvar koja se računa. 

Piše: Željko Pantelić

SERIJA A - 6. KOLO

Subota

Krotone - Atalanta 1:2 (1:2)

/Simi 40 - Murijel 26, 38/

Inter - Parma 2:2 (0:0)

/Brozović 64, Perišić 90+2 - Žervinjo 46, 62/

Bolonja - Kaljari 3:2 (1:1)

/Berou 45, 56, Sorijano 52 - Žoao Pedro 15, Simeone 47/

Nedelja

12.30: (4,40) Udineze (3,60) Milan (1,83)

15.00: (9,00) Specija (5,00) Juventus (1,35)

15.00: (2,50) Torino (3,40) Lacio (2,75)

18.00: (1,52) Napoli (4,40) Sasuolo (6,00)

18.00: (1,88) Roma (3,70) Fjorentina (4,00)

20.45: (1,93) Sampdorija (3,50) Đenova (4,00)

Ponedeljak

20.45: (2,15) Verona (3,40) Benevento (3,40)

*** kvote su podložne promenama