Buongiorno Italia: Jurić pred otkazom posle 40 dana, u Interu nešto škripi

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Ivan Jurić se nalazi na pragu otkaza posle samo 40 dana provedenih u Trigoriji. Hrvatski trener je još jedna kolateralna šteta rasula u Romi, odnosno odsustva mrvice planskog i racionalnog poslovanja i povlačenja poteza vlasnika kluba. Stiče se utisak da familija Fridkin ima ozbiljnu nameru da proda klub jer samo tako mogu da se opravdaju investicije u kupovinu pojedinih fudbalera i praktično razgrađivanje upravljačke strukture.

Rimski klub je više od mesec dana bez predsednika UO, bez generalnog direktora, a praktično su prazne i sve ostale ključne pozicije. Na drugoj strani sportski direktor Gizolfi ne priča italijanski i nakon televizijskog nastupa posle meča sa Moncom nije se više pojavljivao.

Roma se našla u apsurdnoj situaciji. Fridkinovi ne komuniciraju sa Jurićem, a u Trigroiji nema čoveka koji bi uručio eventualni otkaz šefu stručnog štaba. Po svoj prilici, kao i De Rosi, i Jurić će saznati iz medija da nije više trener Đalorosih. Ruku na srce, Jurić je najmanje kriv za situaciju u kojoj se našla Roma, ali je njegov ostanak na klupi najgore moguće rešenje. Događaji u Firenci, izvođenje Kristantea i Mančinija, dvojice predvodnika u svlačionici Rome, nedvosmislen je pokazatelj da Jurić više nema pod kontrolom tim i da nisu spremni da ga prate, primenjuju njegovu taktiku i ispunjavaju postavljene zadatke. To se uostalom veoma jasno videlo sinoć na “Frankiju”.

Koincidencija da su se ovog vikenda boravili u Njujorku Dan i Rajan Fridkin i Danijele de Rosi sa suprugom rasplamsala je glasine da je sve spremno za povratak bivšeg kapitena na klupu Rome.

Međutim, De Rosi nije jedino rešenje. Postoji mogućnost i da se De Rosi vrati zajedno sa Klaudijom Ranijerijem. Štaviše, pojedine italijanske kolege tvrde da je to zahtev samog De Rosija. Druge piste su Maks Alegri i Roberto Mančini, ali oni su više sugestije nego što su realni ciljevi budući da su treneri koji koštaju i pretenduju da dobiju odrešene ruke da otvore novi ciklus.

U Rimu postoji velika bojazan da Roma proživljava istu priču kao pre 20 godina, kad su u jednoj sezoni promenilo petoro trenera na klupi đalorosih: Prandeli, Feler, Sela, Del Neri, Konti. Velika razlika je u tome što je tada iza kluba stajala rimska familija Sensi, a danas Fridkinovi koji se sve ređe viđaju u Večnom gradu.

INZAGI KRITIKUJE SVE SEM SEBE

Inter razočaran u derbiju Italije (©Reuters)

Kada tim sa šampionskim ambicijama primi šest golova u poslednjih deset minuta u prvih devet kola neizbežno je da se na stubu kritika nađe trener, pogotovo ako su ti golovi koštali tri remija i jednog poraza, ili u prevodu sedam bodova.

Nerazuri su primili golove u zavšrnici mečeva protiv Đenove, Monce, Milan, Juventusa, plus protiv Udinezea i Torina kada su rizikovali da od gotovog naprave veresiju. Štaviše, toj listi bi se mogla dodati i utakmica sa Romom. Srećom Zomer je na Olimpiku bio mnogo koncentrisaniji i budniji nego protiv Juventusa pa je zaustavio šut Sulea u poslednjem minutu meča.

Tačno je da su Nerazuri osim četiri gola imali barem šest ili sedam velikih šansi da postignu još neki gol i zatvore meč pre ulaska Jildiza umesto Fađolija, ali je nedopustivo za iskusan tim, kakav jeste Inter, da primi četiri gola sa raspoređenom odbranom. Ne računajući treći gol Juventusa, Nerazuri su primili sve ostale sa šest ili čak sedam svojih igrača u kaznenom prostoru.

Čini se da je Inter umesto da napreduje regresirao u prve dve sezone sa Inzagijem na klupi, kada je igrao promenljivo i bacao bodove koji su ga kasnije koštali šampionske titule. Simone je priznao da u prošloj sezoni ne bi izgubili utakmicu poput jučerašnje. Ali nije dodao da se to nije događalo jer on nije pravio greške kao u ovoj. Izvesti Pavara, ubedljivo najboljeg defanzivca Intera na jučerašnjem meču, samo zato što je dobio žuti karton, potvrđuje Inzagijevu slabost i paranoju od žutih kartona.

U prošloj sezoni Inzagi bi izveo Dumfrisa, da nije postigao gol Holanđanin bi bio najgori fudbaler na terenu Nerazura – penal nad Dumfrisom nije plod njegovog poteza nego „ludosti“ Kalulua – jer oba Jildizova gola dolaze nakon njegovih tehničkih grešaka počev od markacije.

Inzagi je zamenio Dimarka sa Darmjanom jer se bojao Konseisaa, a potpuno je smetnuo s uma da su Bisek i Dumfris, zajedno na terenu, prevelika lutrija za svaku ozbiljnu odbranu. Jildiz je samo iskoristio poklone koji su mu servirani.

Tijago Mota je juče pogodio sa Jildizem, ali je opet promašio sa Danilom. Trener Juvea je opravdao svoju odluku rečima da mu Brazilac daje bolje garancije i da je mnogo pouzadaniji kao defanzivac koji započinje akcije.

Takođe, Mota je imao sreću i sa izvođenjem Vlahovića koje je takođe bilo nelogično pogotovo što je umesto Dušana u igru ušao Embangula. Srpski reprezentativac nije samo postigao prvi gol na San Siru posle sedam neuspelih pokušaja, nego je bio i jedan od najboljih na terenu. I pored toga što nije dobijao korisne lopte od saigrača borio se kao lav.

Sve u svemu, da parafraziramo Napoleona, bolje je imati srećne nego dobre trenere. Mota je u nedelju imao mnogo više sreće nego kvaliteta.

GASPERINI, BARONI I PALADINO, SREĆNO LICE SERIJE A

Ko se ovome nadao od Lacija? (©Reuters)

Atalanta, Lacio i Fjorentina se nalaze odmah iza leđa Napolija, Intera i Juventusa na tabeli Serije A , sve tri kluba sa 16 bodova. Tri tima ne vezuje samo bodovni učinak u Seriji A već i konstantno poboljšanje forme i dosta dobri nastupi u evropskim takmičenjima, rekli bi i odličnim da je Boginja savladala Seltik prošle nedelje.

Iza tri odlična starta stoji rad trojice trenera. Učinak Gasperinija svakako ne predstavlja iznenađenje i pored objektivnih teškoća s kojima se suočio, odlazak i povrede stubova prošlogodišnje Atalante, dok su Marko Baroni i Rafaele Paladino napravili neverovatno dobar posao za kratko vreme. I Lacio i Fjorentina su dobili novi identitet baziran delimično na radu prethodnih trenera uz dodatak ličnog dopinosa i pečata.

Lacio je pobedio na šest od poslednjih sedam mečeva, juče je prvi put završio utakmicu bez primljenog gola u prvenstvu, a Fjorentina je postigla na prethodna tri meča čak 15 golova. Uz to Paladino može da se pohvali da je u prvih devet kola uzeo meru Laciju, Milanu i Romi.

U Formelu su napravili mudar i dalekovid potez. Izvršili su smenu generacija i pozdravili su se sa igračima koji su obeležili prethodnih šest-sedam godina. Svi oni, od Luisa Alberta i Felipea Andersona do Čira Imobilea, postali su brana daljem razvoju Lacija, što se videlo u prethodnoj sezoni, ne samo zbog visokih plata, za paremetre Lotitovog kluba, već i sa relacijom između troškova i benefita. Nema sumnje da bi Baronijev posao bio mnogo teži da su ostali dugogodišnji senatori.

Isto važi i za Fjorentinu. Predsednik Komiso je napravio zaokret promenio gotovo kompletno prvi tim i doveo jednog od najperspektivnijih trenera u Seriji A. Nakon neubedljivog starta, Paladino je napravio korak nazad, odustao od prethodne fudbalske filozofije i prilagodio je karakteristikama i kvalitetu igrača koje ima na raspolaganju. Rezultati nisu izostali. Tim koji je od odlaska Dušana Vlahovića kuburio sa efikasnom igrom postao je mašina za davanje golova, a Paladinu je pošlo za rukom da „oživi“ čak i Mojzea Kena.

Ako se po jutru dan poznaje, jedan a možda i dva od pomenuta tri tima, staviće na ozbiljnu proveru ambicije velikih timova sa severa i Napolija da stignu do Lige šampiona. Štaviše, ako Italije ne dobije i u sledećoj sezoni petog učesnika u LŠ, jedan od velikih klubova će ostati sa „svećom u ruci“.