Buongiorno Italia: Juventusov problem nije Vlahović, već vezni red, Alegri dozvolio Inzagiju da ispravi greške

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Nikada se nije dogodilo u vekovnoj istoriji okršaja Juventusa i Intera da Nerazuri tri puta uzastopno pobede Bjankonere i da u roku od samo par meseci uzmu dva trofeja ispred nosa najljućim rivalima.

Međutim, po dobrom starom običaju, kadgod Derbi Italije odlučuje o nečemu važnom nisu mogle da izostanu polemike i prepucavanja oko sudijskih odluka. Kvalitativna razlika je u tome što se ovoga puta Juventus, a ne Inter, žali na sudijske odluke.

U taboru Juvea su posebno kivni na penal koji je dosuđen posle intervencije Matijsa De Lihta i Leonarda Bonučija nad Lautarom Martinezom koji je Hakan Čalhanoglu pretvorio u gol omogućivši Interu da izbegne poraz i igra produžetke. Bjankoneri takođe reklamiraju i barem jedan nedosuđen penal nad Dušanom Vlahovićem kao i drugi žuti odnosno crveni karton za Marcela Brozovića koji je teatralno šutnuo loptu posle faula zbog kog je zaradio javnu opomenu.

Simone Inzagi i Maks Alegri su napravili seriju grešaka, ali je na kraju ceh platio Juventusov strateg, između ostalog zato što je Inzagi na klupi imao bolje i spremnije igrače. Inzagi je promašio startnu postavu. I juče se videlo da Edin Džeko i Lautaro Martinez ne mogu da igraju zajedno. Druga greška je bila stavljanje D’Ambrozija umesto Bastonija (još uvek rovit zbog povrede, presedeo je meč na klupi). Na taj način, Milan Škrinjar je morao da promeni stranu koja mu očito manje leži. Ulazak Dimarka je samo podvukao evidentnost pogrešnog poteza Inzagija. Takođe, zamena Lautara Martineza je bila hazarderska. Inzagi ima sreće da se Ivan Perišić razgoropadio uz Dimarka u produžecima inače bi bio verovatno “razapet na krst” da je kojim slučajem Inter izgubio.

U suštini, Inzagi je imao sreću da je njegov kolega Alegri napravio niz pogrešnih zamena i da nije najbolje “čitao” utakmicu. Prelomni momenat u finalu je bila dvostruka izmena: Denis Zakarija i Federiko Bernardeski na klupu, a Manuel Lokateli i Bonuči na teren. Italijanski reprezentativac je bio očigledno u problemu jer nije fizički spreman čak ni za 15 minuta meča, a kamo 55 koliko je na kraju morao da odigra zbog produžetaka. Bonuči za Bernardeskija nije bila samo promašena izmena već i kranje negativna poruka timu da se brani rezultat. Juve se u poslednjih 20 minuta posvetio isključivo odbrani rezultata što se na kraju nije isplatilo.

Paradoksalno, Alegrijeve izmene su dale vetar u leđa napadima Intera, ali su oni bili prilično jalovi. Inter bukvalno nije uputio šut o okvir vrata Matije Perina do gola sa bele tačke Čalhanoglua. Turčin bi, da nije zatresao mrežu na maestralan način iz penala, bio najgori u redovima Nerazura uz Džeka. Bivši igrač Milana nema pregled igre i osećaj za pravovremenost. Nikolo Barela, Lautaro, Perišić su barem pet ili šest puta bili u savršenim pozicijama da imaju otvoren put ka golu Perina, ali je Hakan svaki put usporio igru, odigrao horizontalno ili kratki pas ili prosledio loptu na suprotnu stranu. Ne bez razloga Barela je hteo da ga “pojede” u nekoliko slučajeva.

Jučerašnji okršaj je direktno pokazao da nije problem Juvea Dušan Vlahović nego sredina terena i njegovi saigrači. Svaki put kada je sprski centarfor dobio upotreljivu loptu Juve je stvorio šansu, šutirao na gol Samira Hanadanovića ili zatresao mrežu. Kao nebrojeno puta dosada Vlahović se i juče otkrivao, oslobađao se protivnika, sprintovao 30-40 metara i tražio loptu u prazan prostor, i samo par puta je bio nagrađen pravovremenim i korisnim pasom.

Dušan Vlahović (©Reuters)

Uz Đorđa Kjelinija koji je poništio bukvalno Džeka, Vlahović je bio najbolji u redovima Juventusa. Jedini igrač koji je svih 120 minuta igrao bez predaha, jedini koji je predstavljao konstantnu pretnju Handanoviću i koji je zadavao glavobolje odbrani Intera i koji se nije predao do poslednjeg sudijskog zvižduka.

Inzagi izlazi mnogo jači iz finala Kupa Italije. Bez obzira kako se završi prvenstvo. Simone sa dva osvojena trofeja i drugim mestom na tabeli u najgorem slučaju može da bude zadovoljan. Ostaće ukus male gorčine zbog izgubljenog skudeta, ali će njegova pozicija u “Apijano Đentileu” ostati čvrsta, tim pre što je Simone i u Laciju pokazao da je trener koji prati planove kluba i prilagođava im se. Drugim rečima, on je suprotno od onoga što predstavljaju Žoze Murinjo i Mauricio Sari koji pretenduju da imaju određene igrače na raspolaganju i ne libe se da to javno kažu ili ukažu.

Maks Alegri će takođe ostati na klupi Juvea, ali samo zahvaljujući svom ugovoru. Toskanski stručnjak će imati još jednu šansu, ali će biti mnogo više izložen kritici nego što je bio u ovoj sezoni. Alegri je u prethodnih godinu dana potrošio sve kredite koje je akumulirao tokom prve petogodišnje avanture na kormilu Juventusa. U svakom slučaju, Juve pod hitno mora da restaurira i odbranu i vezni red ako želi da bude konkurentan u sledećoj sezoni za skudeto.

Najbolji igrač meč za sve izveštače je bio Ivan Perišić. Hrvatski as igra u neviđenoj formi. Ivan je bukvalno kao vino, što je stariji to je bolji i što je u kontratendenciji sa prirodnim zakonima, sve je brži i izdržljiviji. Bilo je dirljivo gledati ga kako šparta u punom trku u 115 minutu meča kao da je tek počeo. Nema sumnje da je u 2022. godini Ivan ubedljivo najbolji igrač Intera, odnosno od momenta kada je u “Apijano Đentile” stigao Robin Gosens, Perišić se preporodio, kao da ga je konkurencija Nemca za mesto startera u timu dodatno motivisala.

Malu mrlju na čarobno veče Intera bacio je upravo Perišić polemičkom izjavom posle meča kada je prekorio predsednika Intera Žanga da se važni igrači ne tretiraju kao što je to bio slučaj sa njim, odnosno da se ne vode pregovori o produžetku ugovora na par nedelja pre nego što istekne.

Velike pohvale stižu i na račun drugog plućnog krila Inetra Nikoloa Barelu. Kada je fudbalsko čudo sa Sardinije fizički u top formi nema mu premca na sredini terena. Velelepni gol je samo ukrasio njegovu partiju protiv Juvea.

Sinoć se videlo i da je Federiko Dimarko Interovo dete. Italijanski defanzivac je od malenih nogu veliki navijač Intera i nije se to moglo ne primetiti tokom proslave osvojenog trofeja. Dimarko je bio ključ pobede Intera, promenio je ritam utakmice i odnos snaga na terenu. Može se reći da je on neka vrsta Inzagijevog džokera jer mu omogućava da učini igru Intera nepredidivom: Dimarko ima najsenzibilnije stopalo u Seriji A, motor u nogama i gotovo je podjednako dobar kao spoljni u trojnoj odbrani, peti veznom redu i po potrebi krilni napadač.

INISINJE SE OPRAŠTA OD SVOG NAPOLIJA

Lorenco Insinje (©AFP)

Želeo je Lorenco Insinje da se oprosti u velikom stilu od dresa Napolija, sa skudetom na grudima. Nije u tome uspeo, ali ostavlja Azure u Ligi šampiona i sledećeg vikenda će na “Maradonu” doći preko 40.000 navijača da pozdrave kapitena na poslednjem meču pred domaćom publikom.

U Italiji kažu da niko nije prorok u svom selu aludirajući na činjenicu da je najteže uspeti i biti voljen u mesto gde si rođen i gde si odrastao. Kroz prizmu tog naravučenija treba posmatrati i odnos između napuljske čaršije i Insinjea.

Lorenco nije nikada imao status u gradu kao Danijele De Rosi u Rimu, o Frančesku Totiju i da ne govorimo. Između njega i navijača Napolija je uvek postojalo neko ali koje sreću kvari. Ipak, ne može se reći da Insinje nije voljen i da neće uživati status legende u gradu podno Vezuva kada se vrati iz Toronta za koju godinu.

Osim navijača koji će napuniti “Maradonu” na oproštaju Insinjea biće i saigrači koji su sa njim obeležili renesansu Napolija kojoj je nedostajala samo šampionska titula da bi bila potpuna. Svoje prisustvo su potvrdila prethodna dva kapitena Paolo Kanavaro i Marek Hamšik.

Predviđeno je da posle meča sa Đenovom Insinje održi govor i da se zahvali publici i ljudima koji su sa njim delili fudbalske radosti i tuge u prethodnih deset godina. Istovremeno će na megaekranima prolaziti slike najlepših golova i poteza Insinjea, a bilo ih je tušta i tma u protekloj deceniji.

Sledeće srede Lorenco je organizovao i veliku žurku na koju je pozvano više od 20 ljudi, a društvo će zabavljati najpoznatiji napuljski pevač Điđi D’Alesio, mogli bi ga nazvati napuljskim Željkom Joksimovićem.

Insinje je proveo 18 godina u Napoliju sa epizodom od dve i po godine kada je bio poslat na kaljenje u Kaveze, Fođu i Peskaru. Za Napoli je odigrao 432 utakmice i postigao 121 gol. Osvojio je dva Kupa Italije i jedan Superkup dok je sa reprezentacijom Italije aktuelni prvak Evrope. Osim, neosvojenog skudeta, senka na Insinjeovoj fubalskoj karijeri biće i činjenica da je bio deo italijanske reprezentacije koja prvi put u istoriji nije uspela da se kvalifikuje na dva uzastopna Mundijala.