Buongiorno Italia: Inter pogodio sedmicu, Pioli izmislio novog Kesija

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Inter Simonea Inzagija završio je u velikom stilu 2021. Naslov zimskog prvaka, sedam uzastopnih pobeda, šest mečeva u nizu bez primljenog gola, najviše upućenih udaraca ka i u gol protivnika u Seriji A, najviše stvorenih šansi, i možemo tako još dugo da nabrajamo u kojim su sve parametrima Nerazuri bili najbolji u ovoj sezoni.

Pobeda Intera protiv Torina (1:0) je pokazala još jedan kvalitet Inzagijevog tima: zna da pobeđuje i kad ne briljiira, a zato nisu potrebna ni čuda Handanovića na golu, ni srećni sticaji okolnosti. Nerazuri nisu bili vodenica koje melje sve protiv Granata, ali ih to nije sprečilo da rutinski uknjiže tri boda.

I Simone Inzagi u svojoj karijeri i Inter u svojoj istoriji nemaju pozitivno iskustvo sa poslednjim mečevima u godini. Štaviše, Inzagi nije uspeo, do sinoć, nikad da pobedi u Seriji A na meču pred Božić.

Kormilar šampiona Italije nije propustio priliku da kroz šalu podseti da je bilo veoma malo onih koji su prošlog leta verovali da će se Inter naći na čelu tabele na kraju 2021. Bilo je malo i onih koji su verovali da Džeko, Čalhanoglu, Korea i Damfris mogu da zamene adekvatno Lukakua, Hakimija i Eriksena. Naravno, oni ostaju igrači skromnijih kvaliteta i potencijala od svojih prethodnika, ali su ih zahvaljujući radu i taktici Inzagija besprekorno zamenili.

Istina sva četvorica su igrali promenljivo, ali je interesantno da su se dopunjavali. Čalhanoglu je krenuo odlično, zatim je Džeko preuzeo štafetu, Korea je imao nekoliko blesaka kada su drugi bili bledi. Na kraju jesenjeg dela Džeko i Korea su pali, plus povrede, ali su Čalhanoglu i posebno Damfris završili godinu u velikom stilu. Holanđanin je maksimalno iskoristio povredu i odsustvo Darmjana i na poslednja četiri meča je zatresao tri puta mrežu.

Inzagi je naglasio da je put do Skudeta dugačak i težak, ali istorija kaže da sedam od deset jesenjih prvaka Serije A se raduje peharu u maju.

Torino je još jednom izgubio golom razlike od velikih klubova u Seriji A. U sudarima sa timovima tzv. novih sedam sestara, Granate su izbegle minimalan poraz samo u meču sa Lacijom (remi), što pokazuje limit čete Ivana Jurića.

Saša Lukić je na San Siru demonstrirao da je u grupi igrača koji su najviše napredovali poslednjih meseci. Počeo je utakmicu u nešto nižoj brzini i Čalhanoglu je bio upečatljiviji od njega, ali kako je meč odmicao, Saša je rastao i u drugom polovremenu ga je bilo svuda. To što se Inter nije gotovo video u drugom polovremenu u najvećoj meri je zasluga srpskog reprezentativca. Na kraju je bio i jedini koji je ozbiljno namučio Handanovića iz slobodnog udarca. Od većine medija je proglašen za najboljeg aktera u redovima Torina ocenom 6,5.

Vanja Milinković Savić je, takođe, ocenjen prelaznim ocenama, u rasponu od 6 do 6,5. Srpski čuvar mreže ne snosi odgovornost za gol Damfrisa, a u drugim situacijama, pogotovo kaa je bio oči u oči sa Brozovićem, odreagovao je kao vrhunski golman.

PIOLI PRONAŠAO NOVU ULOGU ZA PREDSEDNIKA

Frank Kesi i Teo Ernandez (© Reuters)

Pritisnut mnogobrojnim povredama, lošom formom Brahima Diaza i nedvoljnim poverenjem u Rada Krunića, Stefano Pioli se odlučio da ulogu ofanzivnog pleja iza leđa Olivijea Žirua, poveri Predsedniku, Franku Kesiju.

Reprezentativac Obale Slonovače je odogovorio na najbolji mogući način. U Empoliju smo videli Kesija iz najboljih dana, na „Kastelaniju“ je naplatio sa kamatom poništeni gol protiv Napolija. Frank je završio godinu sa 14 golova, samo je Kaka među igračima veznog reda bio efikasniji od njega u istoriji Milana.

Osim tri zlata vredna boda u trci za Skudeto, Pioli je je u Empoliju pronašao novu soluciju koja mu omogućava i da iskoristi još bolje svoju trojicu vrsnih fudbalera koje ima na raspolaganju: Kesija, Benasera i Tonalija. Dosad je u formaciji 4-2-3-1 jedan od njih uvek morao da ostane na klupi, sa novom ulogom Kesija mogu da igraju svi zajedno.

Milan je zatvorio jesenji deo šampionata na nivou prošlogodišnjeg. Rosoneri su u prethodnom prvenstvu osvojili 43 boda, u ovom 42, s tom razlikom što su prošli Božić dočekali sa gorčinom teškog poraza od Atalante na San Siru (0:3), a protiv Empolija su reagovali brzo i snažno posle peha protiv Napolija prošlog vikenda.

Osim Kesija, ohrabruju signali povratka u formu Tea Ernandeza, kao i sve uverljivija asimilacija Alesandra Florencija. Bivši kapiten Rome je sve sigurniji na poziciji desnog beka i začinio je svoju partiju prvim golom u dresu Milana. Vredi napomenuti i da je drugi bivši igrač Đalorosih, Alesio Romanjoli sve pouzdaniji u zadnjoj liniji.

Pioli i njegovi igrači bi napravili grešku ako ne bi izvukli pouke iz sudara sa Andreacolijevim momcima. Empoli je imao šansi da usmeri meč ka drugačijem ishodu. Ne bi trebalo zaboraviti da je Bajrami pogodio prečku pri rezultatu 2:1 kao i da su Kutrone i Pianmonti promašili zicere, dok je golman Empolija Vikario imao najlošije veče u karijeri.

NAPOLI GUBI I KADA PROTIVNICI NE UPUTU JEDAN ŠUT KA GOLU

Sve se nakalemilo na Napoli Lučana Spaletija: povrede, zamor, maleri, nervoza, epizode. Zvuči neverovanto, ali Napoli je izgubio poslednje dve utakmice na „Maradoni“, a da protivnički timovi nisu uputili jedan udarac u okvir gola Ospine. Napadač Empolija Kutrone je postigao gol potiljkom, jer je bio okrenut leđima golu Napolija i lopta ga je slučajno pogodila. U sredu veče je Huan Žesus autogolom odradio posao za Speciju.

Ruku na srce, porazu je doprineo i Spaleti izborom tima, taktikom, zamenama i nesposobnošću da naoruža igrače strpljenjem i konecentracijom. Mertens i Zjelinski su izvedeni iz igre pre nego što je trebalo, Elmas je kasno ušao u igru.

Napoli je stvorio sijaset šansi, poništena su mu dva gola, pogodio je prečku preko Elmasa. Čak je i gazda kluba Aurelio de Laurentis (nije poznat po mekom srcu i lepim rečima, pogotovo kada njegov tim izgubi), uputio poruku podrške i ohrabrenja svojim igračima. I Aureliju je bilo jasno da postoje neke večeri ili periodi kada sve što može da krene naopako, krene naopako.

Ostaje činjenica da je Napoli izgubio 14 bodova u odnosu na Inter u poslednjih sedam kola, odnosno od direktnog sudara na San Siru završenog pobedom Nerazura 3:2. Te večeri se povredio Osimen, posle njega Kulibali, Fabijan Ruiz, Angisa. Insinje se zarazio kovidom, Mario Rui je protiv Specije dobio žuti karton zbog koga neće moći da igra protiv Juventusa.

Gorčinu u Kastel Volturnu i u Napulju, među navijačima Napolija, pojačava činjenica da će Osimen, Kulibali, tek oporavljeni, zajedno sa Angisom i Unasom, otići na mesec i po dana u Afriku gde će igrati kontinentalno prvenstvo u Kamerunu.

MILINKOVIĆEVA ŠESTA ASISTENCIJA

Sergej Milinković Savić (© Reuters)

Sergej Milinković Savić je ubeležio protiv Venecije šestu asistenciju u ovom prvenstvu. Tom broju valja dodati i pet golova srpskog asa u Seriji A, što znači da je Sergej bio direktan učesnik u gotovo svakom trećem pogotku Lacija u jesenjem delu šampionata. Milinković je bio akter u mnogo većem broju golova Lacija jer su često plodonosne akcije Nebeskoplavih polazile od njegovih stopala ili glave.

Milinkovićeva statistika, ne samo ona koja se odnosi na golove i asistencije, na najbolji mogući način demantuje kritičare. Nije tajna da između Sarija i Milinkovića ne vlada odnos kakav je Sergej imao sa Simoneom Inzagijem i da toskanski stručnjak ne vidi našeg igrača kao što ga je percepirao aktuelni kormilar Inter, ali uprkos svemu SMS ostaje noseći stub Lacija.

Do prošlog petka i pobede nad Đenovom, Lacio je bez Čira Imobilea na terenu, ostvario samo jednu pobedu u Seriji A. Trijumfi nad Girfoneom i Vencijom su pokazali da Nebeskoplavi mogu da odnose sva tri boda i bez kapitena i to je ohrabrujuća vest budući da Imobile ulazi u 32. godinu.

Odnos militantnih navijača Lacija sa Frančeskom Ačerbijem je dostigao tačku usijanja i neće biti lako popraviti ga. Olakšavajuća okolnost za Ačerbija, ali i za klub, je što Sari ne vidi u budućnosti Ačerbija u dresu Lacija i njegovo ime se nalazi na spisku igrača koji će napustiti Formelo sledećeg leta.

KO SE KATENAČA LATI, OD KATENAČA ĆE POGINUTI

„Ko se mača lati, od mača će poginuti”, biblijsku metaforičku izreku bi mogli da pretvorimo u fudbalskom žargonu u „ko se katenača lati, od katenača će poginuti”. Gotovo sa istim oružjem s kojim je Roma osvojila bodove u Bergamu prošle subote, sinoć je ostala bez njih u susretu sa Sampdorijom.

Uzalud se Žoze Murinjo žalio kako je Sampdorija došla u Rim da se brani i odigra nerešeno. Baš kao što ne vredi mnogo ni podsećanje da je Portugalac primenio gotovo istovetnu taktiku na Gevis stadionu.

Roma je propustila veliku priliku da uhvati priključak sa Juventusom i da se približi Atalanti i Napoliju na četiri, odnosno pet bodova. Izgubljena dva boda na Olimpiku imaju specifičnu težinu, jer Đalorose na startu 2022. čekaju dva izuzetno teška okršaja: prvo sa Milanom na San Siru, zatim sa Juventusom na Olimpiku.

Pokazalo se još jednom da Murinjova Roma ne zna da „otvara“ kataneče malih i srednjih timova. Nošeni snagom 50.000 navijača na Olimpiku, Nikolo Zaniolo i njegovi saigrači nisu uspeli da stvore ni veliki broj šansi, čak je Sampdorija imala izglednije i zrelije prilike.

Murinjo je u pravu kada se žali na izostanak kapitena Lorenca Pelegrinija, istina je i da bi sa njim Roma imala oružje više da probije protivničke odbrane, ali to ne može da bude opravdanje za kiks protiv Sampdorije.

Osim izgubljena dva boda, dodatni problem za Romu je i povreda Abrahama. Englez ima problem sa skočnim zglobom i neizvesno je da li će igrati protiv Milana i pored toga što je on dao optimističke izjave da će biti sigurno na travnjaku San Sira.

JUVENTUS U POTRAZI ZA CENTARFOROM

U Kontinasi trljaju ruke. Uprkos svemu godina je završena sa četiri pobede i jednim remijem što je omogućilo Alegriju i njegovim igračima da se približe zoni Lige šampiona na četiri boda. Ni treće mesto više nije tako daleko: samo pet bodova deli Bjankonere od Napolija koji im dolazi u goste 6. januara. Dakle, u teoriji, Stara dama bi mogla da bude na samo dva ili čak jedan bod daleko od četvrtog mesta na Badnji dan po julijanskom kalendaru.

U tom kontekstu Alegri traži od uprave da reaguje što brže i već u prvim danima prelaznog roka dovede novog napadača. Imajući u vidu stanje u kasi Juventusa moguće je angažovati samo na pozajmicu novog centarfora.

Mauro Ikardi je otpao kao solucija pošto je trener PSŽ-a Poketino stavio veto na njegovu prodaju. U igru su napadači iz Premijer lige koji ne uspevaju da pronađo dovoljno prostora u svojim klubovima, od Kavanija i Marsijala u Mančester Junajtedeu do Obemejana u Arsenalu.

Novi problem za Juve je Aleks Sandro. Brazilac je ispao iz startne postave Juvea. Na poslednjih pet mečeva bio je u startnoj jedanaestorci samo protiv Kaljarija. Luka Pelgrini ga je pretekao i za Staru damu je iskusni bek postao teret i to preveliki. Aleks Sandro prima neto platu od 6.000.000 evra a ugovor mu ističe tek u 2023.  Pomenutim primanjima nijedan klub ne želi da uzme na pozajmicu beka Juventusa, a kamoli da plati njegov transfer, tako da Bjankoneri riskiraju da imaju u svojim redovima još godinu i po dana skupo plaćenog, nezadvoljnog i marginalizovanog igrača.