Buongiorno Italia: Bleki među četiri Juventusova pika, novi ugovor za Lukića, Stiven Žang sve više liči na Lotita

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Inter u rukama kineske familija Žang sve više liči na Lacio Klaudija Lotita. Ne kupuje se dok se ne proda, a na kraju prelaznog roka bilans mora da bude pozitivan, u slučaju Žangovih i ove godine preko 50.000.000 evra. Poput Lotita i Žangov vokabular obiluje rečima tipa održivost, samofinansiranje, racionalizacija troškova i žrtvovanje jednog igrača da bi se „spasao“ drugi.

Naravno i Žang kao Lotito voli da prodaje „solidnu stvarnost“ umesto „maglovitih snova“, a to u prevodu znači: klub ne finansiram ja nego klub finansira mene. Plan kineskih tajkuna je da izvuku što više mogu novca iz Intera i onda da ga u povoljnom trenutku, verovatno kada budu imali sve dozvole i projekat za izgradnju stadiona, prodaju. Na taj način bi ostvarili maksimalni profit, a apetiti su im prilično porasli kada su videli da će Milan biti prodat za 1.300.000.000 evra, što je duplo više od cifre koju su oni investirali u Inter.

Da je kojim slučajem Masimo Morati predsednik Intera i da je filtrirao vesti mediima da će se Inter u sledećoj sezoni pojačati sa dva igrače kojima su istekli ugovori, Paulom Dibalom i Henrihom Mhitarjanom, te Kristjanom Aslanijem iz Empolija, a da će biti prodat Alesandro Bastoni i eventualno još jedan top igrač Nerazura kako bi se sredili računi i obezbedio ostanak Lautara Martineza, verovatno bi imao par hiljada razjarenih tifoza ispod prozora sedišta svoje kompanije u Milanu.

I ne samo da bi Moratiju navijači bili ispred ulaznih vrata nego bi imao i dobar deo medija protiv sebe koji bi ga zasuli kritikama. Ništa od toga kada je u pitanju Žang. Vlasnik i predsednik Intera ne samo da ne priča i ne odgovara na pitanja navijača kao što je to činio Morati, već nije udostojio italijanske novinare ni jedne konferencije za novinare. Kao dobar učenik kineskog režima, Žang odgovara samo na pitanja koja napišu njegovi PR služebenici i dostave ih klupskim medijima.

Takođe, Žangovi su vlasnici Intera već šest godina, a predsednik kluba još nije naučio italijanski, još jedan znak nepoštovanja prema istoriji i značaju kupljenog kluba.

Stiven Žang (©Reuters)

Naravno, zaštitu koju Žang uživa, u dobroj meri je zasluga autoriteta i ugleda koji uživa generalni direktor Nerazura Bepe Marota. Jedan od najboljih sportskih menadžera je pleo mrežu kontakata i prijateljstava u prethodnih 30 i kusur godina u svetu fudbala i sada žanje svo dobro koje je posijao.

U jednoj rečenici bismo mogli reći: Inter nije imao nikada goreg vlasnika i predsednika i nikada bolju upravu, od generalnog direktora Marote do sportskog direktora Pjera Auzilija.

MILAN, ODBRANA DRAGULJA

Novi vlasnici Milana će imati veoma izazovni letnji prelazni rok. Osvojeni skudeto i vidan napredak igrača koji su u idealnim godinama, između 20 i 25, za prodaju i ostvarivanje velkih profita, kreirali su čitave redove velikih klubova koji bi angažovali Milanove zvezde u povoju.

Sve oči su uprte u Rafaela Leaa. Portugalcu ističe ugovor 2024. godine i Milan ako želi da izbegne novi sluačaj Donaruma ili Kesi mora da produži ugovor Leau već ovog leta, tim pre što će Rafa igrti na Mundijalu u Kataru i posledično imati najbolju moguću pozornicu da ga upozna ceo svet.

Leaova aktuelna plata je 1.400.000 evra i nema sumnje da će biti povećana u sledećim nedeljama. Plan Milana je da potpiše novi ugovor sa Leaom barem do 2026. godine i da mu podigne platu na 5.000.000 evra plus bonusi. Problem je što su tribunali potvrdili obavezu Leaa da nadoknadi štetu Sportingu iz Lisabona koja zajedno sa sudskim troškovima iznosi oko 20.000.000 evra. U prevodu, ko želi Leaa moraće da plati dodatno 20.000.000 evra mladalačku grešku Portugalca kada je bez dozvole i pravnog osnova napustio Sporting i otišao u Lil.

Za Leaa je zainteresovano par klubova, nema ih mnogo iz prostog razloga što je njegova cena toliko porasla da samo malobrojni mogu da je plate. Jedan od njih je Real Madrid, priča se da bi finalisti Lige šampiona mogli da potroše čak 120.000.000 evra, cifra kojoj ni novi vlasnici Milana ne bi mogli da kažu ne.

Leao je dobio i nesvakidašnji kompliment od Fabija Kapela koji je izjavio da među svim velikim igračima koje je trenirao u karijeri nijedan nije imao odnos sa loptom i brzinu kao Rafa.

Pored Leaa, na nišanu velikih evropskih klubova su Fikajo Tomori, Sandro Tonali i Pjer Kalulu, ali za razliku od Portugalca kome ugovor ističe 2024. oni su vezani do 2025. ili 2026. godine.

Paralelno se približava zatvaranje kupoprodaje Milana. Američki fond „Redbird“ je najavio da će se predstaviti navijačima sa jednim velikim pojačanjem. Precizira se da će igrački park Milana biti pojačan i da Redbird ima ambiciju da nastavi putem koji je trasirao Eliot, što znači da neće biti kumpulsivne kupovine igrača i rasipanja novca.

Podaci o troškovima za plate i amortizaciju potrošenog novca za kupovinu igrača pokazuju da je Milan ostavio iza sebe četiri kluba sa skupljim timovima. Na toj listi je na prvom mestu Juventus čiji su troškovi 370.000.000 evra (210.000.000 evra za plate + 160.000.000 evra za amortizaciju), Inter 260.000.000 evra (160.000.000 + 100.000.000), Napoli 215.000.000 evra (135.000.000 + 80.000.000), Roma 210.000.000 (125.000.000 evra + 85.000.000) dok je Milan tek na petom mestu sa troškovima u visini od 175.000.0000 evra ( 110.000.000 evra + 65.000.000).

ČETIRI NASLEDNIKA ZA KJELINIJA

Nikola Milenković je u konkurenciji sa Gabrijelom iz Arsenala, Kaliduom Kulibalijem iz Napolija i svojim klupskim drugom Igorom da zauzem upražnjeno mesto Đorđa Kjelinija u odbrani Juventusa.

Kulibali bi bio prvi izbor Maksa Alegrija, ali Senegalac iz Napolija košta mnogo. Aurelio De Laurentis traži 50.000.000 evra da bi seo za pregovarački sto. Gabrijel takođe košta oko 50.000.000 evra, ali je njegovoj strani krštenica budući da ima 25 godina, to jest pet godina manje od Kulibalija.

Nikola Milenković je već nekoliko godina na radaru Juventusa. Njegova komparativna prednost u odnosu na Gabrijela je što košta tri puta manje, ne više od 15.000.000 evra - ugovor mu ističe 2023. godine i Fjorentina ne može da zateže mnogo uže. Uz to Bleki već pet godina igra u Seriji A i akumulirao je dovoljno iskustva da mu ne bi trebalo mnogo vremena da se adaptira na novu sredinu. U prednosti Milenkovića spada i njegova polifunkcionalnost, može da igra u odbrani sa tri ili četiri komponenta jednako dobro. Jedina mana, u optici Juventusa, jeste ta što Milenković nije levak, već dešnjak kao Leonardo Bonuči i Matijs De Liht.

Ključna preporuka za Milenkovićevog saigrača u Fjorentini Igora je upravo ta da je njemu leva noga jača strana. Brazilac je i dve godine mlađi od Nikole, a cena mu je više-manje ista kao i Milenkoviću i pored toga što mu ugovor traje do 2024. godine.

Juve ne odustaje ni od Sergeja Milinkovića-Savića. Prošle nedelje, piše Tutosport, došlo je do novog kontakta između Juventusa i menadžera srpskog asa. Ključna prepreka ostaje cena koju je traži Lotito i Stara dama bi mogla da uđe u igru samo ako proda, i to dobro, nekog od igrača poput Adrijena Rabioa ili Artura što izgleda poprilično teško.

TORINO HOĆE DA PRODUŽI UGOVOR LUKIĆU

Saša Lukić (©Reuters)

Predsednik Torina Urbano Kairo želi da preduhitri konkurenciju i da produži što pre ugovor Saši Lukiću koji ističe 2024. godine. Srpski reprezentativac je privukao na sebe veliku pažnju tokom šampionata, ali i na utakmicama Srbije u kvalifikacijama za Mundijal.

Sprski reprezentativac ima 25 godina i platu od 700.000 evra što ga čini vrlo primamljivim igračom za brojne timove, štaviše odličnom investicijom. Tim pre što je Lukić u tek završenoj sezoni demonstrirao da može da igra na više mesta u timu i da ima štofa da bude lider tima i režiser igre.

Ideja uprave Torina je da poveća platu Lukiću i da ga blindira barem do 2026. godine. Na taj način bi Granate bile u odličnoj poziciji da iskoriste dalji rast Lukića u šampionatu ili eventualnu eksploziju na Mundijalu koja bi mogla da podigne značajno cenu Sašinog igračkog kartona.