Buongiorno Italia: Noćna mora koja traje već 16 godina

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Od gola Fabija Grosa u penal završnici finala Mundijala u Nemačkoj 2006. godini, kada su Azuri osvojili četvrtu titulu planetarong šampiona, Italija nije više privirola nokaut fazi Svetskog prvenstva, štaviše riskira da se nađe drugi put zaredom, što se nikada nije dogodilo u istoriji, da se ne kvalifikuje na Mundijal.

Pomni pratioci Azura znaju i da je Italija poslednji put obezbedila direktan plasman na Mundijal upravo onda kada ga je poslednji put osvojila. Od tada, Azuri redovno završavaju u plej-ofu za poslednje karte koje vode na najveću planetarnu smotru fudbala.

Sve to bi moglo da se logično objasni da u međuvremenu Italijani nisu imali odlične rezultate na evropskim šampionatima. U Austriji i Švajcarskoj 2008. su stigli do četvrtfinala gde su izgubili na penale od Španije Vinsenta del Boskea koja je počinjala svoj zlatni četvorogodišnji ciklus. Na Euru 2012. godine igrali su finale sa Crvenim furijama, četiri godine kasnije reprezentacija Antonija Kontea je ispala tek na penalima u sudaru sa tadašnjim svetskim šampionom Nemačkoj u četvrt finalu. Svima nam je u svežem sećanju poslednji šampionat Starog kontinenta i trijumf Mačninijevih Azura na Vembilju protiv Engleske.

Mančinijeva selekcija je sama kriva što se našla u ovoj situaciji. Pre četiri i po godine nije bilo iznenađenje što su Azuri završili kvalifikacije na drugom mestu iza Španije koja je bila objektivno jača selekcija. To se nikako ne može reći za neuspeh Italije u grupi sa Švajcarskom, Bugarskom, Severnom Irskom, Litvanijom.

Imali su evropski prvaci četiri meč lopte protiv Bugarske, Švajcarske (dva puta) i Severne Irske da se plasiraju na Mundijal. Nijednu nisu iskoristili, štaviše protiv Švajcaraca Žoržinjo je na oba meča promašio penal koji bi doneo pobedu i plasman na SP.

Loše vesti ne dolaze nikada same. Italija je imala sreću da u polufinalu plej-ofa dobije Severnu Makedoniju, objektivno najslabijeg mogućeg protivnika, ali, ako prođe u finale, moraće da ukrsti koplja sa verovatno najjačom selekcijom u doigravanju, Portugalijom, naravno pod uslovom da se Turci ne preruše u Srbe i potope Santošovu galliju sutra uveče.

Roberto Mančini ima samo jednu dilemu oko sastava za meč sa Makedoncima: Frančesko Ačerbi ili Đanluka Mančini. Defanzivac Lacija je iskusniji i pouzdaniji ali je levak, baš kao i Bastoni koji je siguran starter. Komparativna prednost odbrambenog igrača Rome je što je dešnjak i selektor Italije, kao i većina trenere, preferira da igra sa tandemom defanzivaca koji nemaju oslonac na istoj nozi.

Šef stručnog štaba Azura ne želi ni da riskira ni da eksperimentiše protiv nekadašnje jugoslovenske republike. Đorđo Kjelini ostaje na klupi jer ne može da odigra na visokom nivou dve utakmice u roku od tri dana i budući da je Makedonija oslabljena za Elmasa (kartoni) i Pandeva (oprostio se od reprezentacije), izostanak Juventusovog para Bonuči - Kjelini nije tako dramatičan.

Generalno, problem Italije nije odbrana, već napad. Berardi, Imobile i Insinje već godinama ne uspevaju da budu na istom nivou u reprezentaciji kao što su u Sasuolu, Laciju i Napoliju. Jedini napadač koji je u dresu Azura pružao bolje partije nego u klupskom, Federiko Kjeza, je povređen.

Protiv Bugarske, Švajcarske (dva puta) i Severne Irske, Italija je postigla samo dva gola! Nestašica reprezentativnih golgetera je konstantni problem Italije već 15 godina, praktično od silaska sa scene zlatne generacije predvođene Vijerijem, Inzagijem, Totijem, Del Pjerom, Tonijem.

Pozivanje u reprezentaciju Žoaa Pedra i razmišljanje o povratku u reprezentaciju Marija Balotelija govori više od reči o veličini problema za Mančinija. U taboru Azura se nadaju da bi Skamaka mogao da bude džoker ako Imobile ponovo podbaci u nacionalnom dresu. Berardi igra u životnoj formi dok Insinje oscilira, zato je Mančini na treningu probao Pelegrinija kao alternativu za kapitena Napolija. Džoker sa klupe bi trebalo da bude i Pesina. Ako stvari krenu naopako ofanzivni plej Atalanta bi trebalo da garantuje veću maštovitost u napadu.

Protiv Makedonaca će istrčati na travnjak Renca Barbere postava 4-3-3: Donaruma – Florenci, Ačerbi (Mančini), Bastoni, Emerson – Barela, Žoržinjo, Verati – Berardi, Imobile, Insinje.

SPISKOVI LEPIH ŽELJA I UZBUDLJIVIH SNOVA

Po običaju,tokom pvenstvene pauze zbog obaveza reprezentacija, u Italija se rasplamsaju priče, glasine i sve moguće teorije o transferima igrača. Tako ovih dana prisustvujemo kampanji selidbe Dibale u Inter, Salaha u Juventus, Zanilo i Milinković Savić su na izlaznim vratima Rome i Lacija, Sasuolo su rasprodali ceo tim i dobar deo Empolijevog itd.

Iza bombastičnih naslova i podnaslova u tekstovima nema gotovo ničeg što bi ih opravdalo. Radi se o taktici u kojoj ne možete da izgubite: ako se slučajno potvrdi neki transfer, staviće se medalja na prsa, ako neko prigovori da se nije ništa obistinilo, reći će vam: niste pažljivo čitali tekst u njemu je sve objašnjeno. Sanjati ne košta ništa, bilo da je reč o Interovim navijačima čiji su snovi istkani Dibalom ili Juventusovi sa Salahom.

SAMO ATALANTA U REGULI PO NOVOM FINANSIJKOM FER PLEJU

Njujork Tajms je objavio ključne paremetre novog finansijskog fer pleja UEFA koji predviđa da će timovi moći da troše na plate (uključujući i amortizaciju ugovora igrača) do sedamdeset odsto ukupnih prihoda. Ako bi primenili to novo pravilo na najveće italjianske klubove samo bi Atalanta zadovoljava sve uslove UEFA.

Klub iz Bergama ima odnos od 45 odsto kada su u pitanju prihodi i rashodi na ime plata i amortizacije ugovora fudbalera. Iza Boginje je Milan. Rosonerim otpada 80 odsto prihoda na plate fudbalera i amortizaciju i u teoriji oni su blizu da sa par rezova nađu ispod tražene granice od 70 odsto. Svi ostali vodeći klubovi Serije A biće u velikim problemima, počev od Intera kome odlazi 97 odsto prihoda, Lacio 99 odsto, Juventus 101 odsto dok su u još većim problemima Napoli i Roma. Napoletani troše više nego što zarađuju, 108 odsto dok je situacija u Romi alarmantna: 126 odsto.

Prema najavama u u početku će UEFA biti flekisibilna i neće biti rigidna u poštovanju novih parametara, ali ostaje činjenica da će italijanski klubovi pod hitno morati da pronađu način da povećaju prihode ako žele da ostanu konkurentni sa najjačim evropskim ligama.

Piše: Željko Pantelić