BOMBER IN SERBO: Trka za Skudeto 2020 - kao da je 1998, Julijano ruši Ronalda, a sudija svira penal na drugom kraju terena...

Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić

Ljubitelji Serije A sa dužim pamćenjem će se setiti da su sličnu situaciju u vrhu tabele  videli pre 22 godine. Juve, Inter i Lacio su te 1998. godine u zimu vodili trku u troje za šampionsku titulu. Na kraju te sezone su podelili trofeje: Juve je osvojio titulu prvaka, Lacio se okitio Kupom Italije, a Inter je podigao pehar tadašnjeg Kupa UEFA pobedivši upravo Lacio u finalu. Sezona je ostala upamćena  po krahu Lacija u poslednjih sedam kola u kojima je osvojio samo jedan bod, kao i po čuvenom nedosuđenom penalu Julijana nad Ronaldom u Derbiju Italije Juventus - Inter koji je odlučio borbu za skudeto. 

Juve je i ovog puta favorit, odnosno samo Bjankoneri mogu da izgube “trobojni štit”. Sarijev tim ne igra i dalje kako to navijači Juvea priželjkuju, ipak rizikuje mnogo manje od takmaca, ima Kristijana Ronalda, a krajem februara se vraća kapiten Đorđo Kjelini u pogon. Inter se pojačao u januarskom prelaznom roku i pregurao je dva “malerozna” meseca u kojima je poslovičnon ispadao iz trke za titulu. Kandidatura Nerazura za skudeto je direktno vezana za kapacitet fudbalera Intera da usvoje u potpunosti karakter  trenera Antonija Kontea i za sposobnost Kristijana Eriksena da se brzo prilagodi na Seriju A. Lacio, i pored toga što je fudbalerima Simonea Inzagija ostala samo Serija A, može da ostane u trci za šampionsku titulu do kraja jedino ako im se ne povredi nijedan starter, a posebno Imobile, Ačerbi, Milinković Savić, Lejva, Luis Alberto, Strakoša i Lacari. Jednostavno, Nebeskoplavi nemaju adekvatne alternative za standardne prvotimce.

Inzagijev tim je potvrdio da u 2020. igra toplo-hladno: posle ubedljive i sigurne pobede protiv Spala stigao je remi sa timom Ivana Jurića. Na Olimpiku se verifikovalo da Laciju ne leže timovi koji igraju u visokom ritmu, odbranu jedan na jedan, čije su formacije kompaktne i ne dozvoljavaju da im se linije razvuku sa odmicanjem meča. Nije slučajno da su Atalanta i Verona odnele po bod iz Rima. a da je Roma upravo sa takvim pristupom nadigrala Lacio u poslednjem derbiju.

Nebeskoplavi jesu imali sedam ili osam prilika za gol spram dve ili tri Veronine, ali su gosti više izgledali kao tim. Gotovo sve šanse Lacija su bile više plod slučajnosti i visprenosti njegovih igrača nego osmišljenih i pripremljenih akcija. Najbolja dva Inzagija izabranika nisu imali svoje veče u sredu: Čiro Imobile je promašio dve šanse koje je u prethodnom delu sezonu, po pravilo, pretvarao u golove, dok Sergej Milinković Savić nije bio na svom nivou, pogotovo u prvom poluvremenu. Zakazali su i krilni igrači, posebno Lacari koga je Lazović potpuno neutralisao, Kaisedo je, da se ne lažemo, prosečan fudbaler, dobra rezerva koja ne može da bude stub tima. Praktično, samo je Luis Alberto bio raspoložen za igru: pogodio je dve stative, dva put dobro oznojio golmana Silvestrija, a jednom mu je lopta završila par centimetara od okvira gola.

Protiv Verone je isplivao na površinu problem kratke i neadekvatne klupe. Inzagi bukvalno nema alterantive za startnih 11 i kada se neko od njih povredi, prehladi ili zbog kartona bude suspenodvan, za Lacio će nastupati velike muke. Odsustvo Koree počinje da se oseća, a u nedelju zbog kartona neće moći da igraju Radu i Sergej Milinković Savić. Na sreću Lacija i Parma bi mogla da bude značajno oslabljena pošto su gotovo svi napadači pod znakom pitanja ili roviti, počev od najtalentovanijeg, Dejan Kuluševskog.

Lacio ima startnu postavu koja može da se nosi sa Juventusom i Interom, ali kada se pogleda klupa Nebeskoplavih shvata se koliko su osvojenih 50 bodova u prethodna 22 kola prvenstva velika. Vavro, Adekanje, Anderson, Minala, Parolo, Bastos, Kataldi, Lukaku, Džoni, Marušić, Proto su igrači koji više priliče timu koji se bori za opstanak nego za titulu prvaka ili plasman u Ligu šampiona. Prva četvorica nisu dorasli još za Seriju A, Parolo oseća teret godina (napunio 35), Kataldi je više povređen nego što je fit, baš kao i Lukaku, Džoni i Marušić nemaju kvalitet da “zakrpe” tim na bokovima, ako Lulić i Lacari zakažu ili se povrede.

Juventus se brzo oporavio od poraza u Napulju, odnosno od pobede Napolija koja je spasila prvenstvo, barem za sada. Sarijevi fudbaleri nisu briljirali ni protiv Fjorentine, ali su zaslužli pobedu, koliko god se žalio predsednik Ljubičastih Roko Komiso. Drugi dosuđen penal za Juve jeste, najblaže rečeno, velikodušan, ali on nije bio determinantan za pobedu Stare dame, već su bili u prednosti 1:0 a igrao se 80. minut.

Prisutan je i dalje utisak da toskanski stručnjak ne uspeva da pronađe formulu da transformiše zbir fantastičnih fudbalera u moćan i funkcionalan tim. Juventus nije ni Napoli, a kamoli Empoli i Sari će morati, ako želi da ispuni ono zbog čega su ga Andrea Anjeli, Pavel Nedved i Fabio Paratiči doveli, da se suoči sa zvezdama Bjankonera i da napravi duboke rezove i donese bolne odluke. Reakcija Gonzala Iguaina na zamenu protiv Fjorentine je indikativan znak da stvari u svlačionici ne štimaju još uvek. Delimično je zato odgovoran i klub. Ronaldo je prošao nekažnjeno kada je poslao u tri lepe Sarija zato što ga je izveo sa terena, zatim je kasnije slično odreagovao i Dibala prilikom zamene, na kraju je Iguain “utrojio”.

Juve i dalje ne deluje kao kolektiv, poput Liverpula, Mančester Sitija ili čak Real Madrida, pošto je Zinedin Zidan u poslednjih par nedelja, izgleda, pronašao dobitnu kombinaciju. Da bi relizovao svoje ideje Sari mora da ima apsolutno raspoloživost igrača da prate njegove zamisli i da trče. Napadi Juventusa su i dalje spori jer igrači i dalje traže loptu u noge, ne napadaju prostor i ne trče dovoljno bez lopte. U Seriji A Juve to nadokanđuje i “pokriva” ogromnim kvalitetom svojih pojedinaca, počev od Ronalda. 

Uverljivi odgovori dolaze od Bentankura i Rabioa koji se sve više i bolje uklapa u igru Juvea. De Liht postaje sve sigurniji, Daglas Kosta ulazi u formu i kada se u tim vrate senatori Kjelini i Kedira, Sari će biti na slatkim mukama svaki put pred utakmicu da odredi startnu postavu. Nedved tvrdi da sve ide po planu i da sada dolazi period u kome treba očekivati ubrzanje Juventusa i kvalitativan skok u igri. Glavni cilj Juvea je osvajanje Lige šampiona, forma i fizička optimalna pripremljenost igrača se tempira za završnicu nokaut faze LŠ i finiš prvenstva.

Inter je pregrmeo dva meseca u kojima je svih prethodnih devet godina gubio korak sa vrhom tabele i doživljavao kako pad igre tako i rezultatski krah. Istini za volju, i ovoga puta je Nerezure pogodila “remija”, odnosno serija nerešenih rezultata, ali su Konteovi momci ostali u trci za Kup Italije i na samo tri boda od lidera na tabeli, Juventusa.

Sledeće tri nedelje i koji dan više biće “vreme istine” za Kontea i njegove igrače. Milan, Napoli, Lacio, Ludogorec, Sampdorija, Ludogorec; Juventus: ko preživi, pričaće. Pobeda protiv Udinezea je veoma važna jer je prekinula seriju remija. Trijumf u Udinama je potvrdio paradoksalnu činjenicu da Inter uverljivije igra i ostvaruje bolje rezultate u Seriji A na gostovanjima nego na San Siru. Romelu Lukaku snosi odgovornost u dobroj meri za takav skor Intera: 12 od 16 golova je postigao daleko od San Sira i najzaslužniji je što su Nerazuri jedini tim uz Liverpul, u Evropi, koji nije osetio gorčinu poraza na gostovanju u nacionalnom šampionatu.

Eriksen, Jang i Mozes nisu odigrali bogzna kako na Dačija Areni, ali su demonstrirali koliko znači fond dobrih igrača. Eriksen je omogućio Konteu da tek oporavljenog Brozovića poštedi i da ga baci u vatru u drugom poluvremenu, dok je Sančez, konačno, podsetio na svoje dane upravo dok je nosio dres Udinezea. Mladi Espozito je veliki talenat, nije napunio ni 18 godina, međutim još je “zelen” da bi počinjao utakmice i nosio teret odgovornosti. To se dalo videti iz njegovih grešaka koje su bile plod tipičnog “gorenja u želji” da se ostavi dobar utisak.

Inter protiv Milana ne bi trebalo da ima većih problema i pored toga što Lautaro Martinez neće moći da igra i što je Handanović pod znakom pitanja zbog povrede malog prsta na ruci, a Sensi i dalje rovit. Običaj je da se kaže da su derbiji mečevi “sui generis” i da zato sve prognoze padaju u vodu, ali statistika je neumoljiva: na poslendjih šest mečeva kada je Inter imao izrazitu prednost na tabeli u odnosu na Milan, izašao je pet puta kao pobednik.

Samo neko ko nije gledao Milan, a video je rezultate na poslednjim mečevima, može da pomisli da Rosoneri izlaze iz krize. Rosoneri su se protiv Verone provukli, malo zahvaljujući sreći, a malo greškama sudije (Milan je trabalo da ostane sa desetoricom igrača pošto je Ernandez trebalo da bude isključen, a nije dosuđen ni čist penal nad Borinijem u 91. minutu). U svakom slučaju, dok Amrabat nije dobio crveni karton i ostavio Veronu sa desetoricom igrača na terenu, Verona je bukvalno dominirala na terenu. Uz sve dužno poštovanje i divljenje prema Ibrahimoviću, to što se Milan oslanja na fudbalera na pragu pete decenije života dovoljno govori u kakvoj situaciji se nalazi sedmostruki prvak Evrope.

Atalanta i Roma bi morale da se paze mnogo više od  Napolija nego od Milana i pored toga što su “Đavoli” bliži za dva boda. Rino Gatuzo i njegovi igrači  su nanizali tri pobede u Kupu Italije i prvenstvu. Pojačanja Azura su se veoma dobro i brzo uklopila u novi tim, pogotovo Deme i Lobotka, a nema sumnji da će i Politano biti veoma koristan šraf u Gatuzovoj mašineriji do kraja prvenstva.

Seriju dobrih vesti za Napoli dopunjuju i sve ozbiljnije glasine da bi predsednik Aurelio De Laurentis mogao da “popusti” u pregvorima oko produžetaka ugovora sa ključnim igračima. Radi se o Mertensu, Alanu, Zjelinskom, Miliku, a i Lorenco Insinje je na istoj talasnoj dužini sa novim trenerom. Tome treba dodati i oporavak stuba odbrane i lidera tima Kulibalija čije će prisustvo na terenu biti višestruko značajno za Napoletance, već na meču sa Lećeom.

Napoli će teško stići do Lige šampiona: trebalo bi i Atalanta i Roma da dožive krah u sledeća tri meseca pa da Azuri stignu do četvrtog mesta. Ipak, Inter u Kupu Italije i Barselona u Ligi šampiona imaće daleko zahtevniji zadatak da eliminišu Insinjea i drugove nego što je to izgledalo pre tri nedelje.

ITALIJA 1 - 23. KOLO:  

Petak

20.45: (1,65) Roma  (4,00)  Bolonja (5,10) 

Subota

15.00:  (4,10) Fjorentina  (3,50)  Atalanta (1,90) 
18.00:  (2,20) Torino  (3,35)  Sampdorija (3,35) 
20.45:  (6,25) Verona  (4,00)  Juventus (1,55) 

Nedelja

12.30:  (2,70) Spal  (3,25)  Sasuolo (2,65) 
15.00:  (1,23) Napoli  (6,50)  Leće (12,00) 
15.00:  (2,80) Breša (3,25)  Udineze (2,55) 
15.00:  (2,50) Đenova  (3,30)  Kaljari (2,85) 
18.00: (4,60)  Parma  (3,60)  Lacio (1,80) 
20.45:  (2,00) Inter  (3,45)  Milan (3,80) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

 

(FOTO: Reuters)