Buongiorno Italia: Nijedan vezista Juventusa nema mesta u Atalanti, Interu ili Milanu

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Još jedan debakl Juventusa u Ligi šampiona, četvrti zaredom, na Alijanc stadionu (Ajaks, Lion, Porto, Viljareal) po istom scenariju, srećan žreb, relativno pozitivan rezultat u prvom meču i onda krah na revanšu u Torinu. U prethodne tri godine, Juve je svakog leta promenio trenera: Alegrija, Sarija, Pirla. Alegri je 2019. osvojio skudeto, kao i Sari sezonu kasnije, Pirlo je podigao Kup i Superkup Italije, dok Alegri u ovoj sezoni riskira ozbiljno da završi sezonu bez trofeja. Nije se dogodilo u poslednjih 11 godina da Stara dama okonča sezonu praznih šaka.

U Torinu se postavlja pitanje da li Juve ulazi u tunel kao i drugo čedo familije Anjeli-Elkan, Ferari. Sličnosti postoje: Ferari menja pilote kao i Juve trenere, ali su na kraju rezultati isti. Možda je vreme da se neko zapita da nešto nije u redu sa bolidom, odnosno timom Bjankonera? Ili su možda odgovorni oni koji odlučuju, glavnokomandujući?

Predsednik Juventusa Andrea Anjeli je napravio niz pogrešnih poteza. Štaviše, ništa od onoga što je pokušao nije uspeo da završi, a izgubio je na svim frontovima: od izbora predsednika FS Italije, preko Superlige, do gubitka hegemonske pozicije Juventusa u Kalču.

Sve ono što je uradio dobro od leta 2011. pa do leta 2019, Anjeli je demontirao u poslednje tri sezone. Već godinama se troše tone papira na objašnjavanje da je slaba tačka Juventusa vezni red. Praktično, Stara dama nije pogodila jedno pojačanje na sredini od Pjanića i Matuidija. Bjankoneri su od vezne linije Pogba, Pirlo, Vidal sa Markizijom u ulozi rezerve, a kasnije sa Pjanićem i Kedirom i Matuidijem, stigli do sredine terena sa Arturom, Lokatelijem, Rabioom, Zakarijom i Mekenijem kao alternativama.

Nije krivica Sarija, Pirla ili Alegrija što Juve ima najslabiji vezni red među timovima koji se bore za Evropu. Milan ima Tonalija, Benasera i Kesija, Inter Barelu, Brozovića i Čalhanoglua, Napoli Fabijana Ruiza, Lobotku (Angisu) i Zjelinskog, Lacio Milnković Savića, Leivu i Luisa Alberta, Atalanta Frojelra, De Rona i Pesinu (Kopmejnersa). Ruku na srce, niko od veznjaka Juvea ne bi mogao dai igra u startnim postavama pomenutih timova.

Fudbal je stao na Vembliju

Tačno je da je lako biti general posle bitke, ali je Juve izgubio previše bitaka u poslednje vreme da bi nastavio da ponavlja greške. Andrea Anjeli ima prezime koje u Italiji vredi više nego bilo šta. Anjeli su nekrunisana kraljevska familija Italije u poslednjih 100 godina i za razliku od drugih običnih smrtnika njima je dozvoljeno da prave greške dok ne ubodu, konačno, pravi potez. Ni oni ne mogu da greše u nedogled. Ferari je još bolji primer nego Juventus.

Inače, italjanski mediji od celog tima Juventusa koji je izašao na megdan Viljarealu spasavaju samo Dušana Vlahovića. I sinoć se potvrdilo ono što se pisalo i govorilo prethodnih nedelja: Dušan je svaku upotrebljivu loptu pretvorio u šansu. Na terenu se činilo da je jedini igrač Juvea kome je zaista stalo da se prođe u četvrtfinale.

Vlahović je jedini fudbaler Juvea koji je od svih izveštača dobio prelaznu ocenu i pohvale za pruženu partiju. Gazeta mu je čak dala sedmicu.

Na udaru kritika se našao i Paulo Dibala. Argentincu se zamera što je ušao na teren kao da je reč o prijateljskoj utakmici, a ne o meču koji je odlučivao o prolazu među osam najboljih timova u Evropi.

Takođe, prozvani su i rukovodioci Juventusa, od Anjelija do Pavela Nedveda i sportskog direktora Federika Kerubinija. Niko od njih se nije pojavio pred novinarima da objasni motive još jednog kraha i da odgovori na pitanja novinara. Anjeli je nekada imao hrabrosti i obzira da se suoči sa stvarnošću posle ispadanja Juvea u Ligi šampiona, kao protiv Reala i Ajaksa, ali to, izgleda, više nije slučaj. Novinare su izbegli svi u širokom luku, od uprave do senatora, a pred mikrofone su stali samo Južnoamerikanci Kvadrado i Danilo.

Veliki dobitnik od ispadanja Juventusa od Viljareala je Inter. Nerazuri će zahvaljujući neuspehu Bjankonera zaraditi dodatnih 13.700.000 od televizijskih prava i marketinga vezanog za Ligu šampiona.

MURINJO I GASPERINI POSLEDNJI MOHIKANCI

Gasperini želi prvi trofej u karijeri (© Reuters)

Roma i Atalanta su ostali poslednji predstavnici Italije u Evropi. Eventualno ispadanje dva italijanska tima večeras bi bili loš predznak pred odlučujuće mečeve za plasman Italije na Mundijal. Roberto Mančini će imati vraški težak posao da podigne adrenalin i samopouzdanje Azura, jer je ambijent u medijima i oko reprezentacije pun defetizma. Italijani imaju panični strah da će izostati sa najveće svetske fudbalske smotre drugi put zaredom.

Žoze Murinjo je imao pristup konferenciji za novinare pred meč Rome sa Viteseom kao da ga je neko primorao, držeći mu pištolj na slepoočnici, da odgovara na pitanja novinara. Arogantan, nadmen, nepristojan, narogušen i istovremeno depresivno razdražljiv.

Očigledno je da Portugalac ne podnosi veliki pritisak, i pored toga što njegovo iskustvo i životna priča upućuju na drugačiji zaključak. Murinjo je svestan da je ulog u sledeća četiri dana ogroman. Sudari sa Holanđanima i Lacijom mogu da lansiraju i preokrenu dosadašnju sivkastu sezonu Rome ili da definitivno potope Đalorose.

Murinjo rastrzan između Lige konferencije i derbija Rima, ali Olimpiko je čvrsta tvrđava

Izbor nije jednostavan. Rezultat iz prvog meča ne dozovoljava kormilaru Rome da napravi velike rotacije u timu. Prema najavama igraće sa svim starterima, osim Zaniola koji bi jedini trebalo da bude pošteđen, dok su Kristante i Veretu u baražu za mesto pored Mhitarjana i Pelegrinija.

U Romi svi ponavaljaju kao refren da misle samo na meč sa Viteseom. Niko im ne veruje, pogotovo Murinju. Žoze bolje od bilo kog drugog trenera zna šta bi predstavljalo za njegovu karijeru u Romi da izgubi i drugi derbi u sezoni od Lacija.

Da bi pronašli trenera debitanta na klupi Lacija koji je dva puta pobedio Romu u jednoj sezoni moramo da se vratimo u prošli vek kada je Sven Goran Erikson dva puta porazio svoj bivši tim. Sari bi mogao, posle 24 godine, da bude prvi kome je to pošlo za rukom posle Šveđanina.

Đan Pjero Gasperini je takođe nervozan, ali ne kao Murinjo. Atalanta je stigla u Leverkuzen sa velikim optimizmom, jer po novim pravilima pobeda 3:2 uopšte nije zanemarljiva prednost. Svi igrači su na rapolaganju osim Zapate i Mirančuka, a motiv više fudbalerima Boginje da prođu osminu finala je činjenica da se Duvan oporavlja sve brže od povrede i, ako Atalanta prođe u četvrt finale, Kolumbijac će moći da igra u Ligi Evrope.

Atalanta nije javno obznanila da ima ambicije da osvoji Ligu Evrope, svesna da nije favorit, ali Gasperini želi da osvoji svoj prvi trofej i nema sumnje da će Liga Evrope biti priortitet do kraja sezone za Deu. O tome svedoči i najavljeni sastav koji podrazumeva sve najbolje igrače na terenu od prvog minuta, uključujući Murijela i Malinovskog.