Buongiorno Italia: Mančini ima probleme, Italijani se teše Klopom

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Dolazak Jirgena Klopa na kormilo Nemačke i povratak Roberta Mančinija na klupu Italije nisu dali odmah željene rezultate. Izlazak iz krize dve velike fudbalske nacije nije na vidiku čak ni sa trofejnim stručnjacima i nacionalnim ikonama. Poraz Nemačke od Grčke na svom terenu došao je kao mali melem na ranu Azurima nakon očajnog izdanja protiv Belgije na startu Lige nacija. Sve u stilu ovdašnje poslovice: Ako Atina plače, Sparta se ne smeje.

Reprezentacija Italije još uvek nije svarila poraz na Bilinom Polju i propuštanje trećeg Mundijala zaredom. To posebno važi za noseće i najiskusnije igrače Azura, od kojih se očekuje da budu nosioci zaokreta, počev od Nikola Barele i Sandra Tonalija. Verovalo se da bi povratak Roberta Mančinija mogao da ima efekat pozitivnog šoka, ali se to nije videlo na meču sa Belgijancima.

Generalno, veliki problem Italijana je što njihovi najbolji fudbaleri, osim golmana Đanluiđija Donarume, ne uspevaju da budu u nacionalnom dresu ni približno na nivou partija koje pružaju u klubovima. Postoje dve škole mišljenja zašto se to događa. Prva je da niko od njih nije istinski lider u klubu za koji igra i posledično im nedostaju tačke oslonca u nacionalnoj selekciji. Druga škola mišljenja je da timovi iz kojih dolazi ili je dolazio najveći broj reprezentativaca ne igraju u formacijskoj postavci koja se praktikuje u reprezentaciji.

Za obe škole mišljenja, Inter je najbolji primer. Alesandro Bastoni, Nikolo Barela, Federiko Dimarko i Pio Espozito bi na papiru trebalo da budu lokomotiva Azura, ali to nisu. Bastoniju nedostaje Manuel Akanđi, Nikolu Bareli nedostaje Hakan Čalhanoglu i(li) Pjotr Zjelinski, a Piju Espozitu – Lautaro Martinez i(li) Markus Tiram. Sa njima su oni drugi igrači, to jest pored njih daju najviše od sebe.

(©Reuters)

Kao što je poznato, Inter od dolaska Antonija Kontea igra u formaciji 3-5-2. Nakon Kontea, Simonea Inzagija i Kristijana Kivua, i pored početnih namera da nešto promene, nastavili su utabanom stazom. Za Nikola Barelu i Pija Espozita različite formacijske postavke ne bi trebalo da budu veliki problem, ali za Alesandra Bastonija i pogotovo Federika Dimarka jesu, budući da moraju da promene u dobroj meri način igre, zbog različitih obaveza.

Međutim, nisu problem samo igrači Intera. Sandro Tonali, najskuplje plaćeni igrač u istoriji italijanskog fudbala (računajući samo Italijane), odigrao je tek par utakmica na zavidnom nivou sa grbom Azura. Protiv Belgije bio je neprepoznatljiv. Slična stvar može da se kaže i za Rominog defanzivca Đanluku Mančinija, kao i Napolijevog kapitena Đovanija di Lorenca.

Jedan od rebusa koji Roberto Mančini mora da reši je što su gotovo svi centralni bekovi, osim Đanluke Mančinija, levaci. U tom kontekstu će biti interesantan večerašnji eksperiment protiv Turske: Đorđo Skalvini i Alesandro Bastoni kao par centralnih bekova, sa Majklom Kajodeom i Mateom Ruđerijem na pozicijama desnog i levog beka.

Motiv zbog kojeg u Italiji gaje nadu još uvek u svetliju budućnost, osim golmana Đanluiđija Donarume, jeste napad. Pio Espozito, Mojze Ken i Đanluka Skamaka su veliki potencijal. Espozito je nesumnjivo najperspektivniji, između ostalog i jer je pet, odnosno šest godina mlađi od Kena i Skamake. Ipak, potrebno je da Espozito od velikog talenta postane veliki golgeter, i to što pre, dok se od Kena i Skamake očekuje finalni kvalitativni skok jer su ovo ključne godine za njih. Naravno, povrede su ih prilično penalizovale, ali i njihovi karakteri. Ohrabrujuća okolnost je da u klubovima imaju trenere koji su im izuzetno naklonjeni.

(©Reuters)

Još jedan detalj može da bude od velike pomoći italijanskom fudbalu u njegovoj težnji da se vrati na stare staze slave, a to je internacionalizacija selekcije, bilo da je u pitanju geografija klubova odakle dolaze ili etničko poreklo.

Trećina igrača koji su pozvani pod nacionalnu zastavu dolazi iz Premijer lige i drugih najjačih evropskih liga i, u teoriji, gotovo polovina najjače startne postave bi trebalo da dolazi iz trenutno najjačeg šampionata na svetu, od Đanluiđija Donarume, preko Rikarda Kalafjorija i Majkla Kajodea, do Sandra Tonalija i Marka Palestre.

Novina je i sve vidljivija multietnička kompozicija Azura. Ken je predvodnik „novih“ Italijana, među kojima su Kajode, Ahanor, Kuadio, Dumbija, Ali Zuma.

Poraz od Belgije rasplamsao je polemike oko povratka Mančinija na čelo Azura. Deo novinara, stručne javnosti i navijača i dalje ne oprašta Mančiniju napuštanje reprezentacije usred važnog ciklusa pre četiri godine, a deo povezuje njegovo imenovanje sa prijateljskim odnosima sa predsednikom FS Italije – Đovanijem Malagoom.

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

Velika prašina se digla i oko negativnog debitantskog nastupa Alesandra Romana. Moglo bi se reći da je na površinu isplivala poslovična dvoličnost fudbalske Italije: s jedne strane se traži podmlađivanje reprezentacije i davanje šanse mladim igračima, a onda se „masakriraju“ nakon prve pogrešne partije. To se upravo dogodilo sa Romanom. Do subote se kritikovala Roma što je dozvolila da joj takav talenat ispadne iz ruke za samo 9.000.000 evra (toliko će koštati Romano sa svim bonusima Kaljari), a od vikenda su Romano i Mančini na tapetu, prvi zbog par pogrešnih pasova, a drugi što ga je bacio u vatru.

Inače, što se tiče večerašnjeg duela sa Turskom, Roberto Mančini namerava da napravi veliki rez. U Koverčanu je ostavio Nikola Barelu i Đanluku Mančinija, zajedno sa još osmoricom igrača. Od startera na meču sa Belgijom večeras će igrati od prvog minuta samo Donaruma, Tonali i najverovatnije Pio Espozito i Nikolo Kambijagi. Osim što će revolucionarno promeniti četvoricu igrača ispred Donarume, Mančini će Tonaliju dati ključeve režije igre Azura, sa Davideom Fratezijem i Isom Dumbijom u ulozi pomoćnika.

(©Reuters)

Najveće dileme su u napadu, to jest da li će igrati Pio Espozito ili Đanluka Skamaka u ulozi špica, dok Sebastijano Espozito i Đakomo Raspadori konkurišu za mesto desnog krilnog napadača. Podsetimo, Italija ima veliki broj povređenih fudbalera, od golmana Aleks Mereta i defanzivaca Alesandra Bonđorna, Đovanija Leonija, preko bekova Marka Palestre i Federika Dimarka, veznih igrača Manuela Lokatelija i Brajana Kristantea, do napadača Nikola Zaniola i Federika Kjeze.

Turska selekcija nema toliko fudbalera van stroja, ali se odsustvo Hakana Čalhanoglua i Kenana Jildiza oseća. Turci su protiv Francuske ostavili solidan utisak, svakako mnogo bolji nego Italijani protiv Belgije, i selektor Vinčenco Montela može da bude prilično optimista pred večerašnji duel. U odsustvu pomenute dve zvezde turske reprezentacije, sve oči su uprte u Ardu Gulera.

Utakmica u Bursi ima veliku specifičnu težinu jer ko izgubi rizikuje da se nađe u B diviziji Lige nacija i da dovede u pitanje ulogu nosioca u kvalifikacijama za sledeće evropsko i svetsko prvenstvo.

Majkl Oliver će suditi meč. Engleskog arbitra na Apeninskom poluostrvu pamte po definiciji Đanluiđija Bufona od pre osam i po godina, nakon revanša četvrtfinala Lige šampiona između Real Madrida i Juventusa, kada je konstatovao da Oliver umesto srca ima kantu za smeće. Podsetimo, engleski arbitar je svirao vrlo darežljiv penal za Kraljevski klub u završnici meča koji je Kristijano Ronaldo pretvorio u gol i plasman Bjankonera u polufinale. Inače, Oliver je samo dva puta sudio na utakmicama Italije, protiv Irske i Jermenije. Oba meča su završena remijem, prvi 0:0, drugi 2:2.

PROJEKTOVANE POSTAVE

TURSKA 4-3-3: Altaj – Čelik, Demiral, Kabak, Elmali – Ozčan, Arda Guler, Kokču – Akgun, Jilmaz, Čan Uzun.

ITALIJA 4-3-3: Donaruma – Kajode, Skalvini, Bastoni, Ruđeri (Kalafjori) – Fratezi (Fađoli), Tonali, Dumbija – Raspadori, Pio Espozito, Kambijagi.

A LIGA NACIJA – 2. KOLO

Ponedeljak

GRUPA 1

20.45: (2,70) Turska (3,40) Italija (2,65) MOZZART RELAX

20.45: (3,60) Belgija (3,60) Francuska (2,00) MOZZART RELAX