Budžet od 450.000 i ambijent poverenja u Gornjem Milanovcu: Pobeda nije rađanje, poraz nije smrt

Reljef fudbalske Srbije dobrano se izmenio u poslednjoj deceniji. Ne tako davno Kragujevac i Čačak predstavljali su uticajne tačke na karti najboljih klubova Šumadije, duboko urezani bili su Smederevo i Jagodina, a trenutno je Gornji Milanovac najveći grad iz regije južno od Beograda u elitnom državnom takmičenju. Njegovo čedo Metalac ponosno nosi barjak u Superligi.

Praktično na trećini prvenstva, nalazi se u sredini tabele. Na 11. mestu najbolje je plasirani tim od četiri pristigla iz Prve lige. I jedan od tri, uz Crvenu zvezdu i novosadski Proleter, bez poraza u minulih pet kola. Dovoljno za status osveženja na terenima elitne scene.

„Klub definisanih odnosa, stručnih ljudu na najvažnijim pozicijama, dobre infrastrukture, stabilnih finansija i potencijala u mladim fudbalerima ne bi trebalo tretirati iznenađenjem. Zašto to ne bi postao standard srpskog fudbala“, pitanjem uzvraća Bojan Leontijević, sportski direktor kluba iz Gornjeg Milanovca.

Na početku treće sezone na rukovodećem položaju, Leontijević uživa status čoveka koji je ambijent u klubu promenio iz korena.

„Nametnuli smo kontinuitet struke i igračkog kadra, potvrđen reprezentativnim pozivima i bodovima. Prošle godne ispunili takmičarski cilj plasmanom u viši rang, za ovu je plan stabilizacija, a kad sam maja 2018. dolazio, predstavio sam čelnicima ideju po kojoj bi za deset godina Metalac trebalo da postane lider regiona. Koračamo ka tom cilju kao najmlađa ekipa u Superligi, svaku utakmicu počinjemo sa pet do šest igrača mlađih od 21 godine, kompletan kadar koncipiran je tako da za svaku poziciju imamo bonusa i jednog starijeg od te granice“.

Metalac je trenutno siguran u sredini tabele, ali je pažnju privukao ne samo rezultatima (pobede u Kruševcu i Ivanjici, remiji sa Čukaričkim i Partizanom), već i promocijom talenata.

„Potvrda da smo na dobrom putu stigla je u minule dve pauze. Dali smo šestoricu reprezentativaca, što se Metalcu nikad ranije nije desilo. Vlalukin i Maksimović bili su članovi mlade, Vasiljević omladinske, Luković i Premović kadetske reprezentacije, a Prestiž najjače selekcije Konga. Njihov napredak utemeljen je na atmosferi drugačijoj od mnogih sredina. Nismo klub koji zavisi od jedne pobede ili poraza. Ne doživljava se trijumf kao rađanje, niti neuspeh kao smrt. Fudbal posmatramo kao proces, odluke donosimo na osnovu velikog broja utisaka, ne jedne utakmice“.

Žarko Lazetić (©Starsport)

Dok govori u množini, Bojan Leontijević misli na najbližeg saradnika, šefa stručnog štaba Žarka Lazetića. Uverava da je idejama omogućio mladim igračima da u varošici podno Rudnika nesmetano razvijaju potencijal.

„Teško je porediti Metalac sa klubovima bogate tradicije. Borac i Radnički su uspavani divovi našeg sporta, a Gornji Milanovac radnički grad, u kome pravimo klimu da se mlad igrač oseća prijatno. Metalac je miran klub po prirodi, a nama je bila potrebna protivteža, temperamentan čovek na klupi, malo drugačijeg stila, koji je Lazetić predstavio u prethodnom delu karijere, spremnog da se neprestano usavršava i prati trendove. Dobili smo traženo, Žarko promoviše fudbal kroz posed lopte, kakav se zagovara u Evropi na visokom nivou“.

Nastavio je Lazetić stazom utabanom koracima Aleksandra Stankovića (po plasmanu u Superligu napustio klub iz privatnih razloga), kao Leontijevićev izbor u cilju strateškog pozicioniranja Metalca kao rasadnika talenata.

„Nemamo nijedan problem. Posedujemo jedan od najlepših stadiona u Srbiji, nov teren za treninge prvog tima i mlađih kategorija, definisane odnose po pitanju dužnosti i odgovornosti i kad je tako, raditi je lako. Došao sam sa idejom da Metalac za tih deset godina postane razvojni klub iz regiona Zapadne Srbije, koji će crpiti resurse iz Šumadije, živeti od domaćih ili fudbalera iz okruženja, a pritom biti konkurentan, smešten u prvom delu tabele. Bilo je neophodno da žrtvujemo godinu-dve kako bismo napravili bazu, formirali potentan tim. Imamo kontrolne tačke, posle svake sezone merimo urađeno“.

Godišnji budžet Metalca iznosi oko 450.000 evra i među najmanjima je u Superligi, ali...

„To nam je i prednost, jer poslujemo domaćinski, svaki dinar merimo i sve je belo. Kad ideja vlada, dolaze i rezultati. Ne ogledaju se samo u takmičenju, već u pozivima za Vlalukina, prvog strelca Prve lige Katanića, potvrđenog i u ovom prvenstvu, imamo još igrača čije vreme dolazi, a posebno smo ponosni na decu iz Gornjeg Milanovca: Veljka Mijailovića (2000), Iliju Milićevića (2001) i Mateju Premovića (2004). Za njih će se tek čuti“, siguran je Bojan Leontijević, sportski direktor Metalca i profesor na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje.

VUKADINOVIĆ NAS PODRŽAVA, ALI SE NE MEŠA

Bojan Leontijević (©Miroslav Jelisavčić)

Javnost poistovećuje klub sa Dragoljubom Vukadinovićem, alfom i omegom kluba, predsednikom kompanije Metalac.

„Svaki predlog u stručnom smislu je podržao. Ne može se ništa odlučiti mimo ljudi iz Uprave, ali tvrdim da je struka naišla samo na razumevanje predsednika u svakom smislu. Ne slažem se sa kuloarskim pričama da zalazi na naš teren“.

HTELI SMO I IGRAČE GRAFIČARA

Poslovično „dobro obavešteni izvori“ zakačili su Metalcu etiketu Partizanove filijale, imajući u vidu da je Leontijević sarađivao sa Markom Nikolićem u prvom mandatu među crno-belima, da se Žarko Lazetić trenerski formirao u „Zemunelu“, a u ekipu stigli nekadašnji talenti kluba iz Humske.

„Sticaj okolnosti. Često se provlačilo da smo selektirali veliki broj igrača iz Partizanove škole, a zaboravlja da smo hteli i neke iz Grafičara, samo nismo uspeli do njih da dođemo. Možda je put do Partizanove dece bio lakši, nekad smo ih trenirali, ali smo se isključivo vodili kvalitetom kao kriterijumom. Kad su priče o filijali u pitanju, nedavna utakmica je pokazala da takve primedbe ne stoje“.

O PARTIZANOVOJ DECI...

Jovan Vlalukin – naša reprezentacija kuburi na poziciji koju pokriva, Zvezda i Partizan nemaju desne bekove kakve bi voleli, a Jovan je atipičan, tehnički obučen, ofanzivno nastrojen i tek će biti bolji;

Savo Arambašić – nije mu potrebno mnogo šansi da postigne gol, što je pokazao na poslednje dve utakmice, dao je dva gola iz isto toliko prilika. Fudbalerima njegovog kalibra potreban je ambijent poverenja, kakav ne bi dobio u Partizanu. Zato je na pozajmici, jedini u kadru;

Filip Antonijević – strelac za remi sa crno-belima igra na poziciji levog bočnog, a pokriva više mesta kod nas. Prezadovoljni smo, ima predispozicije za napredak;

Jovan Kokir – nedostajao im je razvojni klub, međustanica između onoga što je bio i sredine sa velikim očekivanjima, gde se traži samo rezultat. Iskoristili smo slabost Partizana i Vojvodine što su se odrekli takvog igrača. Dokazaće da vredi.