Buongiorno Italia: Da li je Serija A "Marotina liga"?

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima/

Italijanske društvene mreže bruje već danima, u barovima i na "kalčetu" (italijanski izraz za mali fudbal) gotovo se priča samo o tome, a na kraju je insinuacija stigla i do tzv. mejnstrim medija: da li je drugo ime za Seriju A "Marotina liga"?

Sve je krenulo od najvatrenijih tifoza Juventusa i brojnih influensera na društvenim mrežema koji unosno unovčavaju zanimanje navijač, bez obzira za koji tim navijaju. Reč je o osobama koje bismo mogli definisati kao vulgarne naslednike pokreta dekadentizma čije su najistaknutije figure bili Bodler i Rembo.

Dvojica „prokletih“ francuskih pesnika su se zabavljala u drugoj polovini 19. veka u Parizu da sablažnjavaju i zgražavaju buržoaziju ili, što bi u Sarajevu rekli, „finu gradsku raju“. Njihov slogan je bio „epater le bourgeois“, odnosno želja da sa izjavama, ponašanjem ili dellima skandalizuju okruženje, posebno njen licemerni i bigotski deo.

Današnji dekadentisti nemaju često ni mrvicu talenta Bodlera ili Remboa i zato moraju da pomeraju granice lošeg ukusa do krajnosti. Imajući u vidu supremaciju Intera u ovom prvenstvu, ne samo kada je u pitanju broj bodova, već i broj golova i stvorenih šansi, promoteri anti-Interovog narativa su krenuli u traženje svih sudijskih pogrešnih odluka u korist Intera ili na štetu protivnika.

Odličan način da se ne postavlja pitanje kako je moguće da je Inter dao 69 golova, a Juve 42 na 27 mečeva. Ili, zašto je Milan primio 32 gola, a Inter samo 13. Ne postoji ta zavera ili takva serija koincidencija sudijskih grešaka koje bi same po sebi omogućile tako veliki jaz u postignutim rezultatatima Intera i rivala, kao što je slučaj u ovom prvenstvu. Da ne govorimo da je na međunarodnom planu Inter jedan od retkih klubova u Ligi šampiona koji nije doživeo poraz u ovosezonskom izdanju. Štaviše, u celoj 2024. godini, Inter je izgubio samo finale od Mančester Sitija.

Interesannto je da najbrojnija navijačka armija u Italiji koristi isti rečnik i identična opšta mesta koja su se u raznim periodima upotrebljavala protiv Stare dame, zaklučno sa najraširenijim: imate najbolji tim i opet vam je porebna sudijska pomoć.

Za razliku od Juventusa koji je u vlasništvu najbogatije i najmoćnije italijanske familije kao i činjenice da među novinarima, političarima i popularnim ličnostima imaju najviše poklonika, Interu ništa od toga ne može da se prigovori. Međutim, Nerazuri imaju Bepea Marotu.

U bogatoj biografiji Marote stoje uspesi sa Venecijom (promocija u Seriju A), Samporijom (Liga šampiona) Juventusom (kreiranje najdugovečnije dominacije u Seriji A koja je trajala devet godina) i na kraju u Interu. Praktično dva skudeta i dva velika evropska finala (Liga Evrope i Liga šampiona) za samo četiri godine. Malo li je?

Niko nema takvu zaleđinu: Posle Amera i Emirata i državni fond Saudijske Arabije ulazi u Milan?

Uspeh, kao i kašalj, ne mogu da se sakriju. Marotini dometi štrče i zato smetaju, proizvode zavist i ljubomoru, dva osećanja veoma raširena među ljudima, pogtovo u krugovima vođenim strašću kakvi su fudbalski po antonomaziji. Budući da ne može da se kaže da Inter ima moćne,ugledne i uticajne vlasnike, kao što je bila familija Morati – stariji Žang je bio samo jednom u Milanu, a mlađi nije viđen u lombardijskoj prestonici više od pola godine – a kamoli da ima veliki budžet na raspolaganju, jedina meta ostaje Bepe Marota.

Tutosport danas na naslovnoj strani kao noseći tekst objavljuje priču o pomoći sudija Interu i o postojanju navodne "Marotine lige".

"Interu nije to potrebno“, poručuje torinski dnevnik da Nerazurima nije neophodna pomoć sudija da bi osvojili skudeto.

"Dugačka i nepobitna serija sudijskih grešaka u korist Nerazura lansirala je Inzagijev tim ka skudetu, ali je i rasplamsala polemike i proteste koji nadilaze rivalstvo sa Juventutosom", tvrdi torinski list.

Kao krunski dokaz da je Inter u ovoj sezoni bio favorizovan od arbitara navode se pogrešne odluke sudija na mečevima sa Đenovom na Marasiju i San Siru, Atalantom, Veronom, Napolijem, Lećeom. Istina je da je Inter u ovom prvenstvu, kada se stave sudijske greške na kantar „za i protiv“ u plusu, ali to isto važi i za Milan i Juventus koji su imali takođe benefite od odluka arbitara. Nije neka novina, ponavlja se svake godine: vest je kada se pogodi sezona u kojoj su veliki klobvi sa prugastim dresovima u minusu sa sudijskom pravdom.

Na kraju postoji jedna indikativna razlika između navijača Intera i Juventusa: autoironija. Generacije Interovih navijača su odrastale uz legendarnog advokata Pepina Priska i naučile su od njega da se smeju i na svoj račun. On je bio genijalni polemičar britkog i supersonično brzog uma. "Kada se rukujem sa milanistom operem ruke, kada stisnem ruku juventinu brojim prste“ ili "Juve je kao urođena bolest, kad porasteš navikneš se" neke su od najčuvenijih,

U svakom sluačju, autoironija je karakteristika navijača Nerazura, u kontratendenciji sa brojnim drugim tifozerijama što objašnjava njihovu reakciju: umesto da se ljute i pravdaju, navijači Intera se šale na svoj računa pa su se tako na San Siru pojavili i transparenti sa natpisom "Marotina liga" i licem generalnog direktora u crnoplavim bojama i sa karatkerističnim očima.