Priča Alvara Rekobe: Igrao sam sa Ronaldom, Zlatanom, Bađom, Veronom, Zanetijem... Život lepši od dečačkih snova

Imao je levicu od koje pamet staje. Harizmu kakvom je malo koji fudbaler plenio tih godina. Tako je i postao omiljeni lik mnogih klinaca koji su na prelazu dva milenijuma rasli uz strašni Kalčo, iako je karijeru gradio u senci Ronalda Fenomena, Zlatana Ibrahimovića, Boba Vijerija, Roberta Bađa, Adrijana, Ernana Krespa... Popularni Kinez je bio važna karika u lancu.

Sada, pet godina pošto se oprostio od aktivnog igranja fudbala, Rekoba priznaje da karijeru kakvu je imao nije mogao ni da zamisli kada je kao klinac sanjao o tome da postane fudbaler.
“Gledajte, igrao sam sa Ronaldom Fenomenom, Zlatanom, Bađom, Veronom, Zanetijem i mnogim drugim igračima. Da mi je neko rekao da ću u Interu imati takvu karijeru i da ću trajati toliko dugo, ne bih mu poverovao ni na sekund. Zapravo, bilo je bolje nego što sam mogao da zamislim kao dete od četiri godine“, kaže Rekoba.

Veliki Toto otvorio dušu: Juve sam odbio za nekoliko minuta, nikad nisam jurio za novcem, ne bih izdržao teret Napolijevog dresa

A, kako je sjajni fudbaler stigao u Inter?
“Pre nego što sam uopšte došao u Italiju, razmišljao sam o svim Urugvajcima koji su igrali tamo. Pre svega o Rubenu Sosi. On mi je bio idol. Šest meseci kasnije igrao sam jako dobro u Nasionalu, a agent mi je jednog dana došao i rekao da imam mogućnost da biram između Juventusa i Intera“, priseća se Rekoba i nastavlja:
“Bilo mi je 20 godina, bio sam klinac. Kada sam stigao u Inter našao sam se u potpuno drugačijem setu. Moja supruga i ja smo bili samo deca. Imao sam odgovornost prema navijačima i sve je zavisilo od mene samog. Shvatao sam da od mene zavisi da li će oni biti srećni ili tužni u ponedeljak“.

Iz Intera je otišao 2008. godine, a kaže da žali samo zbog jedne stvari...
“Srećan sam zbog svega što sam napravio. Ne žalim ni za čim. Možda su to bili moji realni limiti. Doduše, ako žalim zbog jedne stvari, onda je to što sam otišao iz Intera, a nije trebalo. Naravno i dalje mije drago što je moj Inter uzeo Tripletu 2010. godine. Sve što sam u životu dosad uradio, uradio sam na svoj način“.

I danas postoji priča da je Rekoba Inter napustio rezigniran nekim stvarima...
“Hteo sam da odem iz Intera u dobrim okolnostima, ali možda nije bilo tako. Sa Robertom Manćinijem sam dostigao tačku u kojoj više nije bilo to - to, a jednostavno nisam želeo da se svađam previše. Odlučio sam da odem“.

Imao je Urugvajac udarac kakav je malo ko mogao da odbrani. Ne toliko snažan, koliko precizan, uz efej koji je dodatno otežavao posao golmanima... Tokom cele karijere tresao je mreže na najspektakularnije načine, zato mu je bilo teško da odebere jedan, omiljeni... Osim toga, na svom debiju postigao je dva spektakularna gola – jedan s preko 35 metara i drugi takođe iz slobodnog udarca...
“Uh, baš teško... Prvi koji sam dao protiv Breše možda mi je jedan od omiljenih i najboljih. Ali, ima mnogo pogodaka koji su mi dragi. Kao na primer onaj protiv Lacija u Rimu. Kad samo premotam film... Bilo je sa velike distance, udarac je baš bio jak, teško se brani. Ima i onaj pogodak protiv Empolija. Problem je što sam isto pokušao tri minuta ranije, ali je udarac bio mekši. Golman je bio pun samopouzdanja, mislio je da će je i ovog puta uhvatiti lako, ali ja sam uputio takav udarac da je lopta imala drugačiju putanje od one koju je on možda zamislio i eto“.

Pamti se i da je Rekoba zatresao mrežu direktno iz kornera, što je polazilo od ruke samo retkim majstorima fudbala... I to ne jednom, već više puta!
“Da li sam to hteo? Prvi put se desilo, a onda sam ih postigao još šest! Nije to bilo baš slučajno (smeh). Imao sam uvek nekog poput Di Bjađa koji je znao da sačeka svaku loptu na prvoj stativi kada bih ja uputio centaršut, znao je tačno kako će stvari da se odvijaju. Međutim, trenirao sam baš dosta šuteve iz ugla, pokušavao sam da unapredim taj segment i uspeo“.

Ko god da je igrao u Interu, u prvom planu uvek je bio odnos sa Masimom Moratijem. I svi su znali da kažu samo najlepše o bivšem vlasniku Nerazura – od Zube, preko Krespa, Milita, Zanetija...
“Učinio je da me ljudi brzo zavole. Nije me samo on poštovao, već svi u timu. Postao sam poznat, ali nikada se nisam menjao. Bio sam klinac kome je on ispunio život, upoznao sam ga sa svojom suprugom. Bio je jako strastven predsednik, kada sam otišao iz Intera čuli smo se bar 50 puta. A dok sam bio u klubu, znali smo da se čujemo i po nekoliko puta dnevno. Bio je kao dete, koje je ispunjavalo svoje snove“.

Koliko ga je Morati obožavao potvrđuje i Rekobino priznanje da je lično odbio ponude Barselone.
“Bila je to 2001. godina, čini mi se. Postalo je jasno da bih mogao da pređem u Barselonu. Morati je bio dobro upućen u celu priču, ali kada je shvatio koliko je ozbiljno interesovanje iz Katalonije, odmah je rekao ’NE’. Nije razmišljao ni dve sekunde“.

Priznaje da se sa nekim bivšim saigračima danas uopšte ne čuje...
“Na primer, nisam se čuo nijednom sa Ronaldom otkako su nam se putevi razdvojili. Nema nikakvog posebnog razloga. Nikada nisam bio njegov nivo. On je bio mega zvezda. Ako bismo se ikada ponovo sreli, odmah bi ga prijateljski zagrlio. On je definitivno najbolji saigrač s kojim sam igrao. Jedino mi je žao što je kasnije otišao u Milan, ali svako radi ono što želi. Bio je u Realu i Barseloni, ali on je najbolji igrač svog vremena, ne samo najbolji među onima s kojima sam delio svlačionicu. S Adrijanom se takođe nikada nisam čuo. Sećam se njegovih nogu, najveće koje sam video u životu. Imao je takvu snagu u udarcu, kakvu je malo ko imao“.

S druge strane, s nekima je i danas kućni prijatelj.
“S Vijerijem, Zanetijem i Almeidom. Stalno smo u kontaktu, pričamo često i dugo. S Zanetijem nešto manje, jednom godišnje se vidimo, ali smo i dalje dobri prijatelji. Almeida je moj brat. Takođe sam ostao u kontaktu s Ventolom, Di Bjađom, Toldom i Krespom“.

Iako brazilskog Ronalda vidi kao najboljeg igrača svoje generacije, jedan fudbaler mu je ipak najbolji u istoriji...
“Mesi je najbolji igrač kojeg sam gledao. Gledao sam i Maradonu, alibio sam dete. Posle njih su Ronaldinjo i Kristijano. Ali, Mesi je najbolji“.

Dotakao se još malo Adrijana...
“Posle smrti njegovog oca mnogo je patio. Bilo mu je jako teško, pogotovo jer je bio jako osetljiv. Dobroćudni div. Nadam se da je danas srećan“.

Sada se šuška da bi Inter mogao da dovede Rekobinog sunarodnika – Edinsona Kavanija.
“Možda da, možda ne. Videćemo. Ovo je delikatna situacija u kojoj se nalazimo. Videćemo kako će stvari u fudbalu da se razvijaju dalje. Sada je mnogo važnije da ostanemo zdravi“.

Rekoba je u Inter stigao 1997. gde je proveo 11 sezona i upisao 261 nastup u svim takmičenjima. Upisao je 71 gol i 26 asistencija. Osvojio je s Nerazurima UEFA kup i po dve Serije A, Kup Italije i nacionalni Superkup.

Foto: Reuters