Buongiorno Italia: Konte je Doktor Džekil i Mister Hajd

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Antonio Konte je jedini trener u istoriji Kalča koji je osvojio titule prvaka Italije sa tri različita kluba (Fabiju Kapelu su oduzeti skudeti sa Juventusom zbog Kalčopolija, tako da mu ostaju samo oni sa Milanom i Romom), a njima treba dodati i titulu prvaka Engleske sa Čelsijem. Šest šampionskih titula u 14 godina sa četiri različita kluba je podvig za svako poštovanje.

Međutim, postoji i drugo lice Konteove medalje. Italijanski stručnjak, osim pomenutih šampionata i jednog FA kupa, nije osvojio nijedan Kup Italije, u Ligi šampiona nije dospeo dalje od četvrtfinala, u Ligi Evrope je bio nešto bolji, ali i tu se zaustavio sa Interom u finalu i Juventusom u polufinalu.

Jučerašnje ispadanje Napolija od Koma je potvrda pravila da Konte ne uspeva da drži visoko podignutu zastavu na više frontova. Prvu titulu prvaka sa Juveom osvojio je ne igrajući evropska kup-takmičenja, i šampionski naslov sa Čelsijem je tako zaradio. U Interu se domogao skudeta pošto je ispao u fazi po grupama u LŠ u decembru, sa Napolijem se okitio skudetom ne igrajući evropska kup-takmičenja i sa „željenim“ ispadanjem u osmini finala Kupa Italije od Lacija.

U tekućoj sezoni Konte je završio takmičenje u Ligi šampiona na 30. mestu, u Kupu Italije ispao je na svom terenu od Koma, a u prvenstvu je devet bodova iza lidera na tabeli, Intera.

Teoretski, Napoli i dalje može da se uključi u trku za skudeto, ali prema prikazanim igrama u dosadašnjem toku sezone teško je poverovati da Napoli može da napravi tako radikalan zaokret, a da istovremeno Inter doživi totalni krah.

Sam Konte je zamolio novinare da ne pričaju više o skudetu Napolija jer nije ozbiljno podgrevati nade tamo gde ih nema. I to nije bilo iznenađenje, jer Konte voli sebe da predstavlja kao autsajdera, ponekad čak i kao fudbalskog „Kalimera“. Neočekivan je bio izostanak bacanja drvlja i kamenja na sudije. Konte je sportski prihvatio pogrešnu odluku arbitra Manganijela u 49. minutu, kada nije dao drugi žuti karton i posledično izbacio iz igre Ramona. Nije rečeno da bi Napoli sa igračem više pobedio, ali bi meč imao drugačiji tok da su Azuri igrali gotovo celo drugo poluvreme sa igračem više.

Plasman u Ligu šampiona bio je od početka sezone imperativ ili, ako hoćete, sindikalni minimum za Konteov Napoli u ovom prvenstvu. Imajući u vidu minuli rad Kontea, mogućnost da trenira tim preko nedelje i priprema utakmice čitavu sedmicu pothranjuju optimizam da će Azuri i u sledećoj sezoni igrati Ligu šampiona.

Ipak, plasman u LŠ ne znači automatski da bi Konte mogao da ostane do kraja ugovora, koji ističe u leto 2027. godine, na kormilu Napolija. Iz okruženja italijanskog stručnjaka već duže vreme stižu signali da će se i u Napulju ponoviti scenario koji smo videli sa reprezentacijom Italije, Čelsijem, Interom, Totenhemom… Osim u Juventusu, nije nigde završio više od dve sezone.

Preciziranje Kontea da je klub doveo Žovenea i Alisona bez konsultacija sa njim i da dva Brazilca nisu njegov izbor više je nego indikativno kao signal da je nešto naprslo u odnosu trenera i kluba.

U Napulju već kruže imena mogućih naslednika Kontea. Najčešće se pominju Rafaele Paladino, Vinčenco Italijano i Roberto De Zerbi.

Pozitivne vesti za Napoli stižu iz ambulante. Šanse da se Skot Mektomini oporavi od povrede na vreme da bi bio pozvan na meč sa Romom na „Maradoni“ u nedelju uveče rastu iz minuta u minut. Druga veoma ohrabrujuća okolnost je nezaustavljivi uspon Vergare. Italijanski fudbaler je nanizao šest utakmica u kojima je bio starter i već je zatresao mrežu u sva tri takmičenja u 2026. godini: Ligi šampiona, Seriji A i sinoć u Kupu Italije.

Ako se može reći bez ikakve sumnje da je Mektomini bio otkriće Napolija u prethodnoj sezoni, u ovoj je to svakako Vergara.