Buenos Ajres kao najdinamičniju fudbalsku prestonicu sveta ne sačinjavaju samo velikani poput Boke Juniors, River Plejta, San Lorenca... Tako ni najjači rang takmičenja pojedinim klubovima nije nužno najbitniji. Postoji veliki broj fudbalskih entiteta unutar distrikta glavnog grada koji su na trenutke zasijali na glavnoj sceni, ali i onih bez kojih u prošlosti nisu mogla da se zamisle prvenstva, a koji su potom nestajali u dubini nepreglednog mora niželigaških klubova.

Vremenom kroz ovaj serijal o niželigašima iz prestonice Gaučosa upoznali smo se sa raznim klubovima, i svaki od njih jedinstven je na svoj način. Među onima koji čežnju za najjačom kategorijom ne mogu da sakriju već duži niz godina spadaju i noćašnji rivali Primere B Nasional. Sa jedne strane nalazi se klub Fero Karil Oeste, "mali gigant" iz Kabaljita, i Almagro, klub iz istoimene četvrti i samog umetničkog srca Ajresa.

Tamo gde je nastao najzavodljiviji ples. Tamo gde se ulicama, stazama i parkovima u difuznim granicama prepliću Flores, Boedo i Patrisios. Baš tu, u večnoj vatri Ajresa, rođen je jedan klub čije ime nerazdvojno stoji uz najveće umetnike Argentine, plesače i tango pevače. Ukazana mu je tolika čast da uz njegovo ime nema prefiksa ni sufiksa, poput, Sportiva, Deportiva ili Atletika. On je samo klub. Klub Almagro. Ovo je priča o njemu.

Da bismo uspeli da razumemo pripadnost i odanost nekom klubu u šarolikom mozaiku Ajresa, potrebno je ne samo upoznati se sa njegovom istorijom, već i istorijiom kraja odakle potiče, tradicijom, geografskom pripadnošću, kao i prirodom društvenog staleža.

Almagro je jedan od 48 barija iliti kvartova na koje je pravno podeljen grad Buenos Ajres. Naselje ima površinu od oko četiri kvadratna kilometra, ima populaciju od oko 131.000 stanovnika i deo je Komune 5 zajedno sa Boedom i Parke Patrisiosom, sada zasebnim krajevima grada, a koji su nekad bili u njegovom sastavu. Susedstvo se nalazi u centralnom delu prestonice i oblikuju ga avenije Rio de Žaneiro, Rivadavija, La Plata i Independensija, kao i ulice Sančez de Lorija, Sančeza de Bustamantea i Anhel Galjardo. Graniči se sa četvrtima Vilja Krespo, Palermo i Rekoleta na severu, Balvanera na istoku, San Kristobal na jugoistoku, Boedo na jugu i Kabaljitom na zapadu.

02.10: (2,60) Fero Karil Oeste (2,65) Almagro (3,15)

Postoje određena neslaganja između različitih istoričara o poreklu imena, kao i o nastanku ove čuvene gradske četvrti. Dok jedni tvrde da je susedstvo nastalo iz podele zemlje koja je nekada pripadala Toribiju Almagru, drugi smatraju da je zemljište pripadalo Huanu Mariji Almagru. Ova druga diskusija je najrasprostranjenija i najprihvaćenija verzija među građanstvom, za koju ipak ima nekih dokaza, kao što je njegova kupovina tada seoskog imanja od Karlosa Dos Santosa Valentea 1839. godine.

Sam Almagro je nastao iz nekadašnjeg ogromnog, a tada prigradskog naselja San Hose de Flores, i bio je rezultat podele zemlje koju je velikim delom kupila već pomenuta porodica Almagro 1839. godine, a koja je imala veliku seosku kuću koja se nalazila na uglu avenije Rivadavije i ulice Medrana, tamo gde se danas nalazi "Las Violetas", jedna od najuglednijih i najstarijih poslastičarnica u gradu, otvorena još 1884. godine.

Personal de Las Violetas, de Almagro, subió foto con Matt Damon… que fue ayer a la tradicional confitería de Rivadavia y Medrano pic.twitter.com/b66ogpzEBB
— Sir Chandler Blog (@SirChandlerBlog) August 28, 2022

Područje je oživelo prolaskom trase zapadne železnice 1857. godine i izgradnjom stanice Almagro, koja je radila do kraja 1880-ih. Stanica se nalazila u ulici Fransisko Akunja de Figeroa, a zgrada je konačno srušena 1903. Kroz naselje su nekada prolazili i stari tramvaji koji su saobraćali delom grada krajem 19. i početkom 20. veka.

Iako je veliko naselje, ima samo jedan trg koji nosi njegovo ime i nalazi se na raskrsnici ulica Salhuero, Sarmiento, Bulnes i Peron. U ulici Sarmiento nalazi se niz ugostiteljskih lokala, kafana i taverni sa raznim zabavnim igrama, od kojih je najistaknutija ona, za koju se smatra da je nastala na ulicama ovog kraja, čuveni argentinski Tango.

Iako je Almagro matična četvrt za daleko popularniji i poznatiji San Lorenco, u čijem se punom imenu on nalazi kao neizostavan činilac, veliki broj građana iz ovog dela prestonice smatra Klub Almagro za ponos ovog kraja. Pored fudbala i tanga kao neizostavnih entiteta, boks je ovde izuzetno zastupljena i cenjena sportska disciplina, a za ovdašnji klub nekada se borio niko drugi do legendarni Luis Anhel Firpo. Iz tog razloga zgrada predsedništva argentinske federcije boksa nalazi u ovom kraju u ulici Kastro Baros, a nekoliko stotina metara dalje u aveniji Rivadavia, i danas se održavaju veoma popularne večeri boksa.

Pijaca cveća bila je ponos Buenos Ajresa, od koje je danas ostala samo nostalgična uspomena, jedna od najaktivnijih u svetu, s obzirom da je Argentina na trećem mestu među potrošačima cveća. Na tezgama ove čuvene pijace nekada se prodavalo više od 400.000 korpi cveća godišnje.

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta: Upoznajte Ituzaingo i Ekskurzionistas, omiljeni klub Emira Kusturice

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (II deo): Mali gigant iz Kabaljita i plesači Kandomberosa

No, vratimo se svetu fudbala. Sam klub Almagro, osnovan je 6. januara 1911. godine, posle spajanja klubova Hubile, San Martin Juniors i Lezika. Njegovo sedište i danas se nalazi u ulici Medrano 522, u naselju Almagro, iako se stadion pod nazivom Tres de Febrero kapaciteta 20.000 mesta nalazi u istoimenom partidu i kraju Hose Inhenieros, danas van granica centralnog Buenos Ajresa, tačnije u njegovoj zapadnoj zoni prestonice.

Klub je odigrao 19 sezona u najvišoj kategoriji nacionalnog fudbala, u periodu amaterizma i profesionalima, što ga je svrstalo na 30. mesto u istorijskom rangu, uprkos činjenici da je poslednja sezona u toj kategoriji bila još u sezoni 2004/2005, čime je on poslednji klub iz zapadne zone grada koji je bio učesnik najjačeg ranga takmičenja. Najveća dostignuća Almagra su ugalvnom promocije u sezonama 1937, 1999/00 i 2003/04, koje su mu omogućile prolazak u Prvu ligu, a kao najbolji plasman smatra se drguo mesto 1931.

Kao i gotovo svim klubovima sa područja glavnog grada, tako i Almagro ima svog klasičnog rivala, kojeg vidi u Estudijantesu, ali onom, starijem, crno-belom, nastalog u Buenos Ajresu, koji je pod sličnim okolnostima preseljen u Tres de Febrero, kraj po kome je ovo rivalstvo i dobilo naziv. Sa druge strane, klub ima velika prijateljstva sa Defensores Unidosom, ali i Gremijem iz Porto Alegrea.

Kako je već rečeno, klub Almagro je 6. januara 1911. godine osnovala grupa momaka posle spajanja timova Hubile, San Martin Juniors i Lezika. Njegovi tvorci bili su Markos Ortiz de Zarate, Huan Tagle, braća Alfredo i Romulo Kuadreli, Karlos Seruši i Hose Beliti, imenujući ga u znak poštovanja prema komšiluku kojem su pripadali. Posle nekoliko loših kampanja u nezavisnim ligama, tim je sredinom iste godine kad je i osnovan, obustavio svoje aktivnosti.

Street scene, Almagro, Buenos Aires (2010/2014) by Lean Frizzera

As wallpaper: https://t.co/S1aerJgq2P #LeanFrizzera #Artpaper pic.twitter.com/cdirOP7dSH
— Artpaper (@ArtpaperHD) October 14, 2020

Naredne 1912. godine, braća Adet i Ezekjel Kapeleti, Alfredo i Martin Rodrigez, Horasije Hipolito i drugi počeli su da igraju utakmice, i zbog dobrih rezultata, odlučeno je da se ponovo osnuju 1. marta 1913 godine, na adresi Adet Gaskon 786, kao Fudbalski klub Almagro, koji je nosio bele i zelene majice sa vertikalnim prugama.

Aprila 1913. godine, klub je počeo sa učešćem u tada četvrtom rangu argentinskog fudbala. Kampanja koju je tim izveo bila je briljantna, ostavši neporažen tokom čitave sezone. Sve utakmice klub je odigrao kao gost jer nije imao stadion. Takvi uspesi, toplo su ih proslavili kod velikog broja navijača i zbog toga su ohrabrili Upravni odbor u potrazi za sopstvenim terenom. Ipak, krajem godine, najbolji igrači Almagra prešli u klub Liberal de Arhentino iz susednog kraja Vilja Krespo, a koji je na kraju pobedio u srednjoj (drugoj) kategoriji, čime je klub ponovo obustavio svoje aktivnosti.

Do 1916. godine, i sredinom godine, Ortiz de Sarate je kontaktirao entuzijastične mlade ljude koji su osnovali fudbalski klub Almagro kako bi ih ubedio da se spoje sa Liberalnim Argentinom kako bi mogli da konkurentski igraju u jednoj od liga tog vremena. Suočen sa negativnim pristupom, Ortiz de Sarate im je ponudio još jednu opciju u vidu donacije minimalne infrastrukture kako bi mogli da razviju formalniji klub, uz uslov da ponovo osnuju tim i promene ime.

Dana 16. oktobra 1916. ponovo je osnovan tim koji je društveno i sportski predstavljao kvart Almagro. Klub je konačno konstituisan na ostacima prethodnika, a među osnivačima novog kluba bili su Ortiz de Zarate tada zamenik Radikalne građanske unije, Rubo Del Hidike, Ernesto Vieiro kao i neka već pomenuta lica poput braće Kapeleti i Adet, sa fudbalerima. Takođe, u to vreme su usvojene danas nadaleko prepoznatljive boje, plava, bela i crna, a sa kojima klub i dobija nadimak Trikolori.

##EDITORS_CHOICE##

Zvanični debi kluba Almagro bio je 1917. godine u Segunda diviziji, iliti tadašnjem trećem rangu, kada je i postao povezan sa Fudbalskom asocijacijom Argentine. Debi meč bio je protiv kluba Sportivo Ramosa Mehija 22. aprila 1917. kao gost. Almagrovi igrači slavili su sa 4:2 golovima Ruboa, Del Hidisea, Čeferina Adeta i Hozea Adeta. Prvu utakmicu na svom stadionu odigrao je 29. aprila iste godine protiv Nueva Čikaga, ostvarivši minimalnu pobedu golom Vijeiroa. Na kraju ligaškog dela takmičenja, Trikolori su zauzeli prvo mesto u zoni A, čime su se plasirali u veliko finale za promociju u viši ranag. Ipak, Almagro je izgubio finale od Eureke 2:1 na stadionu Presidente Peron.

Posle izgubljenog finala za promociju u Prvu ligu, Ortiz de Sarate je ponovo izvršio ujedinjenje sa klubom Hispanijano Argentini, nekadašnji Kolumbijano, koji je u to vreme bio u najvišem rangu, ali je patio od ekonomske krize. Argentinski savez je prvo odbio zahtev jer je uključivao indirektnu promociju Almagra u prvu ligu, ali onda je dao dozvolu i klub je debitovao u Prvoj ligi 1919. godine pod imenom Sportivo Almagro.

U Takmičarskom kupu 1924. godine stigao je do finala protiv Independijenta. Obe utakmice završene su nerešeno, dok je u trećoj utakmicu u Savedri na stadionu Platensea, tim iz Aveljanede pobedio sa 1:0. Naredne godine Almagro je imao je odličnu kampanju u Prvoj diviziji, kada je završio na trećem mestu sa 32 boda, sedam iza Rasing, koji je bio šampion. Kao najveće dostignuće kluba, smatra se drugo mesto u sezoni 1931. godine, ali u disidentskoj ligi AAmF-a. Godine 1934, Amaterska i Profesionalna Liga su se spojile, formirajući zvaičnu ligu pod okriljem AFA, čime je klub svrstan u drugu ligu.

Almagro je ponovo promovisan u Prvu diviziju 1937. kao prvi tim u profesionalnoj eri koji je to postigao. U toj kampanji Trikolori su bili šampioni, sakupivši 26 poena kao rezultat 12 pobeda, dva remija i dva poraza, isperd prvog pratioca Ekskursionistasa sa dva boda. Na šampionatu 1938. godine, bez fiksne lokacije iako je najveći broj utakmica kao domaćin odigrao na starom terenu Veles Sarsfilda, pošto se borio u 32 utakmice u profesionalnoj eri prve lige, opstanak nije postignut i sledeće godine klub se ponovo vratio u Drugu ligu.

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (III deo): Borba za elitu, Tigrovi iz San Fernanda ili Kamiondžije iz Barakasa?

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (IV deo): Divlji zapad, Merlova Mala akademija protiv neukrotivog Lava iz Leloira

Krajem te godine, kada se Almagro suočio sa moćnicima iz investitorsko građevinskih kompanija, napustio je dodeljeno imanje u susednom kraju Parke Čas i počeo da igra kao lokalac na imanju koje se nalazi u ulicama Fraga i Estomba koje su ranije koristili Argentinos Juniorsi i Kolehijales sve do 1949. godine. Usledile su potom godine seljakanja po okolnim krajevima sve do 7. aprila 1956. godine, kada je sadašnji stadion Tres de Febrero svečano otvoren, u to vreme bez zvaničnog imena, dok je tim patio u drugoj ligi argentinskog fudbala. Kampanja 1962. dovela je do toga da se tim prvi put u profesionalnoj eri spusti u treći rang takmičenja.

U Primeri C, 1963. godine, Almagro je stigao do treće pozicije iza Vilja Dalmine i Ol Bojsa, ali je promovisan u drugu ligu zbog rekonstruisanja sistema, koje je konačno omogućilo da se čak osam timova uzdignu u rang više, među kojima su bili klubovi poput Kolona, El Porvenira i drugi.

Pobedivši u 30 od 42 meča, Almagro je povratio svoje mesto u drugoj diviziji argentinskog fudbala, krunišući se šampionom Primere C 1971. godine, pošto je te sezone imao boju kampanju od komšijskog kluba Defensores de Almagro. Od 1972. do 1981. godine drugoligaški fudbal nije nudio ni radost ni tugu, sve do katastrofalne sezone 1981. godine, kada je, završivši kao poslednji među 22 tima, ponovo pao u treću kategoriju posle devet prvenstava odigranih u Primeri B.

Pošto je ispao Almagro je nekoliko puta bio glavni protagonista u potrazi za povratkom u Primeru B, izgubivši finale za promociju 1982. od Sentral Kordobe, potom i 1985. godine od Deportivo Armenija, a eliminisan je u polufinalima 1983. od Taljeresa iz Remedios Eskalade i 1984 od Vilja Dalmine. Poslednjom rekonstrukcijom ligaškog sistema argentinskog fudbala u sezoni 1986. godine, Almagro je ostao u trećem rangu, sada sa sufiksom Metropolitano B. Već u sezoni 1987/1988, izjednačivši se na tabeli sa Taljeresom iz Remedios Eskalade u vanrednom meču za promociju koji je završen nerešenim rezultatom, Trikolori su se bolje snašli u penal završnici, što je značilo promociju u tada novoformiranu Nasional B ligu.

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (V deo): Priča o Deportivo Laferereu, niželigašu vrednom poštovanja

Na turniru 1991/1992 osvojeno je četvrto mesto, što je jedino vredno pomena do 1996. godine, kada je tim bez poraza osvojio šampionat Klausure 1996, osvojivši 42 boda kao rezultat 12 pobeda i šest remija, za konačnu promociju u najjači rang. Almagro je gotovo deset godina gulio laktove sa velikanima u eliti i uvek nekako ostvarivao opstanak u poslednjim nastupima u prvenstvu. Sve se promenilo u Klausuri 2001, ponovo je Almagro zaređao solidne rezultate na izmaku sezone, ali je već bilo kasno. Sistem koeficijenata ovoga puta nije oprostio kampanjsku angažovanost Trikolora. Niz od osam utakmica bez poraza koji je uključivao pobedu protiv Boke Juniors koja je tek postala svetski šampion u Japanu, pa i pobeda od 4:0 nad Rasingom u Aveljanedi, nije sprečio najavljeni kraj i spust u zonu direktnog ispadanja u poslednja tri meča, gde došlo je i do sumnjive pobede nad Belgranom na Hose Amalfitaniju. Ipak povratak u Nasional B bio je neizbežan.

Sledeće godine ostvarena je dostojna šesta pozicija na generalnoj tabeli, koja je oterala duhove ispadanja u Metropolitan B ali i ostavila onaj gorak ukus saznanja da im je falilo još tri boda do šanse da se ponovo nađu u doigravanju za napredovanje, mesto koje je na kraju zadržao San Martin iz Mendoze. Ipak, u sezoni 2003/2004 Trikolori su završili na 4. mestu u generalnom plasmanu, što im nije omogućilo direktan plasman, već doigravanje sa pet prvoplasiranih klubova. I mada je na kraju Almagro zvanično završio kao drugoplsirani izgubivši finale od Urakana iz Tres Ariosa, cilj je bio ostvaren. Opet, i to je bilo kratkog daha. Almagro je u sezoni 2005. završio kao pretposlednji na generalnoj tabeli, čime je ponovo svoje nastupe preselio u drugi rang takmičenja, gde se nalazi i danas. Zanimljivo je i to da je upravo ovaj klub bio poslednji predstavnik zapadne zone Buenos Ajresa na elitnoj sceni.

U šampionatu Primere 2021. godine, tim kojim je komandovao Fabijan Liza bio je smešten u zonu B koja je sadržala još 17 ekipa. Iako je prošao nezapažen, u raznim periodima šampionata uspevao da se pozicionira među najbolje timove, da bi na kraju ostao na sredini tabele na 9. mestu, sa 43 sakupljena boda od 102 koliko je imao u opticaju. U 34 utakmice, pobedio je samo 11 puta, izgubio u 13 navrata, dok je čak u 19 slučajeva meč završavao nerešenim ishodom. Kao takav ostao je bez promocije i bez kvalifikacija za Kup Argentine 2022. Tim trenutno igra u Primeri B Nacional i nalazi se na 6. mestu i u zoni je koja vodi u doigravanje, a direktnu promociju par kola pred kraj već je obezbedio Belgrano.

Almagrov tradicionalni rival je Estudijantes iz Buenos Ajresa, čiji se sukobi popularno oslovljavaju kao Klasiko de Tres de Febrero. Ovo je jedno od najstarijih rivalstava u gradu, ali i njegovom širem području. Obe institucije su u partidu Tres de Febrero i njihovi stadioni su blizu jedan drugom. U istoriji su odigrali 106 zvaničnih utakmica, Trikolori su slavili 35 puta, dok je Pinča zabeležio 32 pobede, remizirajući 40 puta. Prvi susret odigran je još za prvenstvo Prve divizije 1920. godine, kada je Almagro pobedio sa 5:3. Poslednji klasik završio se nerešenim rezultatom na stadionu Tres de Febrero u okviru trenutnog prvenstva 2022 godine. Ovo je jedan od onih klasika koji se šetao kroz različite rangove takmičenja, počevši od Primera Divizije, kroz Nasional B, pa sve do Primere B Metropolitano. Pored toga, u dva navrata su se susreli za nacionalne kupove. Almagro takođe ima snažno staro rivalstvo sa Nueva Čikagom, Moronom, Atlantom i Ol Bojsom. I manja rivalstva sa Deportivo Lafererom, Defensores de Belgranom, Ekskursionistasom i San Migelom.

Sa druge strane, prijateljstvo između Defensores Unidosa i Almagra rođeno je 10. aprila 1982. godine, kada su se ova dva tima suočila u Zarateu. Prijateljstvo koje prevazilazi 30 godina i koje je nastalo kao deo zajedničke borbe protiv diktature.

Gran clima en el Estadio Tres de Febrero #VamosAlmagro pic.twitter.com/xXK91PLHxI
— almagro100 (@almagro100) April 22, 2018

April 1982. godine, najmračnije je vreme u novijoj istoriji Argentine. Kršenje ljudskih prava već je sve jasnije izlazilo na videlo i počelo je slanje hiljade mladih u smrt na Foklandskim ostrvima. Narod je počeo da se usuđuje da javno iskaže svoj gnev i svoje odbijanje Vlade, a tribine na fudbalskim igralištima su se izdigle kao poprište otpora. Iz ovog narodnog gneva rodilo se prijateljstvo između dve ekipe, koje se godinama umnogome učvršćivalo i koje je već navršilo tri decenije.

Početak ovog snažnog prijateljstva paradoksalno je imao nasilan početak. Defensores Unidos de Zarate je 10. aprila 1982. godine ugostio Almagro, u 9. kolu Primere C. Dva autobusa koja su prevozila sledbenike Trikolora skrenula su pogrešno i završila blizu ulaza na stadion za domaće navijače koji su ih napali kamenjem da bi potom prešli na borbu prsa u prsa. I pored brojčane inferiornosti, gosti su prihvatili borbu, sve dok vođa domaćih navijača, u znak priznanja, nije naredio da se napad obustavi. Od udaraca i pesničenja akteri sukoba prešli su na zagrljaje, i obećanje da će zajedno pevati tokom meča protiv Vojne diktature. Navijači Defensores Unidosa su prvi počeli da skandiraju anti režimkse parole, kada je usledila jaka policijska represija. Bez oklevanja, Almagrovi navijači su brzo stali u njihovu odbranu i nastao je pravi metež i tuča civila sa organima reda. Tada je zapečaćeno čvrsto prijateljstvo koje se tokom godina intenziviralo, da bi se naposletku stvorili zajednički navijači ali i direktori obe institucije.

Nije dugo trebalo da fanovi Almagra i KADU-a, ali i uprave oba kluba, prošire to prijateljstvo. Ovo bratstvo između klubova dostiglo je tu tačku da je tim iz Zaratea u sezoni 2007/2008, kada su igrali u Primeri D, koristio kao alternativnu garnituru originalne dresove Almagra. Uobičajeno je da se fanovi okupljaju kako bi ohrabrili jedni druge, ali i svaki put kada se suoče jedni s drugima.

Ono što spaja brazilskog velikana Gremio i Almagro je više od prijateljstva, to je bratstvo. Ova dva kluba dele boje, stil navijanja, podršku i strast. Iz ovih razloga, uobičajeno je videti majice argentinskog kluba na stadionu Arene do Gremio, kao i oznake Gauša na Tres de Febreru. Grafiti koji odražavaju ovo prijateljstvo pojavljuju se u krajevima Hose Inhenierosa i Vilje Parke Kaseros. U finalu Kopa Libertadores 2007. godine do kojeg je došao tim iz Porto Alegrea, prisustvovali su navijači iz Almagra koji došli na Bombonjeru da podrže bratski tim iz Brazila. Ipak, Boka ili bolje rečeno Huan Roman Rikelme ih je deklasirao ukupnim rezultatom 5:0. Uprkos ovom razočarenju, sastanak je poslužio za dalje jačanje veza koje uključuju ova dva entiteta. Na utakmici između Njuelsa i Gremija za Kopa Libertadores 2014. godine više od 1.000 navijača Almagra otputovalo je u Rosario da podrži Trikolore iz Porto Alegrea, dok je finalu istog takmičenja 2017. godine koje je pripalo Gremiju u sukobu protiv Lanusa, na La Fortalesi u južnom Ajresu, taj broj bio i do tri puta veći.

Navijači kluba sebe popularno oslovljavaju kao "La Barra Tricolor", a nadimak je dobio iz prepoznatljivih razloga zbog tri sada već mitske boje koje klub nosi na svom štitu i majicama. Himna kluba je čuvena pesma “Tango de Almagro” koji je ovekovečio najveći tango pevač svih vremena, Karlos Gardel.

---------------

Možeš li ti da budeš današnji pobednik i osvojiš put u Katar na Svetsko prvenstvo?

---------------

Piše: Đorđe RADONJIĆ

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (VI deo): Tamo gde je nastao najzavodljiviji ples...

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva