Početak iz snova Zlatana Šehovića – ekipa nije izgubila otkako je došao, iznudio dva penala, navijači mu pevaju...

Fudbalska zabit. (Pret)poslednja stanica karijere. Groblje slonova. Sveta jeste, ali nije Izrael baš idealna fudbalska zemlja. Pogotovo ako vas zaplaše sintagmama kako u nju ne bi trebalo da se otisne mlad igrač. I predviđanjima „ko jednom ode Bogu iza nogu na njega svi zaborave“.

No, primer Predraga Rajkovića, ovenčanog statusom prvaka sveta u omladinskoj konkurenciji, predstavljao je svetionik u koji se zagledao Zlatan Šehović. Ako je suditi na osnovu početka mandata pronašao je sigurnu luku, iz koje se nada da će, kao reprezentativni golman, zaploviti u neku od „liga petice“. Kad dođe vreme.
„Naslušao sam se predrasuda o Izraelu, pre polaska svašta su mi govorili, između ostalog da će mi karijera krenuti stranputicom, međutim, na licu mesta uverio sam se da greše. Igra se ovde kvalitetan fudbal, čak odličan u nekim aspektima, liga je ujednačena, bio bih surov prema Srbiji ako bih rekao da je bolja od naše, ali za razliku od našeg šampionata gde ne može baš svako svakog da pobedi, ovde – može. Ta neizvesnost, veliki broj ekipa spakovan u maloj bodovnoj razlici, tempo utakmica i fanatizam navijača sugerišu da nisam pogrešio”, referiše Šehović MOZZART Sportu iz Netanje.

Otkako je stigao u Makabi, njegov novi tim ne zna za poraz. Sa po dve pobede i remija započeo je uspon na tabeli, s ciljem da se domogne plej-ofa.
„Počelo je odlično. Dobili smo i minulog vikenda, na gostovanju Hapoel Ranani, tako što sam u 90. minutu iznudio penal, usledila je realizacija vredna tri boda. Rundu pre toga, protiv Hapoela Ber Ševe, nada mnom je, takođe, napravljen faul za jedanaesterac. Zasad se sve idealno razvija. Plan je da u preostala tri kola osnovnog dela prvenstva budemo među šest prvoplasiranih timova, što bi značilo dodatnih deset utakmica u plej-ofu. Hapoel iz Haife drži poslednju ulaznicu za ulazak u pomenuto društvo, ali za vikend nam dolazi na noge. Biće utakmica sezone u Netanji. Prošle sezone klubu je za dva boda izmakla evropska viza. Ove je cilj da izborimo kvalifikacije za Ligu Evrope”.

Doskorašnji levi bek Partizana praktično sa prozivke u „Zemunelu“ stigao je na obalu Mediterana i brzopotezno se nametnuo, na opšte iznenađenje, jer je u Srbiji na snazi bila pauza, pripreme tek u začetku, a u Izraelu se igralo punom parom.
„Moja prednost je što sam kondiciju održavao sarađujući sa stručnjakom iz te oblasti, Andrejom Milutinovićem. Ruku na srce, bio sam prijatno iznenađen kako sam bez problema izdržao zahtevan tempo utakmica. Priznajem, strahovao sam u početku, ali, mlad sam, super se osećam, mogu da trčim kol’ko hoćeš, to mi nikad nije predstavljalo problem”.

FATOSU DOVOLJAN MINUT ZA GOL, UMALO DA POTPIŠE I SVETA MARKOVIĆ

Otuda ovacije posle neumornog špartanja na debiju sa Hapoel Haderom, sa trbina se čulo „Zlatan, Zlatan…“
„Odlični su navijači. Ceo klub diše kao porodica, a pošto dolazim iz Humske, lako sam se navikao na odnos s publikom. Jedino što je skoro ništa ne razumem. Pevaju, glasni su, uspeo sam samo da razaznam svoje ime. Valjda su prepoznali da dajem sve od sebe. Rekao sam im da je ovo tek početak, jer i ja I ljudi iz Makabija znamo da mogu neuporedivo bolje”.

Ekspreno prilagođavanje novoj sredini može se tumačiti i činjenicom da je 19-godišnjem momku iz Beograda novi trener sunarodnik. Davno je Novosađanin Slobodan Drapić otišao u Izrael, radio je u dosta klubova, ovdašnja javnost seća ga se i kao saradnika Avrama Granta u stručnom štabu Partizana 2012…
„Velika je prednost što nemam jezičku barijeru u odnosu sa trenerom. Sviđaju mi se njegovi pogledi na fudbal, forsira napadački stil, zalaže za visok presing, igru na gol više, što meni, kao beku školovanom u Partizanu, i te kako odgovara. Zahvalan sam na dobrodošlici i crnogorskom reprezentativcu Fatosu Bećiraju, prvi mi je prišao, našao se na usluzi, sjajan je momak, a o tome kakav je igrač ne bi trebalo da pričam. Nisu ga slučajno više puta crno-beli tražili. Pre tri dana gubili smo u Petah Tikvi 0:1, Fatos ušao početkom drugog poluvremena i posle samo minut dao gol. Stigao je u finišu prelaznog roka i Lazar Ćirković, doneće sigurnost u odbrani, biće kod mene u stanu dok se ne snađe, tako da smo formirali mali balkanski klan, ha-ha-ha… Zamalo da nam se pridruži moj ispisnik Svetozar Marković. Postojala je pred kraj januara ideja da ga Netanja pozajmi, međutim, Olimpijakos je želeo da mu bude na oku, u grčkom prvenstvu, pa ga je prosledio do leta AEL-u iz Larise”.

VIŠE JE ZASLUŽILA „KLASA 2000“

Letošnjim odlaskom baš Markovića u Pirej, te Armina Đerleka u Sivas, Jovana Kokira u Vojvodinu, znatno ranije Dušana Vlahovića u Fjorentinu, te nedavnim potpisom Zlatana Šehovića za Izraelce (bez obeštećenja, deset posto ide u Humsku od narednog transfera), prestala je da bitiše u Partizanu „klasa 2000“.
„Nažalost… Mojim odlaskom praktično se zatvorila generacija koja je mnogo obećavala. Kad pogledate pojedinčno, više smo zaslužili od kluba. Nismo uspeli u Humskoj, što ne znači da nećemo na nekoj drugoj adresi. Verujem u svakog od mojih saboraca, znam koliko su talentovani i šta mogu”.

A jednog dana, ko zna…
„Nepobitna je činjenica da sam prerano otišao. Ne mogu, niti želim nekom da zamerim, jednostavno se tako desilo. Znam da sam zaslužio veću šansu, ali život ide dalje, svako gradi svoj put. Ako nam se jednog dana ponovo ukrste, ako bude ponuda da se vratim… To je neraskidiva veza. Ljudi, u „Zemunelu“ sam odrastao”, drhvatim glasom završava Zlatan Šehović uveren da bi zaoblizanim putem mogao natrag.

Mnogi su sličnu rutu prošli…

(FOTO: MN Press, Star sport)