BOMBER IN SERBO: Serija A počinje tek ovog vikenda

(Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić)

Moglo bi se reći da tek ovog vikenda zaista počinje Serija A. Zatvaranje prelaznog roka posle drugog odigranog kola sa serijom transfera u poslednjem momentu i pauza zbog kvalifikacionih mečava za Evropsko prvenstvo stvorili su utisak kao da su utakmice krajem avgusta bile predigra za ono što nas čeka.

Kontinuitet u fudbalu se isplati. Nedavno je objavljeno da su Ligu šampiona u poslednjih deset godina, od Intera pa do danas, osvajali timovi koji su igrali nekoliko sezona gotovo u istom sastavu, sa eventualnim jednim ili dva pojačanja po sezoni. Revolucije ne donose rezultate, barem ne odmah, potrebno je vreme. Primeri Barselone, Real Madrida, Liverpula su prilično evidentni. U tom kontekstu nije čudo što je Lacio tim koji je pružio najubedljive i najbolje partije na startu sezone. Samo zahvaljujući prečkama i stativama, protiv Rome, tim Simonea Inzagija nije uz rame Juveu, Interu i Torinu u vrhu tabele sa maksimalnih šest bodova.

Nebeskoplavi su praktično potvrdili tim od prethodne sezone i pojačali se tamo gde su zaista bili tanki: Lacari je zamenio Marušića na desnom boku. Istovremeno, Lacio je uz Napoli jedini tim koji je odradio pripreme kako se to radilo decenijama, izbegavajući turneje po Aziji i Americi. Takođe, Simone Inzagi je shvatio gde je grešio u prethodnoj sezoni i u novu sezonu je krenuo, bez dvoumljanja, sa četvoricom svojih perjanica: Sergej Milinković Savić, Luis Alberto, Korea i Imobile.

Na stranu statistički podaci koji kažu da je Lacio stvorio najviše šansi, šutirao najviše ka i u okvir gola, Inzagijev tim već ima igru i ritam koji drugi timovi tek treba da pronađu ili dostignu. Dok su u drugim klubovima “radovi u toku”, Lacio je već spremna i dobro podmazana mašina. Jedini problem za Lacio je ogromna razlika između startne postave i rezervi. Inzagi nema adekvatne zamene za dobard deo svojih startera. Kaisedo, Džoni, Beriša, Kataldi, Bastos su solidni igrači ali nisu igrači s kojima se može u Ligu šampiona ako plasman zavisi od njih. Zato će uspeh Lacija  u ovoj sezoni biti direktno vezan za zdravstveno stanje njegovih 11-12 fudbalera, Parolo i pored svojih godina je jedina rezerva na visini startera. Ako oni budu izdržali do kraja, Lacio će sigurno stići do Lige šampiona.

Mauricio Sari će konačno sesti na klupu Juveau Seriji A u subotu protiv Fjorentine. Bjankoneri koje smo videli u prva dva kola nisu ostavili mnogo pozitivan utisak. Protiv Napolija se već osetilo odsustvo Đorđa Kjelinija. Sari će morati da pronađe rešenje za odbranu jer Bonući i De Liht daju najbolje rezultate kada igraju, slikovito  rečeno, desnog centralnog defanzivca. De Lihtu će biti potrebni vremena da se navikne da igra levo od Ščešnija.

Čini se da novi trener Juvea ima jasnu viziju za napad i malo manje za sredinu terena. Daglas Kosta, Iguain i Ronaldo su startni trozubac Bjankonera dok će na sredini jedino Pjanić biti siguran starter, bar na početku sezone. Paradoksalno, ovog leta je trebalo da odu Kedira i Matuidi, a upravo su oni prvi izbori. Štaviše, Emre Džan je precrtan sa liste za Ligu šampiona. Rabio i Remzi nisu uspeli da se nametnu kako su se u upravi Juvea nadali. Francuz će morati da pokaže psihičku stabilnost budući da će provoditi više vremena na klupi nego što je očekivao. Remzi je još jedan primer da je rizično angažovati, čak i kada stižu bez obeštećenja, igrače sklone povredama. Velšanin je preskočio gotovo cele pripreme zbog zdravstvenih problema. U Firenci bi trebalo da bude na klupi i eventualno da uđe u igru u drugom poluvremenu.

Osim Rabioa i Remzija, Sari će morati da se suoči i sa pitanjima Dibale i Mandžukića. Dvojica fudbalera nisu htela da napuste Torino, ali je velika nepoznanica kako će podnositi drugorazrednu, u slučaju Hrvata i trećerazrednu ulogu, u Kontinasi. Sari nije nikada briljirao u odnosima sa igračima, pogotovo kada je to podrazumevalo konfliktne situacije. U tom smislu će mu biti potrebna podrška kluba, odnosno Anjeli, Paratiči i Nedved će morati da preuzmu odgovornost jer su oni najodgovorniji za “višak” igrača u Kontinasi.

Napoli je bio akter dve spektakularne utakmice. Kada bi većina utakmica Serije A bila kao dve koje smo videli u Firenci i Torinu, Serija A bi vrlo brzo stigla i prestigla po popularnosti Premijer ligu. Ali, to se neće dogoditi. Umesto pohvala, Karlo Anečeloti i njegovi momci su bili izloženi vrlo oštrim kritikama. U Italiji je mnogo veći greh kad primite sedam golova nego što je za pohvalu kada ih date isto toliko, još u gostima.

Kulibali nije još spreman. Vratio se u Napulj deset dana pre početka prvenstva i to posle Kupa Afrike na kojem je bio jedan od protagonista. Uz to, umesto Albiola koji je bio režiser odbrane Napolija prethodnih godina, zatekao je Manolasa, odličnog saigrača, ali koji nema karakteristike iskusnog Španca. Napad predsednika De Laurentisa na Ančelotija zbog upotrebe još nespremnog Kulibalija je neumesan. Nema tog trenera koji bi ostavio na klupi Kulibalija i poslao na teren Maksimovića, uz svo dužno poštovanje prema Nikoli.

Biće potrebno vreme da se dvojac Kulibali - Manolas, i pored neospornih kvaliteta, uigra. Otežavajuća okolnost je što je na golu Meret, veoma perspektivan golman, ali još uvek nema autoritet ni harizmu da diriguje odbranom, kao što to rade vrhunski čuvari mreže. Ako tome dodamo da je Di Lorenco novi u Napulju i da je mnogo bolji u ofanzivnim nego u defanzivnim zadacima, postaje jasno zašto je Napoli primio sedam golova od Fjorentine i Juvea.

Antoniju Konteu su bile dovoljne samo dve utakmice da osvoji srca i najvatrenijih navijača Intera. U Kaljariju su organizovane grupe tifoza prvi put uzvikivale ime italijanskog stručnjaka posle veoma hladnog prijema kada je stigao u Apijano Đentile. Odlazak Maura Ikardija je svakako rasteretio atmosferu u i oko Intera, barem na godinu dana. Može se reći da je Bepe Marota, uz sve poteškoće, odradio odlično posao i ispunio obećanja data Konteu. U Pinetini više nema remetilačkih faktora kakvi su bili Ikardi, Najngolan i Perišić i koji bi, pre ili kasnije, došli u sukob sa Konteom. Primer Dijega Koste u Čelsiju je prilično propedeutički da bi se shvatila ličnost najplaćenijeg trenera u istoriji Serije A. Konte ne toleriše bilo kakvo odstupanje od totalne poslušnosti i vere u njegov rad, odluke, filozofiju.

Ostaje utisak da na sredini terena Interu fali centimetara, kvaliteta i snage. Sergej Milinković bi bio idealan igrač za Konteov Inter. Bilo je par kolega koji su uporedili Sensija i Barelu kao italijansku verziju Ćavija i Inijeste. Vrlo smelo poređenje, bilo bi dobro za Inter i italijanski fudbal da bude pogođeno. U napadu ćemo imati, verovatno, permanentni baraž, tokom cele sezone,  između Lautara Martineza i Sančeza za mesto pored Lukakua. Argentinac predstavlja budućnost Nerazura, ali su Interu potrebni rezultati i trofeji odmah, zato su se Konte i Marota opkladili na Sančeza.

Da je bilo mudrosti u Interu, posle osvojene trostruke krune, Sančez bi, u paketu došao sa Kavanijem, i ko zna kako bi onda tekla fudbalska istorija Serije A u poslednjoj deceniji. Morati je imao “meko” srce prema svojim herojima i nije imao viziju da reformiše Inter koji bi nastavio da vlada Italijom i da budu u vrhu Evrope.

Milan ostaje najveća nepoznanica Serije A. Dolazak Rebića ne daje odgovor na ključno pitanje: ko će da postiže golove. Rebić je dobar igrač, ali golovi nisu njegova jača strana, baš kao što nisu ni Susova, Kastljehova, Borinijeva. Pjontek se blokirao i ne liči više na sebe. Za golgetera je najgore kada izgubi samopouzdanje i čini se da je Poljaka upravo to zadesilo. Deo odgovornosti snose i njegovi saigrači koji mu daju vrlo mali broj upotrebljivih lopti. Nije još uvek jasna ni strategija Đampaola u veznom redu Milana. Igači na raspolaganju su pojedinačno dobri, neki su i odlični, ali su loše ukomponovani i biće potrebno mnogo rada i vremena da postanu kompatibilni.

Roma je sa dovođenjem Smolinga i Mhitarjana u poslednjim danima prelaznog roka pronašla, barem na papiru, rešenja koja bi trebalo da kandiduju tim Paula Fonseke za borbu oko četvrtog mesta koje vodi u Ligu šampiona. Park fudbalera u Trigoriji je promenjen za više od trećine i portugalskom stručnjaku će trebati vremena da uigra novi tim. Velika prepreka su vreme i strpljenje, koje po pravilu, oskudevaju u Seriji A, a pogotovo u Rimu. U startnoj postavi Rome ćemo imati barem 4 ako ne i pet novih igrača u odnosu na prethodnu sezonu: od golmana Lopeza preko Smolinga, Veretua i Mhitarjana dok će svoju šansu čekati Mančini, Spinacola, Dijavara.

Biće interasantno videti da li je produžetak ugovora Edina Džeka signal za zaokret u politici Rome koje se bazirala na tzv. trejdingu ili je proizvod sticaja okolnosti, odnosno što Roma nije imala alternativu. Primera radi u Laciju, ovog leta, nisu prodali nijednog startera i nemaju nijednog igrača na pozajmici. Roma ne samo da je prodala nekoliko svojih startera već je angažovala par igrača na pozajmicu sa pravom otkupa (Mhitarjan i Smoling). Istorija nas uči da sa pozajmljenim fudbalerima se na konstruišu šampionski timovi: primer Vjerhovoda u Romi koja je osvojila skudeto 1983.godine je izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Piše: Željko PANTELIĆ
Foto: Reuters