(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Klaudio Ranijeri ulazi u istoriju kao prvi trener koji je vodio jedan tim tri puta, ali nijednom od početka sezone. Rođeni Rimljani, odrastao u kvartu „Testaćo“ što bi odgovaralo, više-manje, Savamali u Beogradu, je Romino dete u svakom smislu te reči.

Svoju ljubav prema Romi je potvrdio i pre dve nedelje u intervjuu za Korijere dela Sera kada je izjavio da bi samo zbog Rome mogao da uzme u razmatranje mogućnost da se iz penzije vrati na klupu.

Pazi šta želiš, možda ti se želja ispuni, mogli bi da kažemo danas sa naknadnom pameću. Ranijeri će ponovo voditi Romu. Klaudio je u jesen 2009. godine zamenio Lučana Spaletija koji je u jednom od svojih impulsivnih nastupa napravio potez koji više nikada nije ponovio: podneo je ostavku odričući se garantovane plate (posle je iscedio do poslednjeg evra Zenit i Inter). U prvoj epizodi na klupi đalorosih mu je falilo malo da osvoji skudeto. Štaviše, da Roma nije imala „blackout“ protiv Sampdorije u drugom poluvremenu i da nije imala nesreću da naiđe na Antonija Kasana željnog osvete, verovatno bi danas imala četiri skudeta na reveru.

Takođe, i drugi boravak na klupi Rome bio je pozitivan za Ranijerija. Preuzeo je tim od Euzebija Di Frančeska u rasulu krajem marta 2019. godine. Sredio je brzo odnose u svlačionici i Romi je na kraju nedostajalo samo tri boda da se kvalifikuje u Ligu šampiona.

Ranijeri nije prvi izbor Fridkinovih za naslednika Ivana Jurića. Dan i Rajan se nisu slagali oko profila trenera kojeg bi trebalo izabrati. Otac Dan je želeo stranca, kormilara koji nema iskustvo u Italiji i posledično ne može da potpadne pod uticaj „čaršije“, a ni da pati zbog medijskog pritiska. Sin Rajan koji je živeo neko vreme u Rimu i imao je priliku da se upozna sa dinamikama u Večnom gradu je bio apsolutno za ne samo „italijansko“ već za „lokalno“ rešenje, odnosno trenera čije bi imenovanje smirilo navijače i ambijent đalorosih. Takođe, Dan je bio apsolutno protiv povratka Danijelea De Rosija u Trigoriju, dok je Rajan imao mnogo fleksibilniji stav i nije isključivao takvu soluciju.

Imajući u vidu prethodno rečeno postaje jasno zašto su u prethodnim danima bili kontaktirani treneri koji su prilično različiti, od tipa igre i ponašanja do iskustva i provenijencije. Na kraju je preovladao pristup mlađeg Fridkina, ili barem tako izgleda – u momentu pisanja teksta još uvek nije izdato zvanično saopštenje o imenovanju Ranijerija – pošto se pokazao mudrijim i više dalekovidim od očevog.

Vinčenco Montela je bio prva opcija. Bivši igrač i trener Rome je dao svoj pristanak da se vrati u na klupu đalorosih, ali se isprečio FS Turske. Turci nisu želeli da puste Montelu bez obeštećenja, tražili su milion i po evra. Fridkinovi su se zainatili, ne zbog novca koliko zbog principa i tako je transfer Montele otišao u drugi plan.

Ranijeri je od početka bio neka vrsta džokera. Nije lako pronaći veliko trenersko ime spemno da se uhvati u koštac sa timom koji je u rasulu, klubom u kome nedostaje važne figure počev od predsednika UO i generalnog direktora i sa sportskim direktorom koji je postao predmet ismevanja.

Tek kada su se svi putevi zatvorili, kapija se otvorila za Ranijerija. Moglo bi se reći da je izbor legendarnog arhitetke najvećeg fudbalskog čuda u 21. veku (titula prvaka Premijer lige sa Lesterom) veoma lukav potez Fridkinovih da smire strasti u Rimu. Rimljani su poznati po suptilnoj ironiji i nije im promaklo da su Fridkinovi, vlasnici Rome, pozvali Rimljanina Ranijerija u London da bi se dogovorili oko preuzimanja kluba. Ironična opaska „samo je nedostajalo da ga pozovu u Liverpul na sastanak“ bila je neizbežna imajući u vidu da su Amerikanci kupili Everton.

Ranijeri će treći put pronaći Romu u mnogo goroj poziciji nego što je to bilo 2009. i 2019. godine, a i igrački park nije tako kvalitetan kao što je bio u prethodne dve prilike. U svakom slučaju, ne treba sumnjati da će Ranijeri uvesti red i postaviti stvari na svoje mesto, ostaje veliko pitanje koliko može da popravi poziciju đalorosih u Seriji A budući da je šest timova pobeglo na 12 ili 13 bodova prednosti, plus Milan i Bolonja koji potencijalno mogu da budu na šest ili osam bodova razllike imajući u vidu da nisu odigrali međusobni duel. Generalno je stav da će Ranijeri dati prioritet Ligi Evrope gde Roma još uvek ima šta da kaže.

Rimljanin koji ima 73 godine će imati vatreno krštenje budući da Roma posle pauze u prvenstvu ima paklen raspored, Napoli i Atalanta u Seriji A i Totenhem u Ligi Evrope. Sa Ranijerijem Roma će najverovatnije igrati sa četvricom defanzivaca u zadnjoj liniji. Đanluka Mančini će biti prebačen na bekovsku poziciju, a šansu će verovatno dobiti Matsa Humels. Ranijerijevom dolasku će se obradovati i senatori, počev od kapitena Lorenca Pelegrinija i Brajana Kristantea koji su radili sa njim pre pet godina.

Veliki rebus je Paulo Dibala. Argentincu nedostaje još šest-sedam utakmica za produžetak ugovora sa Romom koji mu garantuje osam miliona evra po sezoni, a Fridkinovi bi voleli da izbegnu taj scenario. Sukob sa Jurićem i ponašanje Dibale, na stranu krivica hrvatskog trenera, nisu se dopali američkim vlasnicima, tim pre što je Argentinac pokvario planove kluba kada je odbio da se preseli u Saudijsku Arabiju prošlog leta.

Moglo bi se reći da sudbina Dibale sada zavisi od Ranijerija. Samo u slučaju da novi-stari šef stručnog štaba Rome decidirano kaže da mu je Paulo neophodan za osvarenje postavljenih ciljeva Argentinac bi mogao da ostane. U svakom drugom scenariju u januaru će završiti na fudbalskoj pijaci.

Dovođenje Ranijerija i popunjavanje rubrike trener u organigramu Rome je samo jedan delić u sklapanju organizacionog pazla. Rimskom timu nedostaju još tri ili čak četiri figure, od generalnog direktora do tim menadžera a pod velikim znakom pitanja je sportski direktoro Gisolfi koji je završio na vetrometini i nije se uopšte snašao u ovim kriznim vremenima. Drugim rečima, bio je na pravom mestu u pravom trenutku da pokaže svoje kvalitete, ali očigledno nije bio pravi čovek. Štaviše, sam je sebi pucao u noge dajući izjave koje su pokazale da ga Fridkinovi ne zarezuju uopšte. Sve što je Gisolfi govorio bilo je demantovano događajima koji su usledili ili potezima Dana i Rajana Fridkina.

U Rimu već kruže imena potencijalnih kandidata. Za mesto generalnog direktora su glavni kandidati Alesandro Antonelo i Đovani Karnevali, obojici ističu ugovori sa Interom odnosno Sasuolom sledećeg leta. Za mesto sportskog direktora je viđen Đovani Sartori, kreator tri fudbalska čuda Kjeva, Atalante i Bolonje dok bi Klaudio Ranijeri, po završetku treće trenerske avanture sledećeg leta mogao da se preseli u kancelariju tehničkog direktora. Što se tiče imena trenera, najviše entuzijazma i nade budi ime Roberta De Zerbija.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Buongiorno Italia: Ranijeri Treći

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

eFudbal

Stoni tenis

Snuker

Najava mečeva