Boškov našeg doba iliti zašto su Italijani obožavali Sinišu Mihajlovića

Divan tekst o Siniši i o jednoj mešavini sveta kako Internacionalnog tako i onog razvrstanog po socijalnoj sferi ! Samo osoba sa jakom i dubokom socijalnom intiligencijom može da se prožima , uklapa ali i iskače iz društvenih slojeva da bi u njih opet ušao i trajao dugo a u Sinišinom slučaju intenzivno i zauvek. Njegova životna tema je bila jasna iako nenamerna, hrabra iako s preprekama , bezvremenska iako prekinuta! Ništa nije radio namerno , znao je da ima svestrani kvalitet kao bazu, i ljudsku i sportski, i odatle i hrabrost da bude ono što jeste. Istina, na duge staze, uvek otplati. Na njoj se ne insistira , ona jedina pliva bestežinskom snagom… Suze svih nas koji smo ga voleli i koji živimo ovde onde, ( ja iz Srbije u Italiji već 21 godinu po pitanju sporta), suze svih koji su ovih dana zastali da odaju počast i pohvalu Siniši Mihailović, suze su u kojima se mnogi prepoznaju, u kojima traže pohvalu za život, identifikaciju u veličini i zahvalnost za oličenje snage u neobičnom čoveku koji je na najobičniji način bio ono što zaista jeste i čiji tragovi će ostati pomalo u svim ovovremenskim ljudima i društvu …. Jer on se uzdigao, zalomio pod prečku svojom levicom, odbio se od zemlju i zaplovio …. prolazan i neprolazan…. Hvala Zemlji koja ga je opevala!

Pamtim ga kao igrača na zalasku karireje, na klupi pored Manćinija, izvalčenju Katanije iz blata. Davanju prostora Donarumi, Kalabriji i Romanjoliju, ovom odlukom možda je napravio prekretnicu u Milanu što se tiče mladih igrača i poverenja u iste. Njegovu fudblasku filozovfiju shavtio sam nakon njegovog odlaska sa najvrelije klupe u zemlji. Okrenuo sam tada glavu Sinišinoj ideju da podmladi selekciju, oblikuje neku modernu reprezentaciju i usmeri igrače da na pravi način predstavljaju sebe, svoju zemlju i poštuju protivnika ma koliko zle krvi bilo. Bio sam ubeđen da je potpao pod uticaj ljudi koji su po mom mišljenu koje i danas nepromenjeno, bili kamen spoticanja našem fudbalu u celini.Složićemo se da su menadžeri, sama prodaja igrača, ko i preko koga igra za nacionalni tim tada odlična stvar glavna tema deceniju unazad , pa se neko drznuo da pripiše selektoru da nije iskren u svojim namerama i ja sam kao slep pratio taj barjak, ona naša čuvena ''ko će koga...''.Kasno sam shvatio koje su bile njegove namere, a on je onda prihvatio krivicu, ustao sa klupe dostajanstveno i bez pompe se vratio svojoj drugoj kući.

У реду је Пантелићу схватили смо да је бити националиста најгора ствар на свету, одмори мало..

Brate Željko... Razbio si sa ovim tekstom, svaka čast! Kakva oda našem Mihi!

Ono što me je nateralo da ostavim komentar pored izjave saučešća je da kažem da je ovaj tekst vrlo kvalitetno i nadareno napisan. Jedno veliko bravo za autora članka.

Одавно нисам прочитао квалитетнији и позитивнији текст

Dao ga dortmundu desnom nogom,kup uefa...

Legende ne umiru !!!!!

Nebo se otvorilo te 91' i evo danas ponovo ali ovaj put da primi svog sina u vecni raj...

počivaj u miru legendo

Упало ми је нешто у око...Какав текст.Какав човек.Каква громада од човека.И без обзира што више није са нама, Синиша је испунио обећање победио је и то 2 пута,као лав се борио до последњег тренутка.Звезда треба да му ода почаст па чак и назове неки део клуба,стадиона небитно по њему.Синиша Михајловић заувек један од нас.

Kako obozavali? Valjda ga jos obozavaju.

POCIVAJ U MIRU SINISA

POCIVAJ U MIRU SINISA

Miha je pošo svom Vujketu da oru nebeske njive. Velikani. Teško je.. Mlad čovek. Ljudina koji je Novom Sadu i Vojvodini mnogo više dao neg mnogi Novosađani koji su igrali za Vojvodinu. Svi mi koji smo bili na oproštajnom meču 2007 protiv Intera nas 20 hiljada i koji smo ga pratili i navijali od 88 kad je došo sa 19 g iz Borova u Vojvodinu ćemo zauvek pamtiti Sinišu Mihu Mihajlovića

kada je govorio o Arkanu i Ratku Mladiću kao patriotama koji su branili svoj narod. A zar nisu to radili cemu ovo u tekstu