Buongiorno Italia: Da li je Vlahović najbolji napadač Serije A? Bomber Pruco odgovara - DA!

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Roberto Pruco se veoma dobro razume u golgetere, bio je jedan od njih. Tri puta je bio najbolji strelac Serije A tokom osamdesetih godina i kad vam on kaže da je Dušan Vlahović na nivou Norveženina Erlinga Holanda teško je protivrečiti mu. Jedini centarfor u istoriji kalča koji se apostrofira sa velikim početnim „B“ u definiciji „Bomber“, ukazuje na kvalitete koji razlikuje Vlahovića od svojih vršnjaka:

"Veoma mali je broj fudbalera koji igra sa takvim žarom, voljom, predanošću, sa pravim dečijim zanosom, kao Vlahović. Kada na njegov kvalitet dodate pomenute karakteristike, shvatate zašto ga u Firenci već nazivaju poslom veka", aludira Pruco na činjenicu da je Dušan plaćen samo milion i po evra a danas njegova vrednost vrtoglavo raste ka cifri od 100.000.000 evra.

Srpskom asu protiv Atalante u Bergamu je nedostajao samo gol iz igre. Vlahović nije samo pretvorio dva penala u golove sa mirnoćom koja više priliči 40-ogodišnnjaku nego dvadesetogodišnjaku, već je driblao, asistirao, bio konstantna pretnja golu Boginje a stizao je i da zatvara prostor u odbrani i spašava gol Ljubičastih. Neki bi rekli da je Vlahović „totalni“ fudbaler već sa 21-om godinom.

U Firenci ne žele da lete visoko. Svesni su kvaliteta Vlahovića, ne bi mu ponudili platu od pet miliona evra, uključujući i bonuse, ali su postavili realne ciljeve za ovu sezonu: biti odmah iza novih "sedam sestara" Serije A. Naravno, ako se ukaže prilika, Ljubičasti će pokušati da se vrate u Evropu, ali je osnovni cilj odigrati konačno jednu sezonu u kojoj neće strahovati u proleće za prvoligaški status.

Napoli, Milan i Roma su jedini timovi u Seriji A sa maksimalnim učinkom u prva tri kola, ali se stekao utisak da su samo Rosoneri prikazanom igrom zaslužili svih devet bodova. Napoli je profitirao na kiksevima protivinčkih ekipa, a Roma je imala poprilično sreće protiv Sasuola na Olimpiku.

Između Milana, Napolija i Rome postoji još jedna bitna razlika: Milan i Napoli su konstruisani timovi dok je Roma tim u evoluciji, ali na srednji rok možda i ekipa sa najvećim potencijalom.

Istina je da je Spaleti došao na mesto Gatuza, ali je zahvaljujući nestašici para na fudbalskoj pijaci i okolnosti da niko nije hteo da plati Napolijeve zvezde, koliko je predsednik Aurelio de Laurentis tražio, kostur tima ostao isti. U Milanu su uspešno tamponirali odlaske, obnovili pozajmice ili otkupili igrače koji su bili noseći stubovi prošlosezonskog izdanja Rosonera. Sa dovođenjem par fudbalera, pre svih Žirua i Bakajoka, Milan je kompletirao park igrača na raspolaganju Piolija. Žoze Murinjo je tek počeo veliki posao s ciljem da u sledeće tri godine, kako je rekao, nešto osvoji. Barem toliko duguje Romi budući da joj je „skinuo“ skudeto 2010. godine.

MILAN

Odlučujući potez šefa stručnog štaba Milana Stefana Piolija protiv Lacija bio je markiranje Sergeja Milinkovića Savića sa Frankom Kesijem. Pioli je žrtvovao svog „predsednika“ da bi anulirao Lacijevog „narednika“ i u potpunosti je uspeo u toj nameri. Ne pamti se tako loša predstava Sergeja Milinković Savića: 10 izgubljenih lotpi u prvom poluvremenu je negativni rekord u karijeri srpskog veznog fudbalera u Seriji A.

Prijatno iznenađenje je Sandro Tonali. Talentovani Italijan je bio kritikovan poprilično u prethodnoj sezoni. Čini se da su zamerke urodile plodom i bivši igrač Breše je počeo da pruža partije koje se očekuju od njega. Osim što je „poništio“ Luisa Alberta na sredini terena, izluđivao je i odbranu Lacija svojoim pasovima. Akcija za drugi gol Ibrahimovića na asist Rebića polazi upravo od Tonalija.

Treće ohrabrujuća vest za Piolija je oživljavanje Romanjolija. Italijanski defanzivac je tek drugi put nastupio kao starter u poslednjih 19 mečeva Milana u prethodnoj i ovoj sezoni. Reakcija i igra Romanjolija ukazuju da je Pioli dobio još jedan važan stub u odbrani imajući u vidu da ove godine Rosoneri igraju i Ligu šampiona.

NAPOLI

Aurelio de Laurentis je potrošio 400 hiljada evra u prethodnom prelzanom roku, toliko košta pozajmica Angise iz Njukasla, dok je Huan Žezus došao bez evra obeštećenja. Međutim, najveća pojačanja Napolija su igrači koji su ostali uprkos želji gazde kluba da ih proda i nadoknadi propuštenu zaradu zbog neigranja Lige šampiona. Kulibali, Fabijan Ruiz, Insinje, Manolas bili su ceo prelazni rok na pragu izlaznih vrata Kastel Volturna.

Lučano Spaleti ima, po mnogima, najkompletniji tim u Seriji A, savršeno pokriven sa adekvatnim zamenama na svakoj poziciji na terenu. Reč je o okolnsosti koja je od fundamentalnog značaja za timove koji imaju ambiciju da jurišaju na šampionsku titulu.

Veoma ohrabrujući signal dolazi od Kulibalija koji je u formi kao u najboljim danima dok se Angisa pokazao protiv Juventusa kao dragoceno pojačanje u tekućoj sezoni na sredini terena.

ROMA

U Rimu se već decenijama šale, čak i navijči Rome autoironično, da su oni uvek prvaci Italije u avgustu, aludirajući na entuzijazam koji se uvek stvori oko Đalorosih na startu sezone. Međutim, ovoga puta bi sve moglo da bude drugačije. U Seriji A u kojoj su veliki timovi sa severa ostali bez svojih najboljih igrača (Ronaldo, Lukaku, Donaruma) Roma koja je potrošila blizu 100 miliona evra na pojačanja, može uz Napoli da bude kandidat za titulu iz drugog reda.

Meč protiv Sasuola je pokazao da su Rimljani u Rui Patrisiju dobili konačno dostojnog golmana posle odlaska Alisona u Liverpul. Lorenco Pelegrini napreduje svakoga dana i izrasta u velikog kapitena. Protiv Sasuola mu je nedostajao samo gol.

Ostaju i problemi koji moraju da budu rešeni u hodu. Vinja još uvek muku muči u defanzivnim zadacima. Berardi ga je vrteo kako je hteo sinoć na Olimpiku. Veretu i Kristante na sredini terena su nužno rešenje pošto nije došlo dugo očekivano pojačnaje na sredini terena. Zaniolu je potrebno vreme da dostigne željenu formu posle serije povreda, Mhitarjan je i dalje nestalan, Abraham je opklada koja tek treba da bude dobijena.

INTER

Nerazuri su se zaustavili na Marasiju. Remizirati sa Sampdorijom u Đenovi nije loš rezultat sam po sebi, ali je problematičan način na koji se došlo do njega. Veliki timovi ne smeju sebi da dozvole da dva puta izgube prednost tokom utakmice.

Nerazuri nisu promenili mnogo igrača u odnosu na prethodnu godinu, ali se igra na potpuno drugi način. U prethodnim sezonama Lukaku i Lautaro Martinez su postizali polovinu golova Intera dok je u prva tri kola čak sedmorica igrača upisalo svoje ime u listu strelaca. Drugim rečima, Inter nema više dominantnog pojedinca kakav je Lukaku i zato mora da se bazira više na kolektivu nego na pojedincima.

Novinu na startu sezone predstavlja pozicija Brozovića. Hrvat nije više nedodirljiv kao što je bio za vreme Spaletija i Kontea o čemu svedoče izlasci sa terena u drugom poluvremenu na poslednje dva meča.

Kapiten Samir Handanović postaje sve vidljiviji problem. Biće dobro za njega i šampiona Italije ako izdrži do kraja ove sezone: Nije slučajno da je Inter već bacio oko na Onanu iz Ajaksa.

JUVENTUS

Samo se dva puta dogodilo u poslednjih pedeset i kusur godina da Juve osvoji samo jedan bod u prva tri kola. Kuriozitet je da se desilo upravo Maksu Alegriju pre šest godina s tom razlikom što je tada Juve osvojio titulu prvaka Italije a danas je malo onih koji veruju da bi istorija mogla da se ponovi.

Juve nije igrao toliko loše u prva tri kola koliko je bio žrtva velikih kikseva golmana Ščešnjija. Poljski čuvar mreže je bukvalno skinuo bodove Juveu u Udinama i Napulju. Alegri se kockao na „Maradoni“ i izgubio. Hazarderski potez da ostavi Južnoamerikance i Kjezu u Torinu je plaćen porazom. Zaostatak od osam bodova posle tri kola sam po sebi nije veliki ali je otežavajuća okolnost da su čak tri tima akumulirala tu prednost a možda i najveći takmac za titlulu, Inter, je na plus šest.

Bjankneri imaju dovoljno vremena da se oporave, međutim za razliku od 2015. godine danas u Kontinasi nema Pogbe, Markizija, Kedire i Alegri se nada da bi baem mogao da ima u ovoj sezoni Dibalu u izdanju od pre šest godina. Tada je Hoja postigao 19 golova i bio istinska lokomotiva Bjakonera koja je pomela konkurenciju u drugom delu sezone.

Da su se vremena promenila ukazuje i činjenica da su ambicije Juventusa već redimenzionirane: malo ko govori o skudetu dok većina uzima kao primarni cilj plasman u Ligu šampiona. Indikativno za klub u kome pobeda nije važna nego je jedina stvar koja se računa.

Piše: Željko Pantelić