Cappo di tutti capi u pokušaju: San Siro nije Sanremo

"Jutro je, jutro je...", uz stihove čuvenog hita Nade Topčagić, Zlatan Ibrahimović i Rosoneri slavili su titulu prvaka Italije 2022. godine, uz melodiju srpskog "evergreen", ponosito je Ibra ušetao na binu čuvenog Sanrema.

Samo što sunčanog jutra za Rosonere nema otkako je šestog juna prošle godine rukovodstvo na čelu sa Gerijem Kardinaleom najurilo legendarnog Paola Maldinija, čoveka koji je Milanu vratio, red, disciplinu, sistem, kompas u ruke, a sa njima i "skudeto", odnosno visoke domete u Ligi šampiona.

Na taj "skudeto" iz 2022. pečat, što igrački, što onaj harizmatskog vođe u svlačionici (nakon što se teško povredio), udario je Zlatan Ibrahimović. U međuvremenu jedan od najboljih napadača 21. veka, od Maldinijevog dželata Kardinalea dobio oreol Milanove sive eminencije.

Mada mnogima i dalje nije najjasnija Zlatanova uloga na San Siru, budući da funkcija izvršnog direktora pripada Đorđu Furlaniju, a tehničkog Žofriju Monkadu, uoči sinoćnog duela sa Liverpulom, Ibrahimović je pojasnio (ili to nije učinio), onim nadobudnim, arogantnim narativom na koji smo navikli. Samo što je, terajući loptu, bio beskrajno simpatičan u svojoj razmetljivosti, jer ju je argumentima potkrepljivao na terenu. A kada je došlo vreme da gazduje, autoritet se iz dana u dan, kruni. Jer od harizme, za upravljanje klupskim strukturama, daleko su važniji znanje i iskustvo. Zlatan je preskočio nekoliko stepenika, krenuo od vrha i već sada, se prilično dobro ugruvao... A sezona samo što je počela.

"Ovo je sjajna utakmica, dolazi u pravo vreme za ekipu, nakon što je prethodni duel prošao dobro. Nismo počeli sezonu kako smo želeli, ali uz strpljivi pristup, doći ćemo tamo. Moje odsustvo? Kada lav ode, mačke se približe. Kada se lav vrati, mačke nestanu. S tim u vezi, nivo je prenizak. Koncentrisan sam na rad, nije me bilo nekoliko dana iz privatnih razloga, ali uvek sam prisutan", rekao je sinoć, verovatno ne sluteći kakvu će inferiornost protiv Liverpula Rosoneri prikazati. Ali ključne stvari izgovorio je minut kasnije: "Moja uloga je jednostavna. Mnogi pričaju, ali ja sam glavni. Ja sam gazda i svi rade za mene. Mačke nisu u timu, one su van njega. Razgovarao sam sa ekipom, igrači su dobro, odlučni su i motivisani. Fudbalska pijaca je prošla baš onako kako smo zamislili. Uzeli smo sve što smo hteli i sve što smo mislili da nam nedostaje."

Ako je tako kao što Ibra kaže, onda onda gotovo čitava odgovornost za razočaravajući početak sezone Rosonera pada na njega.

Dok je njegova figura dominantno harala evropskim fudbalskim borilištima, dok je blistavi golgeterski um izmišljao čudesne, neponovljive golove, njegova glad za publicitetom, bila je deo njegovog šarma. Problem je - lepo to primeti Ranko Stojić u studiju Arene Sport - što je za funkcionersku ulogu jedna od glavnih referenci diskretnost, o kojoj Ibrakadabra malo toga zna. Bez nje, kada nekadašnji fudbalski mađioničar zavuče ruku u šešir, neće izaći zec, već prazna šaka. Takve su bile Milanove nakon sudara sa Liverpulom. Ne isključivo zato što Rosoneri kvalitativno oskudevaju za ekipom Arnea Slota. Da, i zbog toga. Ali prvenstveno, zbog gomile promašenih odluka, transfera, nejasne hijerarhije.

Reče Zlatan da je prezadovoljan učinjenim u letnjem prelaznom roku. I to je množda i najporaznije priznanje iz vizure bilo kog Milaniste. Za početak, klub koji je želeo Tijaga Motu, zadovoljio se Paulom Fonsekom, a deluje da vrlo brzo najuriti čoveka kojem je poveren novi Milanov projekat. Totenhemov otpadak Emerson Rojal, Jusef Fofana iz Monaka, pa nisu pojačanja kadra da učsvrste Milanov tim i ojačaju ga u borbri za Skudeto. Strahinja Pavlović još nije kliknuo sa Fikajom Tomorijem, pitanje je da li Alvarao Morata može da nosi napad Milana čitave sezone. A Ibra se šepuri rečima da je klub odradio odličan posao. Setimo se šta je Milan uradio leta 2023. nakon što je otpustio Maldinija. Prodao je jednog od lidera ekipe Sandra Tonalija Njukaslu za 64.000.000 evre, a za te pare dovodio igrače poput Junusa Muse, Samjuela Čukvuezea i Rubena Loftusa Čika...

"... kad te nema bolje da se nisam ni probudila", sledi nakon onog "Jutro je", s početka teksta. A mnogo toga manjka sedmostrukom šampionu Evrope. Upravo je Milanova legenda i nekdašnji funkcioner Zvonimir Boba nedavno kritikovao Zlatana Ibrahimovića, jer je dozvolio odron ekipe što je ne tako davno osvojila Skudeto i igrala polufinale Lige šampiona. I oni što su ostali (Majk Menjan, Teo Ernandez, Rafael Leao...), nisu ni na 60 odsto ondašnjih igara.

Milan je od prošlog leta, iako je usled nedovoljno kvalitetne konkurencije postao vicešampion, u slobodnom padu. Duel sa Liverpulom jasno je pokazao da je sedmostruki prvak Evrope nedorastao ekipi sa ozbiljnim sistemom, trenerom, vođenjem. Ličilo je to sinoć na sudar kandidata za osvajanje Lige šampiona i osrednjeg tima iz Lige Evrope, što brzinski, fizički, tehnički, taktički, psihološki...

„Mislim da sam ja uzor u ovom timu. Ekipa može imati samo jednog gazdu i on sedi ovde“, uz osmeh je Zlatan Ibrahimović pre nekih desetak godina kao igrač Par Sen Žermena, izustio u jednom intervjuu. Ništa začuđujuće od Zlatan Ibrahimovića. Samo u odnosu na vreme kada je ova izjava nastala i današnjicu gde ih reprodukuje istom arogancijom, Zlatanova uloga je potpuno drugačija.

Bio je cappo di tutti capi na terenu, ali navike nije promenio, prilagodio šefovskoj funkciji.

I ove godine kao specijalni gost na opšte oduševljenje publike zakoračio je na scenu Sanrema. Sve je to izgledalo galantno, glamurozno, otmeno... Ponovo je Ibrina pojava na najvećem italijanskom muzičkom festivalu postala viralna.

Zaboravio je jedino da za razliku od čiste fudbalske igre, ono što trenutno radi, ne drži u malom prstu. Ili jednostvano, čovek tako izraženog ega, odbija to sebi da prizna. A italijanska Gazzetta dello Sport zna šta je rešenje. Da zaboravi na narativ o lavovima i mačkama, da sedne sa Adrijanom Galijanijem na prijateljski razgovor, da načulji uši i upija kako se postaje direttore vero.

I da, da shvati da mu je prioritet San Siro, ne Sanremo.