Buongiorno Italia: Azuri strahuju od čistilišta baraža, prethodna ispadanja ostavila dubok i bolan trag
Vreme čitanja: 5min | pon. 20.11.23. | 12:54
Lorenco Insinje bi uskoro mogao da se vrati na Apeninsko poluostrvo. Napoli nije opcija, već Lacio
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)
Italija sa velikim strahom dočekuje večerašnji duel sa Ukrajinom. Poslednja dva ispadanja u baražu za mundijale u Rusiji i Kataru su ostavili dubok i bolan trag, toliko da se svima diže kosa na glavi od mogućnosti da se sledećeg proleća bore sa Poljskom za poslednje mesto u vozu za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj ili čak i sa Hrvatskom, ako Vatreni naprave kiks protiv Jermenije. Nepodeljeno je mišljenje da je mnogo lakše remizirati ili pobediti večeras Ukrajinu u Lekverkuzenu, nego proći kroz čistilište baraža do Evropskog prvenstva.
Izabrane vesti
Prema najavama Lučano Spaleti će promeniti gotovo pola tima u odnosu na onaj koji smo videli na početku protiv Severne Makedonije. U odbrani su nova lica Đovani di Lorenco i Đanluka Mančini, na sredini terena Davide Fratezi, a u napadu Mateo Politano i Đanluka Skamaka. Jedina nedoumica je oko mesta špica, pošto bi Đakomo Raspadori mogao da bude iznenađenje u poslednjem momentu.
I dok je Di Lorencov povratak u tim bio lako predvidiv (protiv Severne Makedonije nije igrao zbog kartona), iznenađenje predstavlja Mančini. Defanzivac Rome je naknadno pozvan u selekciju, posle povrede Alesandra Bastonija, ali je preskočio i Federika Gatija i Alesandra Bonđorna, koji su u teoriji bili ispred njega da budu partneri iskusnog Frančeska Ačerbija.
Kompozicija Azura upućuje na čijenicu da će Lučano Spaleti pokušati da iskoristi činjenicu da Ukrajina mora da napadne Italiju, jer je samo pobeda vodi u Nemačku. U tom smislu su Mateo Politano i Federiko Kjeza, plus trio iz Intera Dimarko – Barale – Fratezi vrlo logična rešenja za brze tranzicije i stvaranje brojčane prednosti na polovini Ukrajine.
Motiv više za pobedu Italijana nad Ukrajinom je pozicioniranje u šeširima za žreb kontinentalnog šampionata u Nemačkoj. Naime, u slučaju remija Azuri bi se našlli u četvrtom šeširu.
Inače, Žoržinjo, posle četiri uzastopno promašena penala u dresu Azura, neće biti više penaldžija Italije i ako Spaletijeva ekipa bude imala priliku da izvede penal, taj zadatak neće biti poveren vezisti Arsenala.
ITALIA (4-3-3): Donaruma – Di Lorenco, Mančini, Ačerbi, Dimarko – Barela, Žoržinjo, Fratezi – Politano, Skamaka, Kjeza.
INSINJE U LACIJU?
Ne postoji samo nostalgija za Brazilom, famozna „saudade“, postoji i nostalgija za Italijom, pogotovo kada su u pitanju igrači sa juga. Lorenco Insinje je spreman da se odrekne i dela zagarantovane plate u Torinu do 2026. godine samo da se vrati na Apeninsko poluostrvo. Ne u Napoli, već u Lacio.
Insinje je promenio menadžera, što je uvek signal da fudbaler ima nameru da promeni tim ili poveća svoja primanja. S obzirom na to da Italijana u Torontu već zarađuje 7.500.000 evra po sezoni isključeno je da može da traži više novca, naprotiv verovatno je spreman da ispregovara manje unosan ugovor sa rimskim klubom.
Lacio ima trojicu krilinih igrača koji su blizu isticanja ugovora. Felipeu Andersonu i Pedru ugovori ističu sledećeg leta, pri tom Španac ima i 36 godina. Zakanjijev ugovor seže do leta 2025. godine i to znači da bi u Formelu morali da razmišljaju o alternativama. Anderson traži 4.500.000 evra po sezoni, uključeni bonusi, to jest platu koju ima Luis Alberto. Pedro je sve bliži ideji da se vrati u Španiju i završi karijeru u La Ligi, a Zakanji želi novi ugovor i povećanje plate.
Komparativna prednost Insinjea je što bi on došao u Lacio bez evra obeštećenja, takođe poznaje odlično Mauricija Sarija i Čira Imobilea, pod uslovom da njih dvojica ostanu u Formelu, i na kraju krajeva imaće 33 godine, odnosno četiri manje od Pedra. Paradoksalno sa zamenom Insinje – Pedro, Lacio bi se podmladio.
Osim krilnih napadača koji nisu rešili pitanja ugovora i saradnje sa Lacijalima i defanzivci Nebeskoplavih imaju par neraščišćenih računa. Naime Provedel, Kazale i Romanjoli nisu blizu isteka ugovora, ali sva trojica imaju obećanja predsednika Klaudija Lotita da će im plate biti senzibilino povećena, čak trebale su već da budu više od početka nove sezone.
HOĆE LI MACARI DOČEKATI BOŽIĆ NA KLUPI NAPOLIJA?
Valter Macari je dočekan sa mnogo više topline i entuzijazma nego što se to očekivalo u Napulju. Ruku na srce, taj doček nije toliko prouzrokovan srećom što se Macari vratio koliko dokaz da Napolitanci nisu mogli više da trpe Rudija Garsiju i posle Francuza im je svako prihvatljiv, pa čak i Macari.
Zadatak novog-starog šefa stručnog štaba Napolija je veoma težak jer će on u prve tri nedelje rada sa Azurima igrati protiv Atalante, Real Madrida, Intera, Juventusa i Brage. Na sledećih pet mečeva šampion Italije stavlja na kocku odbranu skudeta i plasman u osminu finala Lige šampiona. Imajući u vidu protivnike i prevrtljivi karakter predsednika Aurelija De Laurentisa, Valter Macari će imati produženo vatreno krštenje sa krajnje neizvesnim ishodom.
Macari je pre 14 godina, kada je zamenio Roberta Donadonija na klupi Azura, uspeo da preporodi tim na korak od zone ispadanja i da ga dovede do šestog mesta i Lige Evrope, sada se od njega očekuje osmina finala Lige šampiona i mirno obezbeđivanje karte za sledeću Ligu šampiona. Šanse da Macari ostane na klupi Napolija i u sledećoj sezoni su samo teorijske, pošto su u Napulju uvereni da se De Laurentis već dogovorio sa Antonijem Konteom.
Još uvek je neizvesno da li će Viktor Osimen i Pjotr Zjelinski moći da igraju protiv Atalante. Nigerijac je posle povrede imao problema i sa prehladom, dok su u Napulju svi odahnuli kada je u pitanju poljski vezista, pošto se mislilo da ima mnogo ozbiljnije probleme. Na kraju se ispostavilo da se radi o gripu.
U svakom slučaju obojica bi trebalo da budu na raspolaganju za Real Madrid. Pozitivna okolnost za Valtera Macarija je potvrđena dobra forma Hviče Kvarcehlije i Đakoma Raspadorija u nacionalnim selekcijama. Druga stvar koja ide u prilog Valtera je što fudbaleri više nemaju alibi i ne mogu da se kriju iza Rudija Garsije i njegovih bizarnih izbora i taktičkih zamisli. Sa Macarijem se vraća na klasično i uobičajeno tako da će svi, od kapitena Di Lorenca, preko Lobotke i Zjelinskog na sredini terena, do Osimena i Kvarachelije morati da preuzmu deo odgovornosti na vlastita pleća.