Buongiorno Italia: Juve zaradio 100.000.000 na B timu, Inter cilja Ligu šampiona

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Juventus je najaktivniji klub u Seriji A, bilo da se radi o kupovini ili prodaji fudbalera. Takva aktivnost Stare dame je podgrejala stare rasprave da li je Masimilijano Alegri u prethodne tri godine ostvario rezultate koji su odgovarali kvalitetu igrača na raspolaganju. Ili, još direktnije: da li je Alegri bio promašaj ili spasilac Juvea u turbolentnom periodu?

Argument Alegrijevih “udovica”, kako se nazivaju u žargonu poštovaoci lika i dela šestostrukog osvajača skudeta (jedan sa Milanom i pet sa Juveom), u gotovo totalnoj rekonstrukciji tima vide dokaz da je Maks napravio maksimum sa igračkim materijalom koji je imao na raspolaganju. Druga strana pak tvrdi da je Alegri imao veliku odgovornost za pojačanja Juventusa u prve dve godine po povratku u Kontinasu i da nije uspeo da valorizuje igrače na raspolaganju.

Ima i onih koji spočitvajau Kristijanu Đuntoliju nekorektno ponašanje prema Alegriju. Istina je da je Đuntoli bio samo izvršilac odluke koju su drugi, čitaj Džon Elkan, doneli. Bivši trener Juventusa je postao strano telo u Kontinasi onog momenta kada je Andrea Anjeli bio prinuđen na ostavku kao i ceo Upravni odbor kluba, to jest svi oni koji su kumovali povratku Alegrija i nesvhavtiljivo dugačkom (četiri godine) i veoma bogatom ugovoru (preko sedam milona evra neto).

Dakle, Alegri i novi Juventus su bili zarobljenici prethodno donetih odluka i zato nisu postojale ni minimalne šanse da njihova priča dobije srećan epilog.

Đuntoli je sa Tijagom Motom sklopio džentlemenski dogovor još prošle godine zbog čega je novi trener Juventusa prošlog leta odbio ponudu Napolija i Aurelija De Laurentisa. Sve to je tokom sezone saznao i Alegri jer, na kraju krajeva, ceo svet je selo, i sve se na kraju dozna.

Ruku na srce teško je ne priznati da Juve radi u ovom prelaznom roku posao koji je trebalo da napravi prošle godine, ali kada celu priču stavimo u perspektivu želje da se otvori novi ciklus sa novim trenerom, jasno je zašto je uprava Bjankonera sačekala.

Žan Kler Todibo, ako se ne dogodi nešto nepredviđeno, dolazi sledeće nedelje u Torino. Uspostavljena osovina dvojice tehničkih direktora Moris-Đuntoli funkcioniše vrlo dobro i posle Tirama isti put će preći ovog leta i defanzivac Nice. Kompromis je postignut sa formulom pozajmice sa praktično obaveznim oktupom sledeće godine koja će iznositi između 35.000.000 i 40.000.000 evra.

Đuntoli je juče imao i susret sa ocem Adejemija, međutim igrač Borusije Dortmund košta previše i mnogo su izglednije piste koje vode Galena iz Porta u Juve ili bi na kraju prelaznog roka šlag na torti mogao da bude Džejdon Sančo. Krilni napadač Mančester Junajteda bi došao na pozajmicu sa pravom otkupa koje bi moglo da postane obavezno pod određenim uslovima.

Tijago Mota je pred prvi prijateljski meč u pripemnog fazi, večeras protiv Nirnberga, indirektno potvrdio “janvu tajnu” da u Juventusu ne računaju na Federika Kjezu. Za italijanskog reprezentativca je u poslednjih 48 sati pokazao interesovanje Totenhem, ali smo još uvek daleko od ozbiljnijh pregovora.

Kada se podvuče crta Juventus je već zaradio preko 100.000.000 od prodaje igrače u ovom prelaznom roku. Najveći deo te sume su doneli igrači drugog tima Juventusa U23 koji nastupa u italijanskoj trećoj ligi. Preciznije, Iling Junior, Barenečea, Sule, Hujsen, Dragušin, De Vinter i Ranokja su omogućili Staroj dami da inkasira 87.000.000 evra. Kada na tu cifru dodamo 13.000.000 plus 6.000.000 kroz bonuse od transfera Mojzea Kena u Fjorentinu, dolazimo do 100.000.000 evra.

Naravno, Kopmejners ostaje glavni cilj kampanje pojačanja Juventusa i pored toga što Atalanta nema nameru da odobri bilo kakav popust Bjenkonerima. U Kontinasi su ubeđeni da uz pomoć jasno izražene volje fudbalera da obuče dres Stare dame i ponudu od 45.000.000 evra sa par miliona bonusa mogli da zatvore posao.

OAKTREE CILJA LIGU ŠAMPIONA

Prošle sezone nezaslužen kraj protiv Atletika (©Reuters)

Simone Inzagi je trener kojem najviše zavide u Seriji A. Trener Intera ima na raspolaganju ono što je san svakog šefa stručnog štaba: dvojicu kvalitetnih igrača za svaku poziciju na terenu, plus par džokera za više uloga.

Međutim, ta vrsta izobilja može da bude i problem, pogotovo za trenere, poput Inzagija, koji preferiraju da igraju sa istim timom i da prave izmene samo kad moraju, bez obzira na alternative. Primer Davida Fratezija je indikativan. Italijanski reprezentativac bi u svakom timu Serije A bio starter, a Interu je u prošloj sezoni, u svim takmičenjima, počeo od prvog minuta samo 11 mečeva.

Dolazak Taremija, Zjelinskog, Martineza i najverovatnije Kiviora u odbrani, dao je Inzagiju sve ono što mu je nedostajalo u prethodnoj godini: centarfora koji može s klupe da promeni igru i rezultat tima ako starteri zakažu, dinamičnog i efikasnog veznog igrača sposobnog da zameni i Mhitarjana i Barelu, Martinez uzet da se u ovoj sezoni prirpremi za preuzimanje uloge prvog golmana Nerazura od sledećeg leta, a Kivior (ili drugi defanzivac) je potreban da bi se smanjio starosni prosek odbrane i pripremio teren za smenu generacija imajući u vidu godine Ačerbija i Darmjana, ali i De Fraja.

Postoji još jedna bitna razlika u odnosu na prethodnu sezonu. Prošlog leta klub je postavio kao aspolutnu priorite Inzagiju osvajanje titule i prišivanje druge zvezdice iznad grba. U predstojećoj sezoni, sa promenom vlasnika, došlo je i do korekcije prioriteta. Liga šampiona će biti izjednačena ako ne i ispred Serije A kao sezonski cilj. Nova filozofija primorava Inzagija da od samog starta počne sa rotacijama jer nije realno da se ostvare uspesi sa limitiranim brojem igrača. U LŠ će biti u grupnoj fazi četiri meča više, u Superkupu Italije jedan meč više, plus Mundijal za klubova sa najmanje tri meča više, a svi u Apijano Đentileu priželjkuju bar duplo više. Dakle, u odnosu na prethodne sezone Interovi fudbaleri će imati najmanje sedam-osam dodatnih mečeva, a verovano i preko deset.

MILAN ČELIČI ODBRANU

Strahinja Pavlović (©Reuters)

Rosoneri su u prethodnoj sezoni primili 69 golova u Seriji A, evropskim i italijanskim kup takmičenjima, previše za klub Milanovog ranga. To je razlog zašto su Ibrahimović, Monkada i Furlani stavili akcenat, pored pronalaska zamene za Žirua u špicu napada, na odbranu i rekonstrukciju zadnje linije.

Kjaer i Simić su već napustili Milan, Čau je sve bliži Njukaslu dok Kalulu, Kalabrija i Tomori ne daju neophodne garancije. Neće biti iznenađenje ako u zadnjoj liniji samo Teo Ernandez zadrži ulogu startera.

Strahinja Pavlović je na korak od Milana. Čini se da je iznos od 20.000.000 evra zadovoljavajući za Salcburg i da će zeleno svetlo iz Austrije stići u sledećih par dana. Rosoneri su već krenuli u preliminarno ispitivanje terena za Igora i Lukumija pošto je sve izvesnije da će Čau nastaviti karijeru na severu Engleske u klubu čiji je vlasnik kraljevska familija iz Saudijske Arabije.

U međuvremenu je podgrejana i pista Emerson Rojal pošto je Totenhem pristao da uđe u pregovore sa Milanom koji je ponudio 15.000.000 evra za brazilskog beka.

RAJAN FRIDKIN PREUZEO RUKOVOĐENJE ROMOM

Sin Dana Fridkina, Rajan, pokazao je ovih dana da su u američkoj familiji odlučili da njemu povere Romu. U samo jednoj nedelji od povratka u Rim Rajan Fridkin je predstavio novi projekat za izgradnju stadiona Rome sa veoma ambicioznim rokom (trebalo bi da bude gotov do kraja 2027. godine, to jest u godini kada će Roma slaviti stoti rođendan), sreo se sa gradonačelnikom Rima Gvaltijerijem i što je još bitnije “doneo” svežih 80.000.000 za pojačanja Rome u ovom prelaznom roku.

Ranije se pričalo da se Rajan najviše zagrejao za fudbal i Romu u porodici Fridkin. Potvrda je stigla ove nedelje, Fridkin junio je po funkciji potpredsednik kluba, ali je de fakto postao prvi čovek.

Novac koji je “doneo” mlađi Fridkin omogućio je Romi da zatvori posao sa Juventusom oko Sulea i da krene u napad na Dovbika iz Đirone. Rimljani su iskoristili oklevanje Atletiko Madrida u pregovorima sa Ukrajincem i katalanskim klubom i stavili su na sto 32.000.000 evra plus bonuse da ga privole na selidbu u Večni grad. Čak je i Danijele De Rosi zvao Ukrajinca da mu objasni zašto bi Roma bila najbolje rešenje za njega. Dovbik bi, po svojim karakteristikama, bio idealan za Đalorose jer je centarfor koji zna savršeno da igra u trozupcu, kao i da iskoristi centaršuteve. Takođe, Dovbik ima i manevarske kapacitet na zavidnom nivou što će omogućavati Pelegriniju ili Le Feu da se ubacuje iz drugog plana.

Alternativa za Dovbika otaje Serlot mada sve dok Viljareal pretenduje na cifru od 38.000.000 evra, malo je verovatno da može da dođe do zaključenja transfera.