Buongiorno Italia: Konte bi mogao da završi kao Saki, a Dibala da odere kožu Juventusu

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Antonio Konte razmišlja da se zaustavi na neodređeno vreme. To tvrde pojedini italijanski novinari koji važe za najbolje poznavaoce prilika u Juventusu i igrača i trenera koji su neraskidivo vezani za Staru damu.

Serija životnih udaraca koje je Antonio Konte doživeo u nekoliko poslednjih godina, zajedno sa ogromnim stresom koji nosi trenerski posao, ostavili su dubok trag na italijanskog stručnjaka. Podsetimo, Konte je bio žrtva prevare u kojoj je izgubio nekoliko desetina miliona evra, zatim su umrli iznenada ljudi za koje je i poslovno i privatno bio veoma vezan. Na kraju se razboleo i morao je na operaciju u jeku sezone.

Ponašanje Kontea u poslednje vreme na klupi Totenhema je bilo upadljivo drugačije. Neki su to, optimistički, tumačili kao njegovo sazrevanje i kao posledicu evolutivnog razvoja i akumuliranog iskustva. Čini se, barem tako kažu ljudi koji vrlo dobro poznaju Kontea i njegovo okruženje, da bi Antonio mogao da uzme pauzu, dugačku pauzu.

Naravno, još uvek je rano davati definitivne sudove i ozbiljne prognoze, ali neće biti iznenađenje da se i Konteova aktivna trenerska karijera završi kao Sakijeva. Jednostavno, bivši trenera Juvea, Azura, Čelsija i Intera je neko ko ne poznaje pojmove kao što su umerenost, doziranje snaga. Konte pripada grupi ljudi koja traži mnogo od drugih, ali od sebe još više sa svim posledicama koje proizilaze iz takvog pristupa.

Podsetimo, Arigo Saki je u naponu trenerske karijere na savet lekara i svog okruženja, odlučio da napusti trenerski posao. Deset godina provedenih u vrhunskom klupskom i reprezentativnom fudbalu, u ulozi šefa stručnog štaba, su bukvalno potrošili Sakija i nije isključeno da se ista stvar dogodila i Konteu.

Kao i uvek, vreme će biti džentlmen i pokazaće da li se radilo samo o prolaznom zamoru i želji da se napravi predah ili je Konte došao do poslednje trenerske stanice.

MURINJO I SARI U SUKOBU SA PINTOM I TAREOM

Žoze Murinjo (©Reuters)

Rimska čaršija ne prestaje da bruji o nategnutim odnosima između trenera rimskih klubova Žozea Murinja i Mauricija Sarija i sportskih direktora Tijaga Pinta i Iglija Tarea u bobri za, kolokvijalno rečeno, vlast. U suštin radi se o nameri dvojice velikih trenera da imaju presudnu težinu i završnu reč u izboru pojačanja za Romu odnosno Lacio.

Enturaž Žozea Murinja je plasirao nekoliko priča u etar o klubovima koji su, navodno, zainteresovani za Portugalca. U Španiji su demantovali da Real Madrid misli na Murinja kao Ančelotijevog naslednika ako Karla ode za selektora Brazila dok su se u Portugalu raspisali da bi PSŽ mogao da bude nova stanica za Specijalnog. Nije izostalo ni preciziranje da Murinjo govori vrlo dobro francuski jezik.

S druge strane iz Sarijevog okruženja su stigle novine da je Toskanac imao ponudu da preuzme jedan klub iz Persijskog zaliva koji mu je nudio duplo veću platu od one koju ima u Laciju. Takođe se podvlači da Vest Hem i Everton u Premijer ligi, a Milan u Seriji A već duže vreme opipavaju puls kormilara Lacija.

Dabl-dabl mašine u ligama petice: Mesi najdominantniji, ali Hviča je originalna priča!

Odnosi između Murinja i uprave Rome, kao i vlasnika Fridkinovih, su sve hladniji. Dan i Rajan Fridkin, i pored izričitog zahteva Murinja da se sretnu što pre kako bi potavili temelje za sledeću sezonu, su odložili za kraj sezone sastanak sa Portugalcem. Period u kome bi već moglo da bude kasno.

Istovremeno Kris Smoling i dalje izbegava da potpiše novi ugovor sa Romom i sumnja da bi mogao da krene istim stopama kao Henrik Mhitarjan je sve izraženija. Pitanje je samo da li će njegova destinacija biti Inter ili neki drugi klub.

Između Sarija i Tarea sevaju varnice već duže vreme i velika većina ljudi koji prati Lacio svakodnevno je uverena da nisu velike šanse da obojica ostanu u Laciju sledeće sezone. Jedini način da se to dogodi je ulazak u priču predsednika Klaudija Lotita. Međutim predsednik Lacija je postao pre par meseci senator i u poslednjih par meseci je provodio mnogo više vremena u Palati Madama (sedište Senata), nego u Formelu.

Što se tiče prelaznog roka, izronile su ponovo konstrukcije po kojima bi Pjotr Zjelinski trebalo da dođe u Lacio ako Sergej Milinković-Savić ode sledećeg leta. Takav scenario se bazira na činjenici da Poljak ne želi da obnovi ugovor sa Napolijem čak i da Azuri osvoje Ligu šampiona i budući da mu ugovor ističe u leto 2024. godine, Aurelio De Laurentis ne bi mogao da zaradi više od 25.000.000 evra koliko je uzao od transfera Fabijana Ruiza u PSŽ.

MILAN I INTER VREDE MANJE ZA 200.000.000 EVRA

Šarl de Ketelare (©Reuters)

Gazeta delo Sport je analizirala pad cena fudbalera Milana i Intera od početka sezone i došla do vrlo zabrinjavajućih zaključaka. Vrednost igrača Intera je pala za 64.000.000 evra, a Milanoviha za čak 137.000.000.

Paradoksalno, u sezoni kada su se milanski klubovi vratili u četvrtinu finala Lige šampiona posle više od jedne decenije, vrednost njihovih fudbalera je pala. To nam govori da je na tržišnu cenu igrača uticao u negativnom smislu mnogo više učinak u prvenstvu nego u u Ligi šampiona.

Primera radi Inter je mogao da računa da zaradi od evantualne prodaje Koree, Brozovića i Gosensa, blizu 100.000.000 evra. Ako u sledećem prelaznom roku inkasira polovinu te cifre napraviće dobar posao.

U Milanu je došlo do kraha cene Leaa. Rafa je prošlog leta vrednovan 150.000.000 evra. Malo zbog neuspešnih pregovora oko produžetka prelaznog roka a još više zbog loših partija, pogotovo u 2023. godini cena Portugalca se prepolovila. Značajno manju cenu imaju i Kalulu i Tomori koji su pali sa 30.000.000 na 20.000.000 evra, odnosno sa 50.000.000 na 30.000.000 evra. Najveće razočaranje prelaznog roka Milana i najskuplje plaćeni igrač u prethodnoj godini Šarl de Ketelar vredi polovinu potrošenih 35.000.000 evra koje su završile u kasi Briža.

DIBALA TRAŽI OD JUVENTUSA 54.000.000 EVRA

Paulo Dibala (©Reuters)

Paulo Dibala ne oprašta. Advokati Argentinca su spremili tužbu sa kojom će od Juventusa tražiti odštetu od 54.000.000 evra, 49.497.000 evra na ime igubljene dobiti, plus zaostale plate iz perioda „lokdauna“ zbog pandemije koje Juve mora da isplati do aprila.

Prema navodima pravnih zastupnika fudbalera Rome, Dibala i Juventus su imali utanačen dogovor po kojem bi ugovor bio produžen za pet godina i garantovao bi neto zaradu Dibali od 9.200.000 evra po sezoni odnosno koštao bi Juve 17.413.000 evra. Dibalini advokati tvrde da postoji crno na belo potpisan načelni dogovor iz 2021. godine. Prema njihovoj rekonstrukciji, Juve je promenio stav tek u januaru 2022. godine kada su odlučili da investiraju u kupovinu Dušana Vlahovića i posledično su morali da „puste niz vodu“ Dibalu, jer su smatrali da su dve operacije, kupovina Vlahovića i produžetak ugovora Dibali u koliziji, odnosno da jedna isključuje drugu.

Slučaj Dibala bi mogao da ima vrlo važnu ulogu u istrazi „Prizma“ koja se fokusira na (ne)isplaćene plate igračima Juventusa u proleće 2020. godine. U ponedeljak je zakazano ročište na za preliminaru istragu na kojem će se odlučiti da li će biti pokrenut krivični postupak protiv Stare dame.