Brazil je progutao sujetu i zamolio: Stranci, naučite nas da opet igramo dobar fudbal

Fudbal je izmišljen u Evropi, ali su ga najbolje u istoriji igrali Brazilci. Pet titula prvaka sveta i Pele su dovoljan argument da se stavi tačka na svaku raspravu o tome ko je najveća fudbalska zemlja na svetu. Ujedno i najfudbalskija jer Brazil ima 12 klubova koji se smatraju velikima, gomilu liga i klub koji se diči navijačkom bazom od 40.000.000 ljudi u zemlji što ga čini najpopularnijim na svetu kada je u pitanju podrška u matičnoj državi.

Međutim, Brazil poslednjih godina gubi primat. Brazilska reprezentacija odavno ne uliva strah najboljim evropskim reprezentacijama, a samo jedan klub je osvojio titulu prvaka sveta u prethodnih desetak godina. Uglavnom su im Evropljani delili bolne lekcije, a u poslednjih pet godina su i Argentinci uspešniji u Kopa Libertadores.

Najveći problem je što Brazil nije ni prišao tituli svetskog prvaka još od 2002. godine. Reprezentacija je samo jednom u ovoj deceniji trijumfovala na Kopa Amerika, kao i mlada reprezentacija na Mundijalitu. Ipak, rezultati A reprezentacije na svetskim prvenstvima su živa rana svakog Brazilca.

Selesao je svetinja u Brazilu.

Fudbalska reprezentacija je tamo važnija od bilo koje politike ili religije. Ona je vlasništvo svakog Brazilca, zbog nje se rone suze i ne spava se. Svaki meč reprezentacije je događaj dana zbog kojeg se beži sa poslova i iz škola. Svaki reprezentativac ima status idola. Posebno u regionima iz kojih dolazi jer je ta regionalna podela duboka. Zato je Brazil i „najskuplja“ reprezentacija sveta za sponzore, zato Najki plaća basnoslovne sume, zato se kompanije utrkuju da im se logo nađe makar i na trening opremi Brazila.

Ali Selesao i njegove zvezde odavno ne sijaju onako kako bi Brazilci hteli. Na prošlom SP su glatko eliminisani od Belgije, pre toga su kao domaćini masakrirani od Nemačke, u Južnoj Africi su neslavno ispali od Holandije, a poslednja generacija koja je delovala kao kadar da odbrani titulu bila je ona iz 2006. Sa Ronaldom, Ronaldinjom, Kakom, Adrijanom, Kafuom, Didom, Karlosom, Lusijom, Robinjom, Žuninjom... U četvrtfinalu su ih Zidan i Vijera vezali u čvor i poslali kući. Od tada Brazil nije bio konkurentan za titulu na Mundijalima.

Zašto je to tako, više je razloga.

Nedomaćinsko poslovanje klubova, prodaja dece menadžerskim agencijama „na kilo“ poput belog roblja, jedne te iste face na klupama najboljih klubova... Ovaj poslednji je toliko došao do izražaja da su u Brazilu rešili da naprave krupan zaokret i padnu na kolena pred stranim trenerima. Brazilci sada mole trenere iz inostranstva da ih uče fudbalu. Tačnije, da ih uče pobeđivanju.

To je nekoliko godina unazad bilo nezamislivo ponajviše zahvaljujući jakom lobiju gomile trenerskih veterana koji su se vrteli od jednog do drugog kluba. Reč je o stučnjacima koji uglavnom nisu mogli ni da primirišu klupi nekog evropskog kluba. Bliski i Daleki istok su im bili krajnji domet. I bili su spremni na dogovor i sa crnim đavolom u Brazilu samo da ostanu u toj trenerskoj orbiti. Uostalom, nama u Srbiji je to dobro poznato jer gledamo gomilu istih likova koji se sele sa klupe na klupu i prodaju maglu godinama u domaćem fudbalu, a ne mogu da rade nigde u inostranstvu. Sve znaju osim da isprate moderan fudbal.

Tako je i u Brazilu s tim što su ti treneri ipak klasa iznad ovih naših. Ali isto tako i fudbalski zaostali, zatočeni u nekom prošlom vremenu, izolovani od modernih fudbalskih trendova.

Predstavićemo vam jednu podugačku listu svih trenerskih promena na klupi „12 velikih“ u ovoj deceniji. Ova lista vam verovatno deluje podugačka, zamarajuća za čitanje i neinteresnatna, jer većina ovih imena vam ne znači mnogo. Ali nudi dobar pregled situacije u brazilskom fudbalu.

Vasko da Gama – Vagner Mansini, Selso Rot, Paolo Sezar Gušmao, Rikardo Gomes, Kristovao Boržes, Marselo Oliveira, Gaušo, Paulo Autuori, Dorival Žunior, Adilson Batista, Žoel Santana, Doriva, Selso Rot, Žoržinjo, Kristovao Boržes, Milton Mendes, Ze Rikardo, Žoržinjo, Alberto Valentim, Vanderlej Lušemburgo, Abel Braga, Ramon Menezes, Rikardo sa Pinto (aktuelni)

Flamengo – Andrade, Rožerio Lorenso, Silas, Vanderlej Lušemburgo, Žoel Santana, Dorival Žunior, Žoržinjo, Mano Menezes, Žaime de Almeida, Nej Franko, Vanderlej Lušemburgo, Kristovao Boržes, Osvaldo de Oliveira, Murisi Ramaljo, Ze Rikardo, Karlos Mozer, Ze Rikardo, Reinaldo Rueda, Paulo Sezar Karpeđani, Maurisio Barbijeri, Dorival Žunior, Abel Braga, Marselo Saljes, Žorž Žezus, Domenek Torent, Rožerio Seni (aktuelni)

Fluminense – Kuka, Murisi Ramaljo, Abel Braga, Vanderlej Lušemburgo, Dorival Žunior, Renato Gaušo, Kristovao Borhes, Rikardo Drubski, Ederson Moreira, Eduardo Baptista, Levir Kulpi, Abel Braga, Marselo Oliveira, Fernando Diniz, Osvaldo de Oliveira, Markao, Odair Elman (aktuelni)

Internasional – Horhe Fosati, Selso Rot, Falkao, Dorival Žunior, Fernandao, Dunga, Klemer, Abel Braga, Dijego Agire, Arhel Fuks, Falkao, Selso Rot, Liska, Antonio Karlos Zago, Guto Fereira, Odair Elman, Rikardo Kolbakini, Ze Rikardo, Eduardo Kudet, Abel Braga

Sao Paulo – Rikardo Gomes, Paulo Sezar Karpeđjani, Adilson Batista, Emerson Leao, Milton Kruz, Nej Franko, Paulo Autuori, Murisi Ramaljo, Huan Karlos Osorio, Doriva, Edgardo Bauza, Andre Žardin, Rikardo Gomes, Rožerio Seni, Dorival Žunior, Dijego Agire, Andre Žardin, Vagner Mansini, Kuka, Fernando Diniz (aktuelni)

Dorival Žunior (©Reuters)

Kruzeiro – Adilson Batista, Kuka, Džoel Santana, Vagner Mansini, Selso Rot, Marselo Oliveira, Vanderlej Lušemburgo, Mano Menezes, Dejvid, Paulo Bento, Mano Menezes, Rikardo Rezende, Rožerio Seni, Abel Braga, Adilson Batista, Ederson Moreira, Nej Franko, Selio Lusio, Luiz Felipe Skolari (aktuelni)

Gremio – Silas, Renato Gaušo, Selso Rot, Kajo Žunior, Vanderlej Lušemburgo, Renato Gaušo, Enderson Moreira, Luiz Felipe Skolari, Rožer Mašado, Renato Gaučo (aktuelni)

Palmeiras – Murisi Ramaljo, Antonio Karlos Zago, Luiz Felipe Skolari, Žilson Kleina, Rikardo Gareka, Dorival Žunior, Osvaldo de Oliveira, Marselo Oliveira, Kuka, Eduardo Baptista, Kuka, Rožer Mašado, Luiz Felipe Skolari, Mano Menezes, Vanderlej Lušemburgo, Abel Fereira (aktuelni)

Santos – Dorival Žunior, Adilson Batista, Murisi Ramaljo, Klaudinej Oliveira, Osvaldo de Oliveira, Enderson Moreira, Marselo Fernandes, Dorival Žunior, Levir Kulpi, Elano, Žair Ventura, Seržinjo Šulapa, Kuka, Horhe Sampaoli, Žezualdo Fereira, Kuka (aktuelni)

Botafogo – Žoel Santana, Kajo Žunior, Osvaldo de Oliveira, Eduaro Ungaro, Vagner Mansini, Rene Simoeš, Rikardo Gomes, Žair Ventura, Alberto Valentim, Markos Paketa, Bruno Lazaroni, Ze Rikardo, Eduardo Baroka, Bruno Lazaroni, Alberto Valentim, Paulo Autuori, Bruno Lazaroni, Ramon Dijaz

Atletiko Mineiro – Vanderlej Lušemburgo, Dorival Žunior, Kuka, Paulo Autuori, Levir Kulpi, Dijego Agire, Marselo Oliveira, Diogo Đakomini, Rožer Mašado, Rožerio Mikale, Osvaldo Oliveira, Tijago Largi, Levir Kulpi, Rodrigo Santana, Vagner Mansini, Rafael Dudamel, Horhe Sampaoli (aktuelni)

Korintijans – Mano Menezes, Adilson Batista, Tite, Mano Menezes, Tite, Kristovao Boržes, Osvaldo de Oliveira, Fabio Karilje, Osmar Los, Žair Ventura, Fabio Karilje, Koeljo, Tijago Nunjes, Koeljo, Vagner Mansini (aktuelni)

Primetićete da treneri na klupama brazilskih velikana teško izdrže godinu dana ili sezonu. Retko koji je sam dao ostavku, uglavnom dobijaju otkaze. Što ne sprečava klubove da ih vraćaju nazad ili konkurente da ih angažuju. Rezultat je praktični nebitan. Primetićete i da se nekoliko imena izdvaja kao standardni inventar na klupama „12 velikih“. Kada se sabere, lista izgleda ovako:

Dorival Žunior – 11 (angažmana u velikim klubovima od 2010. godine), Kuka – 8, Vanderlej Lušemburgo – 8, Osvaldo de Oliveira – 7, Abel Braga – 7, Selso Rot – 6, Mano Menezes – 6, Vagner Mansini – 6, Adilson Batista – 6, Murisi Ramaljo – 5, Luiz Felipe Skolari – 4, Levir Kulpi – 4, Rodrigo Santana – 5, Kristovao Borhes – 5, Ze Rikardo – 5, Marselo Oliveira – 5, Paulo Autuori – 4.

Čime su ovi ljudi zaslužili toliko šansi na klupama najvećih klubova? Teško je odgonetnuti...

Primera radi, Dorival Žunior nikada nije osvojio titulu prvaka Brazila?! Kuka je jednom bio prvak, Lušemburgo je u ovoj deceniji osvojio dve titule, a u celoj karijeri koja traje 20 godina ima pet titula državnog prvaka. Međutim, nikada nije osvojio Kopa Libertadores. Abel Braga za 35 godine karijere ima jednu titulu šampiona Brazila, Osvaldo de Oliveira takođe jednu. Selso Rot i Vagner Mansini nemaju nijednu! Dakle, ne baš respektabilne biografije ako ostavimo Luksemburga po strani.

Čim dobiju otkaz u nekom klubu, odmah bi preuzimali drugi i tako išli u krug. Uz obavezan gard prema svakoj ideji da dođe stranac „i da im otima hleb“ kako su voleli da kažu.

„Vidim da su svi uzbuđeni što je Kolumbijac Osorio preuzeo Sao Paulo. Koliko ja vidim, jedino novo što je doneo su drugačije boje markera koje koristi“, podrugljivo je Vanderlej Lušemburgo dočekao kolumbijskog kolegu 2015. godine.

Vanderlej Lušemburgo (©Reuters)

Bivši Botafogov trener Žair Ventura je kliše izjavama pokušao da odbrani sebe i svoje kolege.

„Stranci zauzimaju mesta mladim i talentovanim domaćim trenerima. To je loše za naš fudbal“.

Dah svežine u brazilski fudbal je uneo Flamengo prošle godine zahvaljujući dolasku Žorža Žezusa na klupu. Portugalski stručnjak je probudio uspavanog duva i doneo mu titule prvaka Južne Amerike i Brazila u istoj sezoni što je bio istorijski uspeh. Sve to uz potpuno drugačiji i moderniji fudbal koji je Brazilce ostavio u čudu. Štoperska linija na 40 metara, visok presing napadača, igra po vertikali sa ultraofanzivnim bekovima koje pokrivaju centralni vezisti... Bio je to fudbal koji je Brazilce oduševio, a Žezusa za nekoliko meseci iskovao u idola Flamengovih navijača.

„Žezusov fudbal je prelepo ludilo koje nudi nešto novo i uzbudljivo. Do njegovog dolaska je brazilski fudbal bio bolestan, melanholičan i decenijski talac mediokriteta“, rekao je čuveni brazilski reprezentativac Tostao o Žezusovom Flamengu.

Ipak, Žezus se ubrzo spakovao i otišao kada je stigao poziv da se vrati u Benfiku. Ali je zapalio vatru u brazilskom fudbalu.

I tako je započeo trend dolaska inostranih stručnjaka u velike brazilske klubove.

Flamengo je na njegovo mesto doveo Španca Domeneka Torenta koji je bio pomoćnik Gvardiolu u Barseloni, Bajernu i Mančester Sitiju. Videli su u njemu modernog evropskog trenera koji će nastaviti Žezusovim stopama. Krenuo je loše, potom ušao u seriju sjajnih rezultata, da bi onda usledili teški porazi od Sao Paula i Atletiko Mineira koji su ga koštali posla.

Horhe Sampaoli (©Reuters)

Argentinac Horhe Sampaoli je već bio u Santosu i potom je preuzeo ambiciozniji i bogatiji Atletiko Mineiro. Internasional iz Porto Alegrea je skovao tim šampionskih dometa i poverio ga argentinskom stručnjaku Eduardu Kudetu koji je pravio čuda sa Rasingom. Nedavno je ostavio Inter na prvom mestu na tabeli i otišao u Seltu iz Viga. Santos je reagovao posle odlaska Sampaolija i zamenio ga iskusnim Portugalcem Žezualdom Fereirom koji je nekada radio u Portu, Benfiku, Sportingu... Vasko da Gama je krizu pokušala da reši dovođenjem bivšeg Zvezdinog trenera Rikarda Sa Pinta, a Palmeiras je sve iznenadio kada je uspeo da iz PAOK-a dovede Abela Fereiru. Prethodno su ih odbili Kike Flores i Kike Setjen. Na kraju se i Botafogo povinovao trendu i doveo Riverovu legendu Ramona Dijaza.

Primetićete, najviše je Portugalaca (Žezus, Žezualdo Fereira, Abel Fereira, Sa Pinto) i Argentinaca (Kudet, Dijaz, Sampaoli) pre svega zato što razumeju jezik i brazilski mentalitet. U jednom trenutku (do prošlonedeljnih odlazaka Torenta i Kudeta), čak sedam od 12 velikih klubova je imalo strane stručnjake na svojim klupama. Primera radi, u italijanskoj Seriji A trenutno imate četvoricu stranih trenera, u španskoj Primeri petoricu, u nemačkoj Bundesligi šestoricu...

Nezabaležen slučaj u istoriji brazilskog fudbala!

Do nedavnog argentinskog sudara Sampaolija i Kudeta, poslednji slučaj kada su strani treneri iz iste zemlje sedeli na klupama brazilskih klubova u prvenstvu, bio je duel iz 1983. godine. Ove godine smo već imali tri sudara zemljaka iz inostranstva na mečevima brazilske Serije A.

Koliko je Brazil bio zatvoren za strane trenere i previše ponosan da prizna strancima da znaju u fudbalu nešto više, najbolje govori pogled u retrovizor kroz istoriju. Istina, radili su u brazilskim klubovima Englezi, Italijani, Portugalci i Mađari, ali je to fudbalska praistorija. Poslednji koji je do Žezusa imao nekog uspeha je bio mitski Bela Gutman koji je sa Sao Paulom osvojio Paulistu 1957. godine.

Bilo je tu nekih eksperimenata kao sa Lotarom Mateusom ili Migelom Portugalom u Atletiko Paranenseu. Paulo Bento je bio kratko u Kruzeiru. Naš Dejan Petković se kratko zadržao u Vitoriji, ali on je više Brazilac po fudbalskim shvatanjima. Uglavnom su to bile avanture sa više marketinga nego fudbala. Poneki Argentinac, Urugvajac ili Kolumbijac bi dobio priliku i to je bilo sve. Prolazile su godine a da stranac ne bio seo na klupu nekog od brazilskih klubova, a pogotovo „12 velikih“. Niti su Brazilci želeli strance na klupama svojih klubova, niti su oni bili baš zainteresovani za selidbu u Brazil.

Žezus sa udarnim iglama šampionskog Flamenga, Enrikeom i Gabigolom (©Reuters)

Posle Žezusovog sjajnog iskustva u Flamengu, kapije su se otvorile i Brazilci su pozvali strance da ih opet uče fudbalu. Međutim, poznato nestrpljenje i neznanje predsednika tamošnjih klubova će biti nešto sa čim će stranci morati da se suoče. Torent je već osetio, a verovatno i Kudet čim je pobegao od borbe za titulu sa Interom u borbu za opstanak u Selti.

Brazilski fudbal je prepun nestrpljenja, žurbe i panike. Klubovi u sezoni imaju 70 do 80 utakmica, prelazni rok u Evropi im pada usred sezone i trener mora u nevreme da se prilagođava na odlaske i dolaske. Jer, klubovi uglavnom žive od prodaja igrača pošto nisu sposobni da se bolje organizuju. Pitanje je koliko stranci mogu da se adaptiraju na taj ritam da se sve radi u „minut do 12“.

Sistem u Brazilu ne postoji. Skoro sve je improvizacija, a spašava ih što su i dalje nepresušan izvor talenata. Doduše, ne baš kao nekada. Teško da će Nejmar, Kutinjo, Firmino, Gabrijel Žezus biti idoli kao što su bili Ronaldo, Ronaldinjo, Kaka, Rivaldo... To već nije do trenera. Ali lakše je menjati trenere nego sistem.