Alimpijević: Ovaj tim Zvezde dva i po puta skuplji, nikada nisam kukao

Posle odlaska Dejana Radonjića iz Crvene zvezde neko je morao da uđe u cipele njegovih rezultata, a ta odgovornost je pala na pleća mladog stratega Dušana Alimpijevića. On je učinio šta je mogao, imao je 11 pobeda u Evroligi, ali nije uspeo da odbrani titulu na Jadranu pa je napustio kormilo tima.

Sada je dao intervju za Sport Klub u kom je sa distance pričao o svemu tome, ali i sadašnjoj ekipi Zvezde, ponudama, odnosu sa ljudima iz kluba.

Bio je Alimpijević i u Avtodoru, ali posle toga nije imao angažman. Sada čeka na pravi posao. I analizira stanje u Zvezdi i generalno košarci.
"Bilo je nekih ponuda, ali su one u dogovoru sa agentom Miškom Ražnatovićem odbijene. Tragam za dobrim projektima, a gde će to biti, ne znam. Počeo je trend malih promena u košarci, pre svega na klupama. To je, po meni, dobra stvar jer klubovi pokazuju ozbiljnost u poslovanju, ne menjaju se treneri više tako lako. Koliko god se to ne sviđa trenerima na “stend baju”, što sam i ja trenutno, podržavam takvo poslovanje. Zato pauzu koristim da se usavršavam, a najbitniji deo je praćenje što više utakmica, liga, stilova košarke. Mogu reći da sam ispratio gotovo sve”, rekao je Alimpijević za Sport Klub.

Kako se Alimpijeviću čini ova sezona crveno-belih?
“Bilo bi neprofesionalno da dajem neke dublje analize rezultata i svega, jer nisam unutra i ne znam šta se dešavalo tokom sezone... Ono što se lako može zaključiti je da se ova sezona razlikuje mnogo od one kad sam ja bio trener. Očigledno da se drugačija strategija napravila”.

Na šta tu konkretno misli bivši trener Zvezde?
“Znate, broj stranaca najbolje govori o ambicijama kluba. Strance plaćaš mnogo, iako oni nisu garant uspeha, ali kad su tu znači da ima imaš veći budžet i, samim tim, visoke ambicije. Ali, klubovi na ovim prostorima nemaju para da pariraju onim najvećima. Čak i ako uložitie i duplo više od ove sezone, to nije garant da ćete ući u osam u Evroligi. I šta onda? O kakvoj strategiji je tu reč? Mislim da je bitnije napraviti zdravu, razumnu strategiju od nekoliko godina. Da se zna koja je uloga svakoga, šta i kako sa mladima... Zašto da mlad igrač trenira i bori se, ako dođe neki stranac više plaćen od njega koji mora da igra?”.

Kako bi uporedio ovaj tim i onaj koji je on imao na raspolaganju?
“Imali smo mnogo projekata, a igrala se Evroliga. Mi smo imali Davidovca, Dobrića, Jankovića, Jovanovića, Lesora... Činjenica je da se ne može izbaciti toliko igrača odjednom, jednostavno je nemoguće kroz ABA i Evroligu. Prolazili smo i kroz brojne probleme sa povredama, ali ja nikad nisam kukao. Zameralo mi se što Davidovac igra četiri pozicije. Pa, nisam lud da mislim da je on i kec i četvorka, a ne trojka. Ali, kad ostaneš bez dva pleja, mora on da pokrije. Ili nemaš dve četvorke, pa bude rešenje i za to”.

Kako je i zbog čega došlo do raskida saradnje?
“Ja sam iz moralnih razloga zahtevao da odem, posle Budućnosti, iako sam imao trogodišnji ugovor. Niko me nije oterao. Smatrao sam da ako je osvajanje ABA prioritet, što nije bilo realno, ni očekivano u startu, onda je logično da odem. Ne kajem se, a za diskusiju je da li je moglo bolje ili ne”.

Kaže Alimpijević da je sadašnji tim Zvezde dva i po puta skuplji od onog koji je on imao na raspolaganju. I da ima dobar odnos sa predsednikom Zvezde Nebojšom Čovićem.
“Nije želeo da odem, ali mene je pogodila činjenica da ljudi oko nas nisu shvatili šta mi te godine radimo. Sve je bilo predstavaljeno u smislu ’šta ovaj klinac radi na klupi, došao ovde iz Vojvodine, iz tamo nekog Spartaka...’. A mi 11 pobeda u Evroligi, od toga dve protiv kasnijeg šampiona Reala i ekipe sa F4 Žalgirisa. Dobiješ ih dva puta, a u druge dve utakmice protiv njih izgubiš na loptu... O tome niko nije pričao, ili o razvoju mladih igrača. Nikoga nije zanimalo kakve su nam finansije bile, šta klub tačno radi, da bi bio ono što je danas. Da se tad nije uradilo to, ove godine ne bi bio ovakav tim, a u sadašnji sastav Zvezde je uloženo dva i po puta više novca nego u tadašnji!”.

Kraj je bio dostojanstven, kao i rastanak.
“Otišao sam kao čovek. Ponosan sam na to što se sve završilo u prijateljskom tonu, a to je raritet na ovim prostorima. To govori i o nekim ljudskim osobinama. I dalje sam u odličnim odnosima sa predsednikom Čoviću i zahvalan mu na svemu. Verujte mi, nema veće satisfakcije nego kad dođem na utakmicu i pozdravim se tamo sa svima prijateljski. Od uspeha u sportu važnije je biti čovek”.

FOTO: Star Sport©