Buongiorno Italia: Sarijeva senka iznad Fonsekine klupe

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Bio je Mauricio Sari spreman da preuzme Milan pre 20 dana, posle derbija sa Interom. Neočekivana pobeda Rosonera je blokirala čitavu operaciju, ali je sa porazima u Leverkuzenu i Firenci, klupa Paula Fonseke ponovo dovedena u pitanje.

Sari je spreman da napravi presedan u svojoj karijeri i preuzme tim usred sezone. Toskanski stručnjak se inače čudio prethodnog leta zašto ga Rosoneri nisu kontaktirali budući da imaju park igrača koji se savršeno uklapa sa njegovom fudbalskom filozofijom.

Dobiće Fonseka još mesec dana, do sledeće novembarske pauze da stavi Milan na prave šine, u suprotnom će biti smenjen i na njegovo mesto će doći sa nekoliko nedelja „zakašnjenja“ Sari, a neki bi rekli i gotovo čitavu deceniju budući da su u leto 2015. godine Adrijano Galijani i Silvio Berluskoni razmišljali da li da angažuju Sinišu Mihajlovića ili Mauricija Sarija, opredelili su se za Mihu, a Sari je otišao u Napoli.

Fonseka je sam doprineo podrivanju vlastite pozicije u Milanelu pored četiri poraza na devet mečeva u Ligi šampiona i Seriji A. On je jedini kormilar u Seriji A koji ne praktikuje rotacije u nedeljama kada njegov tim ima nastupe u Evropi i platio je visoku cenu u Firenci. Jednostavno, Rosoneri su ostali bez pogonskog goriva i u fizičkom, a i u psihološkom smislu. U Leverkuzenu su grizli u poslednjih pola sata meča, a u Firenci su bili skoro pa ravnodušni.

Odluka u završnici meča sa Fjorentinom da zameni Pulišića i Leaa, a da ostavi na terenu Moratu i Ejbrahama proizvela je mnogo polemika dok je Fonseka sam sebi pucao u noge izajvivši da je on odredio Pulišića da izvodi penala, a da igrači nisu ispoštovali njegovu indikaciju. Ne jednom, već dva puta, što je signal da reč Portugalca u svlačionici nema neku posebnu težinu.

U svakom slučaju, šef stručnog štaba Milana je pokazao veliku naivnost imajući u vidu da je navigovan trener ako je pomislio da će svaljivanjem odgovornosti na igrače za promašene penale olakšati svoju poziciju. Postigao je suprotan efekat.

Nije prošlo ni dva meseca u novoj sezoni, a u Milanu imamo već nekoliko slučajeva. Leao i dalje igra nedopustivo promenljivo za najboljeg i najplaćenijeg igrača. Ejbraham je zabrinjavajuće neefikasan, promašio je sijaset šansi, čak i one koje definišemo kao stopostotne, penal protiv Fjorentine je samo kap koja je prelila čašu. Teo Ernandez je previše nervozan što je platio crvenim kartonom nakon poslednjeg zvižduka arbitra.

Pauza u prvenstvu nije pala u dobro vreme za Milan jer čak 18 igrača Rosonera odlaze na poziv vlastitih reprezentacija što znači da Fonseka neće imati s kim da radi ozbiljnije u Milanelu u sledećih deset dana.

JUVE PLAĆA CENU LIGE ŠAMPIONA I MALERA DUGLASA LUIZA

Juventus je osvojio samo šest bodova na četiri utakmice u Seriji A na svom terenu. Praktično, nakon pobede nad Komom u prvom kolu, Bjankoneri su nanizali tri remija na Alijancu, istini za volju, pored Kaljarija, sa Romom i Napolijem.

Tijago Mota se posle meča požalio da su njegovi igrači, kako je vreme odmicalo, više mislili kako da upravljaju minimalnim vođstvom nego da „zatvore“ utakmicu sa još kojim golom. To se videlo kroz, mogli bismo reći slikovito, fudbalsku onaniju: 654 dodavanja Juventusa prema 189 Kaljarija plus posed lopte 74 odsto prema 26. Podaci koji samo potvrđuje izlišnost horizontalnih pasova koji stvaraju privid dominacije, ali ne proizvode ništa konkretno.

Vlahović (©Reuters)

Kada se prethodno rečenom doda odsustvo Bremera, stuba odbrane Juvea, propuštena kolosalna šansa Dušana Vlahovića za 2:0 i još jedna štetna epizoda Duglasa Luiza, remi sa Kaljarijem dođe kao neizbežan.

Juče smo u Torinu imali još jednu epizodu fudbalskih „pokretnih vrata“ (Sliding doors). Duglas Luiz i Vlahović su mogli da budu junaci, ali su od gotovo napravili veresiju. Naime, da je Dušan pretvorio sa tap-inom u drugi gol Juvea odličan šut Brazilca obojica bi izašli sa meča podignutog čela: Luiz jer je odigrao prvi solidni meč u dresu Juvea i doprineo postignutom golu, a Dušan bi dodao golu s penala i volšebnom spašavanju gola Di Gregoria još jedan “double” posle Đenove i Lajpciga.

Vlahović je promašio, a onda je Duglas Luiz napravio još banalniji penal nego u Ligi šampiona i „mleko je prosuto“.

NAPOLI PRIPREMA ZALIHU ZA PAKLENI NOVEMBAR

Svaka čast Lukakuu, Kvarcheliji, Mektominiju, neprolaznom Bonđornu, ali tajna uspeha preporoda Napolija je Stanislav Lobotka. Slovak se vratio na nivo predstava iz sezone kada su se Azuri okitili skudetom. Period iz prošle sezone kada je izgledao kao ostareli brat sebe samog je iza njega.

Priznanje Lobotki je stiglo i od trenera Koma Seska Fabregasa koji se u vezne igrače razume bolje nego u bilo koje druge: „Dajte meni igrača kao Lobotku pa ćete da vidite šta se sve može. Ja sam lud za fantastičnim igračima kao što je on“.

Brojevi Lobotke su impresivni: 89 odsto pasova je precizno, osvoja sedam lopti u proseku po meču, a gubi jednu na svakom četrvrtom, kreira barem jednu šansu na meču i pretrči više od 11 kilometara.

Iskusni i lukavi Konte je osetio momenat na meču sa Komom i sa izmenom u završnici meča želeo je da pokloni poljubac svom režiseru igre, ali i ovacije publike na „Maradoni“ koji sa Slovakom u rediteljskoj ulozi ponovo sanjaju skudeto.

Napoli je opravdao predviđanja da je ovo period godine kada bi mogao da napravi beg na tabeli, Monca i Komo su „sređeni“ i pre nego što krene paklenih mesec dana u kojem Konteovi izabranici moraju da ukrste koplja sa Milanom, Atalantom, Interom i Romom, potrebno je uzeti šest bodova sa Empolijem i Lećeom.

INTER PRIMA PREVIŠE GOLOVA

Pravilo italijanskog fubala je da trofeje osvajaju timovi koji primaju najmanje golova, a ne oni koji postižu najviše. Budući da Inter u ovoj sezoni ima cilj da nastavi sa osvajanjem trofeja mora pod hitno da promeni registar: devet golova na sedam mečeva je previše. Tim pre što je na četiri utakmice primio dva gola (Đenova, Milan, Udineze, Torino).

Kada tome dodamo da je Inter izgubio bodove protiv Monce i Đenove, timova koji se nalaze na začelju tabele, jasno je da nešto ne ide kako treba sa koncentracijom i pristupom utakmicama igrača Nerazura. Moglo bi se reći da su Inzagijevi momci „siti“ nakon prišivene druge zvezdice, ali ako je to tačno onda Inter rizikuje ozbiljino da završi kao Milan i Napoli koji su imali očajne sezone posle osvojenih titula prvaka.

Simone Inzagi (©Reuters)

Alarm za uzbunu su dva gola primljena protiv Torina. Sve slabosti koje su se videle u odbrani samo sedam dana ranije u Udinama registrovane su i na San Siru i pored toga što su Granate igrale sa desetoricom igrača i na kraju i bez svog najboljeg napadača Zapate.

Nije u pitanju fizički umor. Za razliku od Fonseke koji ne praktikuje velike rotacije, Inzagi u ovoj sezoni daje šansu mnogo većem broju igrača nego u prethodnim godinama. Čini se da je više reč o pažnji ili ako hoćete površnosti. Inter ima najjači tim u Seriji A, ali ne toliko jači da bi mogao da priušti sebi luksuz da pobeđuje i kada igra loše i dekoncentrisano.

Posle oktobarske pauze Inter čeka veoma zahtevna nedelja sa Romom na Olimpiku i Juventusom na San Siru, a između je gostovanje u Cirihu u Ligi šampiona protiv Jang Bojsa.

P.S. Dobra vest za Markusa Tirama, zglob je u redu i nema većih posledica, osim ožiljka, od pogibeljnog klisećeg starta đonom Maripana.