Buongiorno Italia: Isplivala na površinu italijanska podeljenost, bolje da su išli na Nemce

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Slučaj je hteo da raspleti u grupnoj fazi Evropskog prvenstva učine gol Matije Zakanjija u poslednjem sekundu meča sa Hrvatskom još vrednijim i sudbonosnijim za Italiju. Naime, sa tri boda i gol-razlikom minus jedan, Italija ne bi ušla među četiri najbolja trećeplasirana tima u grupnoj fazi takmičenja i ovog jutra bi Lučano Spaleti i njegovi izabranici bili u avionu za Rim.

Zahvaljujući Zakanjiju i neverovantnoj sekvenci ishoda utakmica trećeg kola Eura 24, Italija ima gotovo otvoren put do finala pošto se na jednoj strani kostura završnice nalaze svi favoriti za osvajanje prvenstva osim Engleske. Francuska, Španija, Nemačka i Portugal su osvojili 17 Mundijala i evropskih prvenstava dok na, uslovno rečno, italijanskom delu kostura samo su Engleska i Holandija osvojile po jedan trofej (Englezi su bili prvaci sveta 1966. a Holanđani Evrope 1988. godine).Drugim rečima, posle Švajcarske u teoriji Azuri bi ispred sebe imali Engleze u četvrtfinalu, a Holandiju ili Austriju u polufinalu.

I pored sreće koja se osmehuje Italijanima, na Apeninskom poluostrvu nisu optimisti, štaviše predstavljaju Švajcarsku kao izuzetno težak ispit i favorita. Mnogo podsećaju i da je Švajcarska eliminisala Francusku na prethodnom Evropskom prvenstvu. Najčešći komentar italijanskih pesimista glasi "ako budemo igrali protiv Švajcaraca kao sa Albanijom, Španijom i Hrvatskom, Azuri se vraćaju kući već u subotu. Možda je bilo bolje da igramo sa Nemcima, barem bi mogli da imamo opravdanje da smo ispali od jakog protivnika".

Loše igra Azura, kontroverzni izbori startnih formacija Lučana Spaletija, polemike sa novinarima i igračima koji, navodno, daju informacije prijateljima u medijskim kućama o sastavima Italije na utakmicama Evropskog prvenstva, doprineli su da ispliva na površinu poslovičnu italijansku podeljenost.

Nije slučajno da Italija među velikim reprezentacijama ima najslabiju podršku na tribinama. I pored toga što je italijanska migrantska zajednica veoma brojna u Nemačkoj, navijači Azura su bili brojčano manje prisutni na svim utakmicama Spaletijeve selekcije, bez obzira da li su nastupali protiv Albanije, Španije ili Hrvatske. Sličan scenario će se ponoviti i protiv Švajcarske jer su Švajcarci kupili duplo više ulaznica od Italijana u tzv. slobodnoj prodaji, tako da će okršaj u Berlinu izgledati kao da se vodi u Bazelu ili Cirihu.

Da kojim slučajem igra Juve, Inter, Milan, Roma, Napoli pa čak i Lacio (ima manje brojnu armiju navijača od prethodno pomenutih timova) u Berlinu bi imali više tifoza na tribinama nego nacionalna selekcija.

Drugi refren koji se ponavlja regularno na velikim takmičenjima je navijanje protiv vlastite reprezentacije zato što ima previše igrača iz tima velikog rivala ili zato što su nosioci igre iz kluba koji se ne voli. Navijači Juventusa, primera radi, su mlaki prema reprezentaciji jer je kostur tima iz Intera, a protiv Hrvatske u startnoj postavi nije bilo nijednog igrača Bjankonera: Kjeza i Fađoli su ušli u drugom polovremenu a Gati i Kambijazo su presedeli na klupi ceo meč.

Gol Zakanjija Livakoviću na izdisaju meča sa Hrvatskom je sve obradovao osim navijača Rome koji ne mogu da se raduju golu fudbalera Lacija, pa čak i kada nosi dres Italije. Dovoljno je bilo slušati komentare u montematskim radio-emisijama posvećenih Romi (ima ih više od deset u eteru Večnog grada) da se shvati nadrealni momenat u kojem žive navijači nesposobni da izađu iz klupskog tora. Bukvalno, za ostrašćene tifoze Rome bilo je bolje ispasti sa Evrospkog prvenstva nego proći u osminu finala zahvaljujući golu igraču Lacija.

POČINJE KONTEOVA ERA U NAPULJU

Antonija Kontea su na njegovoj prvoj konferenciji dočekali svi vodeći ljudi grada Napulja i regiona Kampanje, od gradonačelnika Manfredija do predsednika Kampanje De Luke.

U društvu gazde Napolija Aurelija De Laurentisa, Antonio Konte je najavio epohalnu promenu u napuljskom klubu, to jest da će imati ulogu kao menadžeri u Premijer ligi. Poslednja reč o odlascima i pojačanjima Napolija biće njegova. Konte nije propustio priliku da odgovori Zlatanu Ibrahimoviću koji je Milanovu nezainteresovanost za Kontea objasnio stavom da rukovodstvo vicešampiona Italije nema nameru da angažuje trenera-menadžera sa ovlašćenjem da odlučuje o igračkom kadru.

„Ja jesam menadžer, kako to kaže Ibrahimović. De Laurentis to zna, želim da odlučujem i to na nekim drugim mestima nekome može da smeta“, dodao je Konte nakon što je podvukao da on bira igrače i odlučuje ko ide a ko ostaje. Odmah zatim Konte je potvrdio već poznat stav da Kvarchelija, Di Lorenco, Lobotka i Angisa ostaju u Napoliju.

Biće vrlo interesantno videti kako će se u budućnosti razvijati odnos između De Laurentisa i Kontea, to jest između dvojice tzv. alfa mužjaka i ko će koga staviti u drugi plan. De Laurentis je „pojeo“ Karla Ančelotija i Lučana Spaletija dok bi sa Konteom mogao da se zagrcne.

Viktor Osimen ima zeleno svetlo da ode iz Napulja za 130 miliona evra. Zasada se niko nije pojavio sa ozbiljnom ponudom za Nigerijca a Konte već sprema teren da dovede svog čoveka od poverenja Romelua Lukakua.

U toj nameri mogao bi veliki problem da bude Milan koji je odustao od Zirkzea, pre svega zbog čvrstog stava Kije Jorabkjana da ne odustane od zahteva za proviziju u visini od 15 miliona evra za transfer Holanđanina. Rosoneri su upalili farove na Lukakua i prema pojedinim indikacijama Belgijanac je dao svoj pristanak da se vrati u Milano i da nastavi tradiciju centarfora poput Ronalda, Vijerija, Krespa, Ibrahimovića koji su posle Inerovog nosili dres Milana. Naravno, radi se o pravljenju računa bez krčmara jer Čelsi ne želi da pošalje Lukakua na još jednu pozajmicu već da ga definitivno proda a da bi se to dogodilo, ponuda mora da bude veća od 30 miliona evra.

Osim u špicu napada, velika revolucija se očekuje u defanzivnom redu gde je samo Rahmani siguran u nastavak karijere u dresu Napolija. Azuri su već definisali prelazak Rafe Marina ali žele još jednog ili čak dvojicu centralnih veznih, jedan od njih je Alesandro Bonđorno iz Torina za koga je De Laurentis ponudio Urbanu Kairu 35.000.000 evra. Pored defanzivca Granata u obzir dolaze i Dragušin, Bijol i Lakroa.

PEP MARTINEZ GOLMAN ZA BUDUĆNOST

U zamislima rukovodilaca Intera Pep Martinez bi trebalo da sledi stazu Žulija Sezara ili Onane. Prvi je sazreo za prvog golmana Intera uz pomoć Frančeska Tolda, poslednjeg Italijana koji je čuvao mrežu Intera kao prvi golman, drugi je izronio iza leđa Samira Handanovića i omogućio klubu da zaradi monstruoznih 50 miliona evra kroz transfer u Mančester Junajted.

Inter je platio Đenovi za Martineza 15 miliona evra. Plaćena cena je veliki indikator da Inter ozbiljno računa na španskog golmana budući da šampion Italija ima vrlo limitiran budžet za pojačanja.

Sa Martinezom u Apijanon Đentileu, Inter već ima dva tima za sledeću sezonu i kad pogledamo imena igrača razlika između prve i druge postave uopšte nije velika razlika što svedoči o snazi i ambicijama Nerazura u sledećoj sezoni.

INTER 1 (3-5-2): Zomer – Pavar, Ačerbi, Bastoni – Dumfris, Barela, Čalhanoglu, Mhitarjan, Dimarko – Lautaro, Tiram

INTER 2 (3-5-2): Martinez – Bišek, De Fraj, Karlos Augusto – Darmjan, Fratezi, Aslani, Zjelinski, Bjukanan – Taremi, Arnautović

JUNAJTED BACIO OKO NA DIBALU, ROMA NA GUDMUDSONA

Mančester Junajted, to jest, menadžer Ten Hag želi da dovede Dibalu na Old Traford. Argentinski fudbaler, za standarde Premijer lige i pogotovo Junajteda, je veoma jeftin igrač. Raskidna klauzula iznosi 12 miliona evra a plata Argentinca je oko pet miliona. I prva i druga cifra ne predstavljaju za Crvene đavole problem.

Dibala u potpunosti drži ključeve budućnosti svoje karijere jer je raskidna klauzula u ugovoru sa Romom u njegovu korist. On je taj koji može da napusti Romu ako na vrata Trigorije zakuca klub sa čekom od 12.000.000 evra, ali i da odbije da ode iz Večnog grada čak i da se pojavi klub koji bi Romi ponudio više novca.

Paulo je trenutno u Argentini gde priprama ženidbu i u Italiju će se vratiti za dve nedelje kada bi trebalo da se vidi sa sportksim direktorom Gisolfijem ali i trenerom De Rosijem. S jedne strane Dibala nije nikada krio da bi voleo da se oproba u Premijer ligi ali se s druge strane odlično uklopio, ne samo u tim Rom, već i u rimski stil života i ne bi želeo da ga menja bez veoma ubedljivih razloga.

U Večnom gradu se navodi da sve zavisi od podudaranja planova dve strane. Dibali ističe ugovor sledećeg leta koji će, po svemu sudeći biti automatski produžen za još godinu dana (tačka ugovora kaže da se produžava do 2026. godine ako Dibala odigra 50 odsto utakmica u periodu od 2022. do 2025. godine) jer Dibali nedostaje samo par utakmica u sledećoj sezoni da ispuni uslov.

Produžetak ugovora De Rosiju do 2027. godine je signal da Roma želi da otvori novi ciklus tako da je sasvim razumljivo da Dibala u direktno razgovoru sa Gisolfijem i De Rosijem želi da sazna gde njega vide u tom projektu, pre nego što donese definitivnu odluku.

Norveški napadač Jirgen Strand Larsen je poručio rukvodiocima Rome da bi se vrlo rado preselio u Rim, međutim Selta iz Viga traži 25 miliona evra za svog napadača dok Rimljani ne žele da potroše više od 20 miliona. Izgleda da nas čekaju dugi i isrpljujući pregovori jer Larsen je De Rosijev izbor i klub će pokušati da mu izađe u susret.

Slična situacija je sa još jednim „vikingom“, Albertom Gudmudsonom iz Đenove. Razlika je u tome što sportski direktor Gisolfi u Islanđaninu vidi veliki potencijal i želi da to bude njegov poklon De Rosiju u formiranju novog napadačkog reda. Đenova je pozitivno odgovorila na dopis Rome i pregovori su otvoreni. Gudmudson košta između 30 i 35 miliona evra. Na prvi pogled cena izgleda previsoka za Romine kase, ali u slučaju prodaje Tamija Ejbrahama, Đalorosi bi imali sve neophodne karte u rukama da angažuju fudbalera koji je u prethodnoj sezoni postigao 14 golova i upisao sedam asistencija u Seriji A.