Buongiorno Italia: Inter bije Juventus na svim frontovima

 (Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Inter, kao brend, prvi put više vredi od Juventusa. Novi godišnji izveštaj „Brand Finance“ registrovao je istorijsko preticanje. Vrednost Interovog brenda je porasla za 22 odsto u prethodnih godinu dana, dok je Juventusov pao za 17 odsto. Interova „marka“ vredi 585 miliona evra, na drugom mestu je Milan sa 514 miliona, a Juve je tek na trećem mestu sa 419 miliona evra.

Ipak, zadovoljstvo u Interu može da bude samo polovično, budući da su Nerazuri i dalje van prvih deset mesta, pošto se nalaze na 12. poziciji u Evropi, iza Real Madrida, Barselone, Arsenala, Bajerna, PSŽ-a, Mančester Sitija, Liverpula, Mančester Junajteda, Čelsija i Borusije Dortmund. Drugi motiv je zaostatak Intera za vodećim klubovima. Brend Real Madrida vredi četiri puta više, 2.398.000.000, Barselonin tri puta, 1.973.000.000, Arsenalov dva i po puta više, 1.536.000.000, Bajernov

Generalno, svi ostali veliki engleski klubovi su napravili brend koji vredi duplo više od Interovog. Za utehu je trend smanjivanja jaza između Intera i perjanica Premijer lige. Porast vrednosti brenda Intera direktno je vezan za rad i rezultate kluba pod rukovodećom palicom Bepea Marote. Kada je stigao u redove Nerazura, Bepe Marota klub je vredeo pola milijarde evra, danas bi Inter, prema procenama, mogao da bude prodat za dve milijarde evra.

Uz sve prethodno rečeno, Inter je zatvorio poslednja dva bilansa u plusu nakon decenija „minusa“. Interova posebna vrlina je da je u periodu kresanja troškova, limitiranih kapaciteta u prelaznim rokovima, kreirao tim koji je u poslednjih šest godina tri puta osvojio skudeto, dva puta bio vicešampion Italije, a jednom treći, a pride je igrao i tri finala u evropskim kup takmičenjima, jednom u Ligi Evrope i dva puta u Kupu šampiona.

Početak prelaznog roka nije obećavao ništa dobro. Čelsi je Nerazurima odveo ispred nosa Palestru, Komo je uzeo Nika Pasa, Kalajli nije prošao medicinske preglede. Nakon tri šoka, Bepe Marota i Pjero Auzilio su se pribrali i doveli su trojicu engleskih reprezentativaca, Stonsa, Spensa i Džonsa. U vekovnoj istoriji Intera crno-plavi dres su nosila samo trojica engleskih igrača, Džeri Hičens, Pol Ins i Ešli Jang, a sledeće sezone ćemo vrlo često gledati od prvog minuta Inter sa engleskom trojkom.

🎁🎁🎁

Registruj se i verifikuj nalog – čeka te paket vredan do 250.000 RSD

🎁🎁🎁

Dolazak fudbalera iz Mančester Sitija, Totenhema i Liverpula uzima se kao još jedan dokaz ambicije Intera da pokuša još jednom da stigne do finala Lige šampiona, to jest stadiona Atletiko Madrida Metropolitano, i da uradi ono što mu nije pošlo za rukom u Istanbulu i Minhenu.

U Italiji se i dalje vode, s vremena na vreme, debate da li je Simone Inzagi pobednik ili uspešni gubitnik, imajući u vidu da je, s jedne strane, osvojio jedan skudeto i stigao do dva finala LŠ, a s druge je izgubio dva skudeta, od Milana i Napolija (Konteov, Spaletijev je bio ubedljivo osvojen), i dve Lige šampiona. Odnosno, da li je Interov ciklus već počeo, uz dva kiksa Inzagija, ili je imao svoj početak sa Kristijanom Kivuom, dok je Konteov i Inzagijev period bio propedeutički.

19.00: (5,20) Tromse (3,70) Brajton (1,62)

Poslednja dva prelazna roka Intera i evidentno povećanje jaza u kvalitetu igračkog parka Nerazura u odnosu na glavne takmace upućuju da bi Bepe Marota, nakon jednodecenijske vladavine Juventusa, mogao da lansira i decenijsku dominaciju Intera.

Kao Juventus u drugoj deceniji ovog veka, Inter ima rezervni tim koji je na nivou prvih postava vodećih rivala u trci za skudeto. Dovoljno je pogledati kako izgleda druga postava Nerazura – 3-5-2: Provedel – Pavar, Bisek, Bovio – Dijuf, Sučić, Stanković, Žjelinski (Mhitarjan), Karlos Augusto – Pio Espozito, Boni – da bi se dokučile razmere supremacije Kivuovog tima na domaćem terenu.

Druga veoma važna karakteristika u veoma zahtevnim sezonama je poliedričnost svih igrača Intera i kapacitet da igraju na gotovo svim mestima na delu terena njihove kompetencije. To se posebno odnosi na srednji red, jer Barela, Čalhanoglu, Džons, Stanković, Sučić, Žjelinski i Mhitarjan su međusobno zamenljivi. U dobroj meri to važi i za odbranu i za napad, i pored više definisanih uloga.

Ne radi se o banalnoj prednosti na raspolaganju Kivuu, s obzirom na to da se igra svaka tri dana, sa 16 igrača i velikim rizikom od povreda.

Naruku Intera ide još jedan detalj, a to je starosna kompozicija. Odbrana je prilično podmlađena jer su Darmjana, Ačerbija i De Fraja zamenili tinejdžer Bovio, a Pavar i Stons su mlađi od Darmjana i Ačerbija.

Podmlađivanje napada je sprovedeno u prethodnoj sezoni, kada su Pio Espozito i Boni zamenili ultratridesetogodišnjake Arnautovića i Taremija. Dok je vezni red podmlađen u hodu, Čalhanoglu i Mhitarjan igraju poslednju sezonu u Interu i već su spremne njihove zamene, Stanković za Turčina, a Džons će već u ovoj sezoni uzeti mesto Jermenu. Valja dodati i da je Spens četiri godine mlađi od Dumfrisa.

O atmosferi u Apijano Đentileu govori i reakcija na glasine da bi Barselona mogla da stavi na sto „nepristojno veliku ponudu“ za Lautara Martineza. Reakcija kluba je bila koliko promptna, toliko i čvrsta: kapiten nije na prodaju, čak ni za sto miliona evra. Lautaro Martinez nije nikada krio da mu je želja da ostane do kraja karijere u Interu, tim pre kada su mu pre dve godine Nerazuri dali platu od devet miliona evra plus bonusi, sve do 2029. godine.

Zdravim finansijama, planskom podmlađivanju tima, treba dodati još jedan detalj koji dodatno jača poziciju Intera: izgradnja novog stadiona zajedno sa Milanom. Nova fudbalska „skala“ bi trebalo da bude gotova 2031. godine, to jest da bude spremna za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2032. godine. Pitanje je samo koliko će Interovih skudeta biti okačeno na njoj: 21, 22, 23, 24, 25, 26… i da li će biti četvrta Liga šampiona, jedini trofej koji nedostaje za krunisanje karijere Bepea Marote.