Buongiorno Italia: Murinjov mentalitet u DNK nove Rome, Spaleti i Insinje plaču, Elkan i Del Pjero na Juventusovom čelu

Žoze Murinjo možda nije uspeo da podari igru Romi kakvu je želeo, ali mu je pošlo za rukom da utisne svoj mentalitet u fudbalere Đalorosih. Jučerašnji gol El Šaravija je 15 pogodak u poslednjih četvrt sata utakmica a čak sedmi gol u sudijskoj nadoknadi vremena. Murinjova Roma, to smo barem naučili u ovoj sezoni, se ne predaje a igrači sa klupe su često tas na vagi za promenu ishoda okršaja u Seriji A, bilo da se radio o iskusnim rezervistima poput El Šaravija, u najboljim godinama kao Karles Perez ili golobradog Bovea.

Napad Murinja na sudije posle meča sa Napolijem (nedosuđeni navodni penal nad Zaniolom i izostanak isključenja Zanolija) dobio je veliki medijski eho tako da je prošao ispod radara deo izjave u kojoj je indirektno kritikovao vlasnike kluba i Upravu što mu nisu dali adekvatan igrački park u Trigoriji za juriš na skudeto.

Murinjo, iskusni fudbalski vuk, shvatio je da je ovo bila sezona u kojoj je trka za skudeto bila „najdemokratskija“ u poslednjih par decenija i verovatno ga iritira činjenica da su on i Roma propustili istorijsku priliku.

Još više za propuštenom šansom žale u Napulju. Za razliku od Murinja, Spaleti je imao ekipu sa kvalitetom i kvantitetom za osvajanje naslova prvaka. Suze Lorenca Insinjea posle remija sa Romom svedoče bolje od hiljadu reči o razmerama posledica remija sa Romom za ambicije Napolija da osvoji titulu prvaka.

Veliki gubitnik je i Spaleti. Sada se može slobodno reći da je titulu prvaka izgubio na „Maradoni“, porazi od Milana, Fjorentine i remiji sa Interom i Romom pred napolitanskom publikom su stavili tačku na snove o trećem skudetu.

ATALANTA, KRAJ JEDNE BAJKE?

Odlazak sportskog direktora Đovanija Sartorija, postepeni izlazak familje Perkasi iz vlasničke strukture kluba, najavljeni mogući adio Đan Pjera Gasperinija, prodaja Gosensa u januaru Interu, kao i serija povreda igrača Atalante u ovoj sezoni, bili su predskazanje kraja jedne lepe fudbalske priče. Ostaje da se vidi samo da li će Boginja biti spremna za nove epizode, nove sezone.

Gasperini nije nikad na klupi Atalante doživeo tri uzastopna poraza u šampionatu. Sam trener Atalante je podsetio da je u sličnoj situaciji bio samo kada je došao u Bergamo. Iz tog podsećanja se može izvući zaključak da se krug zatvara, odnosno da se jedan ciklus završio i da je sada neophodno otvoriti novi. Pitanje je s kim i kako.

Atalanta je u prethodnih pet godina prodala dva tima reprezentivaca evropskih i afričkih selekcija, zaradivši od njihovih transfera više od 400.000.000 evra. Bergamaski su uspevali uspešno da zamene svake godine igrače koji su im punili kase, od Kesija, Galjardinija, Spinacole, Kaldare, Mančinija, Kjaera, Romera do Papu Gomeza, Traorea, Baroua, Gosensa, Kastanja, Kristantea, Kontija, Golinija.

Zahvaljujući radu Gasperinija i pre svega Sartorija, Dea je uvek uspevala u poslednjih šest godina da konstruiše kompetitivan tim, da proizvede, lansira ili regeneriše seriju fudbalera. Gasperini i Sartori su bili toliko uspešni da su izgledali kao fudbalski blizanci kralja Mide: u Zingoniji su svi napredovali i bivali bolji i lepši nego ranije.

Na jučerašnjem meču su u dresu Verone briljirali Ivan Ilić i Darko Lazović i prilično su doprineli pobedi Veneta. Ilić je bio među najboljim akterima meča i stavio je svoj potpis na na oba gola Verone, kako prvi Čekerinijev tako i na autogol Kopmejnersa. Mladi Nišlija je ocenjen uglavnom sa sedmicom za svoj nastup. U usponu forme je i Darko Lazović. Čačanin je uglavnom zaradio 6,5 o italijanskih izveštača i da Muso nije napravio malo čudo sprečivši ga da postigne treći gol za Veronu i Darko bi zaslužio sedmicu.

LAPO ELKAN I ALEKS DEL PJERO SU BUDUĆNOST JUVEA?

Torinom kruži sve glasnije priče da bi Lapo Elkan i Alesandro del Pjero mogli da preuzmu Juventus, možda ne odmah, ali u budućnosti koja nije ni daleko ni maglovita. Maks Alegri je, u očima javnosti, još jedan u nizu loših poteza dvojca Andrea Anjeli – Pavel Nedved koji je u dobroj meri oblikovao Staru damu poslednjih godina. Mauricio Sari, Andrea Pirlo, povatak Maks Alegrija, promašene investicije u fudbalere koji nisu opravdali očekivanja i uloženi novac u Kontinasi, debakl projekta Superlige, serija sudskih istraga o sumjivim poslovanjima Juventusa u zadnjim sezonama – sve su to motivi zašto smena na čelu Stare dame nije bezazlena i neosnovana priča.

Par Lapo Elkan – Aleks del Pjero bi mogao da se opiše kao vatrometna varijanta za navijače Juvea, neka vrsta reprize tandama Đani Anjeli (kasnije Umberto) – Đampjero Boniperti. Lapo je Đanijev unuk a Del Pjero se po svom držanju, obrazovanju, vaspitanju i ponašanju može slobodno uporediti sa Bonipertijem.

Pojavljivanje Pinturikja na Alijanc stadionu u subotu i komentari Lapa Elkana na drutšvenim mrežama samo su rasplamsali nagađanja da bi njih dvojica zaista mogli da predvode preporod Juventusa.

Podsetimo, Andea Anjeli je lično udaljio Del Pjera iz Juventusa ne dozvolivši mu da završi karijeru u dresu Bjankonera. Ta rana između Anjelija i Del Pjera nije nikada zacelila i kao što povratak Paola Maldinija nije bio moguć u Milan zbog personalnih neslaganja sa prethodnom upravom, tako je i kambek Del Pjera teško sprovodic dok je Anjeli predsedik.

Sve je u rukama Džona Elkana, patrijarha familije Anjeli-Elkan koji je dodatno galvanizovan fantastičnim startom Ferarija u Formuli 1 u novoj sezoni. Do preokreta u Ferariju je došlo posle direkntog angažovanja Džona Elkana pa ima i onih koji nagoveštavaju da bi isti scenario mogao da bude primenjen i u Juventusu koji će drugu godinu zaredom završiti, u najboljem slučaju, na četvrtom mestu Serije A i eventualno sa osvojenim Kupom Italije. Malo za klub sa motom da su pobede jedina stvar koja se računa. Naravno, kao što je Umberto bio Đanijev čovek od poverenja na čelu Juvea, tako bi Lapo mogao da bude Džonov avatar u Kontinasi umesto „ujaka“ Andree Anjelija.

Piše: Željko Pantelić