Buongiorno Italia: Samo Vlahović adekvatno može da zameni Lukakua u budućnosti

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Romelu Lukaku još nije prodat Čelsiju, ali je utisak u Italiji da je transfer Big Roma neizbežan. Pred ponudom od 130.000.000 evra i ponuđenom platom koja je gotovo dva puta veća od one koju ima u Interu, nemoguće je ostati ravnodušan.

Način na koji je Čelsi nastupio demonstrira finansijsku superiornost engleskih klubova nad italijanskim. Dok Inter mora da pregovara sa Kaljarijem da li će pozajmica za Nandeza da košta 2.000.000 ili 4.000.000 miliona evra, dok Roma ne može da plati 25.000.000 Džaku, Juventus ne uspeva da zatvori priču oko Lotaktelija jer nema 35.000.000, Lacio ne može da licencira kupljene fudbalere, jer nema dovoljno sredstava na raspolaganju u banci, Milan nije uspeo da zadrži Donarumu, a Napoli pravi pitanje oko minimalnog povećanja plate kapitena Lorenca Insinjea, engleski klubovi, iz drugog ešalona, poput Arsenala i Totenhema troše gotovo 60.000.000evra da dovedu dva perspektivna defanzivca Bena Vajta i Kristijana Romera.

Upava Intera je mudro nastupila stavom da Lukaku može da ide samo ako on to bude želeo. Smisao te taktike je da se nezadovoljstvo navijača preusmeri na drugu stranu i odmakne što dalje od kluba. Poslednje što treba Interu, u momentu kada se publika konačno vraća na stadione, jeste da bude na meti protesta navijača.

Interesantno je i da se debata u sportskim krugovima na Apeninskom poluostrvu više vodi oko toga kako Inter treba da zameni Lukakua nego kako da ga zadrži, što bolje od svega upućuje na zaključak kako će se ova priča završiti. Naime, postoje tri škole razmišljanja. Prva predviđa angažovanje Duvana Zapate iz Atalante, Hoakina Koree iz Lacija i Kejte Baldea iz Monaka, druga igra na kartu Dušana Vlahovića a treća je Aleksandar Lakazet.

Reč je o tri potpuno različite strategije: prva i treća su gubitničke i vodile bi Inter u močvaru prosečnosti u kojoj su Nerazuri proveli gotovo čitavu drugu deceniju 21. veka. Zapata ima već 30 godina, kao i Lakazet i pripadaju drugom ešalonu napadača koji nikada nisu bili uzeti u obzir kao prvi napadači velikih klubova. Uz to, potrošiti 50.000.000 evra koliko traži Atalanta za Kolumbijca znači oprostiti se od mogućnosti da od eventualne buduće prodaje povratiš barem deo uloženog novca. Korea i Kejta su dvojica nedorečenih igrača, nisu uspeli da naprave razliku u manjim klubovima. Takođe, Lotito traži za Koreu 40.000.000 evra dok njegova realna vrednost nije veća od 20.000.000 evra i to ako hoćemo da budemo velikodušni. Dovoljan je jedan podatak, Korea već ima 27 godina i nikada nije imao dvocifreni golgeterski učinak u svojoj karijeri i pored toga što je napadač.

Angažovanje Dušana Vlahovića, čak i za cifru od 60.000.000 evra koja jeste, ruku na srce previsoka, ima smisla i logike. Dušan je igrač na koga se vredi opkladiti. U poslednjih godinu dana je napravio napredak od sedam milja i Inter, bez Lukakua, bi bio idealna sredina da kompletira put od perspektivnog preko odličnog do top fudbalera. U formaciji Simonea Inzagija Dušan bi bio nezamenljiv što znači da bi imao čistu situaciju, bez pritiska i straha da bi mogao da ostane bez dresa startera. Neizvesnost koja je usporila njegov rast i koju je uklonio iskusni i maestralni Čezare Prandeli po dolasku na klupu Fjorentine prošle godine.

Investicija u Vlahovića je unosna i zato što za razliku od drugih igrača poput Zapate, Koree i sličnih njima za koje Inter ne bi dobio nikada novac koji je uložio, srpski centarfor je garancija budućeg profita. Nema nikakve sumnje da aktuelni bombarder Fjorentine ima potencijala da dostigne cenu od 100.000.000 evra na tržištu.

Kupovina Vlahovića je i nedvosmislen signal da Inter gleda ka budućnosti i da se ne miri sa perspektivom da živi od sećanja na slavne dane kada je osvajao titule prvaka Evrope i sveta. Drugim rečima gorak ukus u ustima navijača Intera zbog odlaska Lukakua bi postao slatko-gorak.

U svakom slučaju, dok je bez Hakimija i Eriksena Inter i dalje bio kandidtat za skudeto, bez Lukakua to više ne bi bio. Štaviše, ako ne reinvestira mudro novac od prodaje Big Roma vratiće se u mračni period poslednjih godina Masima Moratija i predsednikovanja indonežanskog mešetara Erika Tohira.

JUVENTUS

Kajo Žorže je stigao u Torino i već je u obaveznom karantinu tako da je izvesno da će biti u protokolu prve utakmice protiv Udinezea. Nastavljaju se i pregovori sa Barselonom i Pjanićem oko povratka reprezentativca BiH i na doborm su putu da budu okončani na zadovoljstvo svih, Međutim, iz Sasuola ne stižu ohrabrujuće vesti za Lokatelija. Reperezentativac Italije i dalje je daleko od prelaska u Juve a vreme prolazi. Da nešto ne ide po planu govori i činjenica da su počela da kruže i alternativna imena za vezni red Juvea: od Bakajokoa i Zakarije (Borusija Mehengladbah) do Renata Sančesa koga su predložili Juventusu njegovi menadžeri.

MILAN

Simon Kjer (© Reuters)

Aron Remzi bi mogao da bude iznenađenje Milana u završnici prelaznog roka. Juve je spreman da pusti Velšanina na pozajmicu u Milan pod uslovom da Rosoneri preuzmu obavezu isplate cele godišnje plate Remziju. Bivši igrač Arsenala ima neto platu koja prelazi parametre Milana, ali je bruto iznos apsolutno prihvatljiv za milanski klub budući da može da primeni poreske olakšice koje predviđaju plaćanje samo polovine poreze.

Rosoneri žele da produže i ugovor sa Simonom Kjerom i da mu povećaju platu koja trenutno iznosi 1.200.000 evra. Danac je, naravno, voljan da prihvati obnovu saradnje ali želi da ona bude duža od godinu dana koliko predlaže Milan. Kjer ima 32 godine i želeo bi da produžetak ugovora bude barem do 2024.

NAPOLI

Lorenco Insinje je pružio ruku predsedniku Aureliju de Laurentisu. Treneru Lučanu Spaletiju je potvrdio da želi da ostane u Napulju i da produži ugovor. Sutra je predviđen sastanak između kapiten tima i vlasnika kluba, posle njega će biti sve jasnije. Za razliku od prethodnih dana filtrira određena doza optimizma da bi dvojica mogli da pronađu kompromis oko visine plate i dužine ugovora. Podsetimo, Insinje traži 5.500.000 evra i petogodišnji ugovor, De Laurentis nudi 4.000.000 evra, uključeni i bonusi, i četvorogodišnji ugovor.

ROMA

Masimo Ferero je ponudio Damsgarda Romi. Kontroverzni predsednik Sampdorije je spreman da prihvati i vrlo fleksibilne varijente plaćanja ako bi one stigle do 25.000.000 evra. Fererova ponuda je stigla pošto je postalo jasno da Roma neće kupiti Džaku, ali ako pogledamo karakteristike Damsgarda on nije alternativan već komplementaran igrač sa Džakom i Murinjo u svom timu već ima igrače slične profilu danskog reprezentativca.

Sve više uzima prostora razmišljanje da bi Murinjo, u odsustvu pojačanja mogao da se opredeli za Brajan Kristantea kao režisera igre Rome ili da promeni modulo i pređe na 4-4-2.

Iz Trigorije je procurila vest da posle dolaska Šomurodova Rome neće kupovati nove fudbelere sve dok ne proda ili pronađe rešenje za igrače koji su višak. U tom konteksu bi mogao da pomogne Romi njen bivši sportski direktor Monči koji je pokazao interesovanje za Florencija međutim da bi se realizovao transfer bivšeg kapitena Đalorosih neophodno je da klub iz Andaluzije proda barem jednog svog igrača.

LACIO

Menadžer Đerdana Šaćirija je ponudio Laciju svog klijenta. Igrač Liverpula želi da napusti Enfild i klub je spreman da mu izađe u susret za veoma malo obeštećenje, od par miliona evra. Problem Lacija je što su mu ruke vezene. Klub ne može još da licencira ni igrače koje je već kupio jer ne ispunjava bankarske parametre FS Italije z za delovanje na fudbalskoj pijaci. Naime, Laciju nedotaje između 15.000.000 i 20.000.000 evra da bi ispunio uslove. Za razliku od drugih klubova čiji predsednici u istim situacijama ubace svoj novac ili naprave pozajmicu, Klaudio Lotito ne želi da stavi ni evro iz svog džepa a ni da se zadužuje već čeka da Igli Tare proda Koreu ili deo igrača koji nisu na Sarijevom spisku za sledeću sezonu.