BOMBER IN SERBO: U Seriji A bez mira, samo je Kaljari ostrvo sreće

(Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić)

Stigli smo gotovo do trećine šampionata i jedina neupitna činjenica jeste da je Kaljari jedino srećno i bezbrižno “ostrvo” u ovom momentu u Seriji A, pošteđeno polemika, kriza ili zategntutih odnosa. Juventus je lider na tabeli bez poraza, ali ruka Mauricija Sarija još se ne vidi i “slučaj Ronaldo” je sve samo nije zatvoren. U Interu nije pitanje da li će, nego kada će, Antonio Konte ponovo otvoriti polemiku o kvalitetu igrača koje ima na raspolaganju. Lacio je s četiri uzastopne pobede u prvenstvu samo prikrio kompromitovan odnos između Klaudija Lotita i Simonea Inzagija. Roma je pritajeno bure barute i Paulo Fonseka se kreće po miniranom polju, između povreda igrača, fudbalera na pozajmici i sve jačih glasova o prodaji kluba. Atalanta je sve nervoznija, nije slučajno što poslednja dva meča nije završila sa 11 igrača i što nije postigla nijedan gol. Napoli je u totalnom haosu i sa vrlo malim šansama da iza njega izađe, otac i sin De Laurentis, Aurelio i Edoardo, kao da se takmiče ko će da naparvi više problema. Milan je toliko pao da osim po troškovima kluba i platama fudbalera ne pripada ni na jedan drugi način grupi velikih timova.

Bilo bi opasno po Juventus i njegovog trenera da se zavaraju laskavom realnošću da su jedini neporažen tim u Evropi. Sari i Ronaldo, uključujući i njihov odnos, ključni su elementi za uspešnu sezonu Bjankonera a to nije osvajanje devetog uzastopnog skudeta. Toskanski stručnjak i CR7 su došli u Juve da bi promenili stil igre  Bjankonera i da osvoje titulu prvaka Evrope. Kao što smo videli, Stara dama je i sa Alegrijem i sa Konteom osvajala titule prvaka Italije, ali se nije popela na krov Evrope niti je pružala dopadljiv i spektakularan fudbal. Dakle, Juve u Seriji A nema ništa da zaradi, samo da izgubi, dok samo podizanje pehara sa velikim ušima  uz “penušavi” kalčo mogu da opravdaju velika ulaganja Džona Elkana i Andree Anjelija.

I u Interu bi morali da budu oprezni i da ne lete previsoko. U ovo doba godine, na drugom mestu ili čak na čelu tabele su se nalazili i Andrea Stramačoni i Valter Macari i Roberto Mančini i Lučano Spaleti. Tako da su Konteovi rezultati na nivou svojih prethodnika u njihovim prvim sezonama ili povratničkim godinama. Igra je bolja, ali nedovoljno da bi interisti sa boljim i dužim pamćenjem mogli mirno da spavaju.  Bivši selektor Italije će morati u sledećim nedeljama da napravi razliku i skine prokletstvo s decembra i januara koji su bili fatalni za njegove prethodnike.

Lacio je jedini tim kome pauza u pvenstvu koja se završava nije prijala. Nebeskoplavi su bili u velikom zaletu i sa gotovo svim igračima u pogonu, što nije zanemarljiva okolnost, imajući u vidu velike hendikep s povredama koje imaju drugi timovi. Naravno da nema nikakve veze i da je puka slučajnost, ali hajde ti objasni Klaudiju Lotitu, verniku praktikantu, da nije imao nikakav uticaj dolazak njegovog prijatelja sveštenika, krajem prošle zime, da blagoslovi terene u Formelu. Blagoslov će biti potreban i Simoneu Inzagiju. Trener Nebeskoplavih je po pravilu držao Lacio u vrhu tabele sve do početka proleća, a onda je sledio pad koji je rimski tim koštao učešća u Ligi šampiona. Ovog puta neće imati alibi, neće biti ni opterećenja zvanog Liga Evrope. Sve u svemu Inzagija čeka “spartanska sudbina”: s štitom ili na njemu.

Kaljari je, kao što rekosmo, jedini tim u vrhu tabele koji plovi s raširenim jedrima. Entuzijazam ja zahvatio celo ostrvo i Maranovi momci imaju i za sebe svih milion i po Sarda. Bez opterećenja zadatih ciljeva i velikih očekivanja koji opterećuju takmace, Kaljari je jedini tim u vodećoj grupi koji nema šta da izgubi, može samo da dobije. Maran je  pronašao dobitnu formulu, a čini se kao da su se zvezde urotile u Koljeovskom stilu da ispune sve želje Sarda. Olsen i Najngolan su izgledali kao igrači na počektu zalaska karijere, Rog je ličio na večitog neiskazanog talenta, baš kao i Čolito Simeone, Nandez i Oliva su dobijene opklade, a probodili su se i Žoao Pedro i Kastro.

U Romi nikad nema mira. Uvek ima neko “ali” koje sreću kvari. Taman su počeli da se vraćaju povređeni fudbaleri na raspolaganje Paola Fonseke i jedina glavobolja je bila slatka muka da se izabere 11 startera između 16-17 igrača. Najava mogućnosti prodaje Rome, loše maskirana željom da se pronađu strateški partneri, ne može da pomogne, samo da odmogne, baš kao i “Zaniolomanija” koja je ponovo u ekspanziji. Pljušte virtuelni milioni i poređenja sa najvećim asovima kalča. Prvi talas obožavanja Zaniolo je platio bledim ili u najboljem slučaju mediokritetskim partijama. Hoće li biti bolje sa drugim? Videćemo.

Aurelio i Edoardo De Laurentis su svojim odlukama, izjavama, ponašanjem tranasformisali potencijalno trijumfalnu sezonu Napolija u noćnu moru. Taman kad se nazirala moguća zora u Napuljskom zalivu, sin gazde Napolija ponovo je gurnuo prst u oko igračima Napolija poredeći ih sa Montervinom i Kalajom. To što se pitate ko su Montervino i Kalajo već dovoljno govori o provokaciji Eda De Laurentisa. Ančeloti se vratio juče u Napulj sa mršavom satisfakcijom da je šef sudija Serije A Ricoli priznao da je arbitar u VAR sobi pogrešio na štetu Napolija protiv Atalante na San Paolu. Protiv Milana ćemo videti Napoli u benitezovsko-sarijevskoj verziji 4-3-3. Ako Sarijev Juve može da liči na Alegrijev, što ne bi i Ančelotijev Napoli podsećao na Sarijev.

Đampjero Gasperini je previše nervozan u poslednjih par meseci i tu svoju anksioznost je preneo i na igrače Atalante. Indikativno je da su Begramaski oba poslednja meča završili sa desetoricom i da nisu postigli gol. Dobra vest za Boginju je što se Duvan Zapata oporavio i biće spreman kako za meč sa Juventusom tako i sa Dinamom iz Zagreba. Poraz od Kaljarija u Bergamu je ostavio trag na Atalanti, baš kao i forsiranje priče u medijima da je Kaljari Atalanta od prošle godine. Poznajući temperament i karakter Gasperinija, paralela sa Kaljarijem ga je pogodila i učiniće sve da je demantuje.

Milanom kruži bauk Serije B. Prošlo je 37 i kusur godina od drugog silaska u Seriju B  Rosonera. Da sve bude zlokobnije po Milan, u toj sezoni su dres kluba nosili Franko Barezi i Fulvio Kolovati. Dvojac koji će samo par nedelja kasnije osvojiti titulu prvaka sveta u Španiji, pobeđujući Argentinu sa Maradonom, Brazil sa Zikom, Poljsku sa Bonjekom i Nemačku sa Rumenigeom i Brajtnerom. Bodovi protiv Napolija nisu presudni za Piolijeve momke, ali su fundamentalno važni za psihološku stabilnost tima. U nekim drugim vremenima Milan ne bi drhtao pred decembarska gostovanja u Parmi, Bolonji i Bergamu, baš kao što ne bi ni pridavao mnogo značaja gostovanju “fatalnog” Sasuola na San Siru. Paradoks je što je između igrača Milana, Parme, Bolonje i Atalante razlika samo u visini plate i to je, u ovom slučaju, otežavajuća okolnost za sedmostrukog prvaka Evrope. Danas Serija A ima 20 timova a ne 16 kao u sezoni 1981/1982 i to će, ako ništa drugo, spasiti posrnulog velikana od debakla.

ITALIJA 1 - 13. KOLO: 

Subota

15.00: (2,75) Atalanta  (3,35)  Juventus (2,55) 
18.00:  (3,25) Milan  (3,30)  Napoli (2,25) 
20.45:  (4,40) Torino  (3,50)  Inter (1,85) 

Nedelja

12.30:  (1,85) Bolonja  (3,50)  Parma (4,40) 
15.00:  (3,25) Verona  (3,20)  Fiorentina (2,30) 
15.00:  (1,35) Roma  (5,30)  Breša (8,00) 
15.00:  (4,40) Sasuolo  (3,70)  Lacio (1,80) 
18.00:  (2,25) Sampdorija  (3,10)  Udineze (3,50) 
20.45:  (3,20) Leće  (3,40)  Kaljari (2,25) 

Ponedeljak

20.45:  (2,60) SPAL  (3,10)  Đenova (2,85) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama 

(FOTO: Reuters)