Buongiorno Italia: Mančini, kakvo odsustvo stila!

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Roberto Mančini je bio miljenik itaijanskih medija od početka igračke i trenerske karijere. Ono što se nije opraštalo drugima Mančiniju je prolazilo bez većih posledica dok se svaki uspeh Manča glorifikovao uvek za skalu više.

Međutim, poslednji potez – slanje ostavke na mesto selektora Italije putem elektronske sertifikovane pošte – ujedinio je gotovo sve protiv Mančinija. Italijani nisu svarili pre svega činjenicu da je ostavka stigla dva dana pre Velike Gospojine (Ferragosto) i mesec dana pre odlučujućih utakmica za obezbeđivanje učešća na Euro 2024 u Nemačkoj.

Mančini je posebno razljutio javnost neodređenim objašnjenjem da napušta reprezentaciju iz ličnih razloga, što može da znači sve, a i ništa. Takođe, ni Fudbalski savez Italije nije najbolje reagovao i pored olakšavajuće okolnosti da su i oni bili zatečeni odlukom trenera koji je samo pre par nedelja potpisao novi ugovor s kojim je preuzeo odgovornost koordinatora svih selekcija Azura.

U odsustvu saopštavanja jasnih motiva razvoda između Mančinija i Italije – kuriozitet je da je pismo ostavke poslato sa adrese Mančinijeve supruge koja je advokat specijalista za brakorazvodne parnice – kruže razne teorije o stvarnim motivima iznenadnog raskida odnosa.

Prvi set ratzloga ostavke Roberta Mančinija se odnosi na neslaganje oko kolikacije Mančinijevih saradnika Evanija i Lombarda, drugi na angažovanje Đanluiđija Bufona, navodno zbog „repova“ u karijeri legendarnog golmana (afera sa klađenjem i bliski odnosi sa ekstremnom desnicom), neko čak uvlači u priču i Lea Bonučija odnosno želju predsednika FS Italije Gravine da postavi bivšeg kapitena Juventusa u Mančinijev staf i tako pomogne Staroj dami da reši problem sa Leom.

Međutim, sve pomenute teorije ne zvuče dovoljno uverljivo kao motiv ostavke tim pre što Mančini nije napustio selekciju ni posle ponižavajućeg ispadanja iz kvalifikacija za Mundijal u Kataru jer nije uspeo da pobedi Švajcarsku, Servernu Irsku u grupi i na kraju Severnu Makedoniju u polufinalu plej-ofa.

Postoji i škola mišljenja da je Mančinijev odlazak veliki poraz predsednika FS Italije Gabrijelea Gravine. Naime, Gravina je čuvajući svoju fotelju izvršio pritisak na Mačinija da ostane na čelu reprezentacije. Podsetimo, Abete i Tavekjo, prethodni čelnici FS Italije, su podneli ostavke posle debakla 2014. i 2017. godine.

Ipak, motivi napuštanja nacionalnog broda Mančinija su mnogo prozaičniji i banalniji i izražavaju su kroz milione dolara. Novca nikad dosta, što ih više imate, više ih želite.

Zna se da je Saudijska Arabija posle odrečnog odgovora Žozea Murinja ponudila mesto selektora Robertu Mančiniju stavljajući na sto 20.000.000 dolara po godini do Mundijala 2026. godine. Trener iz Marki je odbio prvu ponudu, ali je izgleda pred drugom, priča se o dvostruko većoj, pokleknuo: 40.000.000 dolara po godini, to jest 120.000.000 do leta 2026.

Bilo bi licemerno prekoravati Mančinija zato što je „poklekao“ pred basnoslovnom ponudom Rijada, baš kao što se ništa ne može reći fudbalerima i trenerima koji su već doneli odluku da za veliki novac budu deo projekta saudijskog prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana. Mančiniju se spočitava što nije imao, što bi rekli u Crnoj Gori, čojstva da navede otvoreno motive svog poteza i što pokušava da mistifikuje prave motive

Vreme je galantan gospodin i pokazaće prave motive odluke Mančinija.

FS Italije mora da reaguje veoma brzo i da pronađe novog selektora. I pored toga što su kružila imena Fabija Kanavara, Danielea De Rosija, jedina dva ozbiljna kandidata su Lučano Spaleti i Antonio Konte.

Problem Lučana Spaletija je Aurelio De Laurentis. Predsednik Napolija nije nikada bio prepoznatljiv po velikom „patriotizmu“ pogotovo kada se govori o novcu ili fiks idejama. De Laurentis nije svario Spaletijev odlazak i nije isključeno da se zainati i traži da mu bude plaćena odšteta predviđena u sporazumu sa Spaletijem (oko tri miliona evra).

Sam Spaleti je u poslednjem intervjuu koji je dao medijima rekao da mu već nedostaje rad na terenu i da se mnogo brže nego što je mislio odmorio i zaželeo fudbala. Dolazak na klupu nacionalne selekcije bi bio prirodni nastavak Spaletijeve karijere imajući u vidu da je napunio 64 godine.

Drugi veoma važan detalj koji preporučuje Spaletija je stil igre i formacijska postavka koja je slična Mančinijevoj. Obojica igraju sa formacijom 4-3-3 i insistiraju na ofanzivnoj igri. Imajući u vidu da Italija igra protiv Severne Makedonije 9. septembra i četiri dana kasnije protiv Ukrajine, utakmice koje mora da dobije da bi izgbegla dramatičan nastavak kvalifikacija, jasno je da treba izbeći radikalne promene u igri i taktici.

Antonio Konte je takođe kandidat. Bivši selektor ne krije da bi jednog dana želeo da nastavi tamo gde je stao 2016. godine, ali se čini da taj dan još nije došao i da Konte preferira da sačeka još malo kako bi preuzeo klub velikog imena u Italiji ili inostranstvu.

INTER, JOŠ TRI POJAČANJA ZA NOVU SEZONU

Marko Arnautović (©AFP)

Marko Arnautović, Karlos Augosto i Lazar Samardžić: tri pojačanja za kompletiranje tima Simonea Inzagija. Napadač Bolonje i spoljni vezni Monce će sigurno staviti potpise na nove ugovore u sledeća 24 sata dok je oko Samardžića još uvek sve otvoreno. Šuška se da iza poteza Samardžićevog okruženja da dovedu u pitanje prethodno postignut dogovor sa Pimentom stoji Napoli, odnosno da bi Lazar mogao da završi u redovima šampiona Italije. Te glasine su dodatno pojačane jer je Pjotr Žjelinski, izgleda, prihvatio da se preseli u Saudijsku Arabiju.

U slučaju da Samardžićev transfer u Inter definitivno propadne, Nerazuri imaju dve solucije. Prva je Stefano Sensi koji ima još godinu dana ugovora sa Interom ili Pereira kome je ugovor sa Udinezeom istekao i koji bi mogao da bude pojačanje bez obeštećenja.

Marko Arnautović ima ozbiljne šanse da postane starter u postavi Intera odmah dok su i Samardžić i Karlos Augusto, uslovno rečeno, dualna pojačanja u ovoj sezoni će biti korisni da pojačaju konkurenciju i budu validne alternative za Mhitarjana odnosno Dimarka, ali već od sledeće bi trebalo da budu stubovi novog projekta Nerazura, po mogućstvu sa novim vlasnicima.

Arnautović po svojim karekteristikama predstavlja tip centarfora kakav se sviđa Simoneu Inzagiju i veruje se da je prilično kompatibilan sa Lautarom Martinezom, više nego Markus Tiram. Poznajući način razmišljanja Inzagija velika je verovatnoća da će Tiram i Arnautović davati jedan drugom „štafetu“ oko 60. minuta igre kada Inzagi po nepisanom pravilu pravi zamene.

ROMINIH PET POJAČANJA ZA PROMENU NARATIVA

Duvan Zapata (©AFP)

Prvi put posle dugog perioda Roma nije u grupi timova koji se navode kao najozbiljniji konkurent za mesta u Ligi šampiona. Dosadašnji tok prelaznog roka Đalorosih je bio prilično razočaravajući, pogotovo posle odlaska Nemanje Matića.

Nezadovoljstvo još više povećava činjenica da je Roma inkasirala prilično novca u ovoj godini od prodaje fudbalera. Barata se sa cifrom od oko 80 000.000 evra (u nju je uključne i transfer Zaniola, pored prodaje Ibanjeza, Klajverta, i mladih nada rimskog tima, plus procenti od transfera Fratezija i Undera).

Na nišanu tima se nalaze i dalje Duvan Zapata i Markos Leaonardo za napad, Renato Sančez i Paredes za sredinu terena i Demiral za odbranu. Od svih pomenutih pet igrača Roma pregovora za kupovinu centarfora Santosa dok bi svi ostali bili uzeti sa formulom pozajmice i pravom otkupa. I dok smo sa PSŽ-om veoma blizu dogovora, u sledeća dva dana, sa Atalantom su stvari mnogo komplikovanije. Zapata može da napusti Bergamo samo uz obavezan otkup i koštao bi oko 10.000.000evra dok će se za Demirala čekati poslednji dana prelaznog roka. Boginja traži za Turčina 22.000.000 evra koje Roma nema nameru da plati tako da ostaje, kao mogućnost, samo pozajmica „last minute“ jer Gasperini ne računa na bivšeg igrača Juventusa.

Ako bi svih pet pomentih igrača došlo pod komandnu palicu Žozea Murinja do kraja avgusta Roma bi, po pravu, ušla u klub ozbiljnih kandidata za mesto u Ligi šampiona.