BOMBER IN SERBO: Od mistera 150.000.000 do glinenog diva

Sergej Milinković Savić je u ovoj sezoni samo tri puta dobio prelaznu ocenu od italijanskih medija. Niko ne spori da Sergej ne igra na nivou od prethodne sezone, ali ne možemo da sudimo svaku njegovu utakmicu sa “visine” od 150.000.000 evra, koliko je predsednik Lacija Klaudio Lotito tražio za njega prošlog leta. 

Jučerašnja utakmica protiv Atalante je odličan primer. Milinković nije briljirao, ali je odigrao poštenu utakmicu, pogotovo u drugom poluvremenu. Zaradio je barem prelaznu šesticu. Međutim, u štampi je Sergej ocenjen sa peticom uz surove komentare. Korijere piše da je izgubio veliki broj lopti i duela, da su njegovi pasovi i udarci na gol bili telefonirani i da se pretvorio u “glinenog diva”. Gazeta doliva ulje na vatru tvrdeći da je Milinković neprepoznatljiv, a Mesađero da je i dalje prikaza na terenu. 

Kao da se svet okrenuo naopačke za Milinkovića. Prošle sezone je bio kao kralj Mida: šta god da je uradio bilo je glorifikovano i preuveličavano. U ovoj fudbalskoj godini, čak i kad odigra solidno, po pravilu, bude svrstan među najlošije aktere na terenu. Jednostavno, Milinković je postao rob velikih očekivanja okoline oko njega. Svaki put kad istrči na teren od njega se očekuje da postigne gol i podeli nekoliko asistencija. Ni fudbal ni život nisu tako jednostavni i linearni. Koliko se prethodne sezone preterivalo u pletenju lovorika, toliko se u ovoj zastranilo u kritikama na Sergejev račun. 

U sličnoj poziciji je i trener Rome Euzebio Di Frančesko. Šef stručnog štaba Đalorosih je već prežaljen. Čeka se samo prvi poraz da mu bude uručen otkaz. Nije baš najjasnija logika Rominog predsednika Džejmsa Palote i njegovog najvažnijeg savetnika Franka Baldinija. U prethodnih par nedelja je bilo mnogo povoljnijih momenata da se zahvale Di Frančesku na saradnji. Otpustiti trenera posle poraza od Juventusa nema mnogo smisla, tim pre što do kraja godine i dvonedeljne pauze, Romu čekaju još dve utakmice, protiv Sasuola i Parme. 

Paulo Sousa je dobar trener, ali sa njim na klupi Olsen neće postati pouzdaniji golman, Facio brži defanzivac, Manolas manje lunantičan, Florenci pribraniji, Kristante manje zbunjen, N’Zonzi pokretljiviji, Šik efikasniji, Under i Klajvert postojaniji. Poslednji problem današnje Rome je Di Frančesko i pored grešaka koje je napravio u poslednjih par meseci. 

Frančesko Toti je u pravu kada kaže da Roma treba da nastavi sezonu sa Di Frančeskom i da iskoristi sledeća dva meseca da zadrži priključak sa zonom Lige šampiona u Seriji A, poboljša formu i spremna dočeka Porto. Drugim rečima, treba iskoristiti povoljan žreb u Ligi šampiona koji je otvorio vrata za još jednu nezaboravnu epizodu Đalorosih u najprestižnijem takmičenju. Iskreno, i pored podrške Totija i Monćija, trebalo bi čudo da se dogodi da Di Frančesko dočeka Novu godinu na klupi Rome. 

Novog generalnog direktora Bepea Marotu već na startu čeka ispit od koga će zavisti njegova karijera u Interu: Vanda Nara! Ako bude uspeo da “ukroti” suprugu-agenta Maura Ikardija, Marota će imati šanse da od Nerazura napravi novu pobedničku mašineriju. U suprotnom, njegova epizoda će se završiti pre nego što je počela. 

Tradicionalno, Inter nikada nije slovio za klub sa čeličnom disciplinom, besprekornom organizacijom i jasnom podelom uloga unutara upravljačke strukture, kao Juventus ili Milan. Sa novim kineskim vlasnicima i dolaskom Marote stekli su se preduslovi da se uvede red i u Inter. Probni baloni biće Mauro Ikardi i Radža Najngolan. 

Bepe Marota je u Juventusu naučio da je klub važniji od igrača, pa makar oni bili i legende kluba. Nešto o tome znaju Aleks Del Pjero i Đanluiđi Bufon. Snaga kluba se ogleda upravo u njegovoj sposobnosti da ne bude u situaciji da bilo koji igrač može da ga ucenjuje. Poznajući Marotu, neće biti iznenađenje - ako bračni par Ikardi-Nara ne promeni ponašanje i ne shvati da je fudbal timska igra, i pored toga što su pojedinci veoma važni - da Ikardi bude prodat za 100 i kusur miliona evra i taj novac bude reinvestiran u dovođenje jednako zvučnih imena.

Dolazak Marote nije samo “pretnja” Ikardiju već i Najngolanu. Belgijanac će morati  iz korena da promeni svoj pristup kako ne bi završio na transfer listi sledećeg juna. Ne zna se koji je zadatk teži za novog generalnog direktora - smirivanje Ikardija ili uvođenje u red Najngolana. Manje plahovit Ikardi i disciplinovaniji Najngolan nisu samo garancija za treće mesto u Seriji A, već i čip za Interove šanse da osvoji Ligu Evrope. Za povratak u evropski vrh potreban je pobednički mentalitet, a on se najbolje kuje osvajanjem trofeja. Liga Evropa je, za početak, idealna. 

Karlo Ančeloti je dobio veoma važnu opkladu u Kaljariju. Treba imati hrabrosti da ostavite na klupi Hamšika, Insinjea, Mertensa i Kaljehona. Pogotovo ako se zna šta su oni značili za Napulj poslednjjih godina. Naravno, Milikov gol protiv Kaljarija nije nadoknadio njegov promašaj protiv Liverpula, koji bi odveo Napoli u osminu finala Lige šampiona, ali je definitivno revalorizovao igrača koji je kod Sarija bio duh koji hoda. 

U ovih par meseci Ančeloti je uradio sve ono što je De Laurentis tražio godinama od Mauricija Sarija: valorizaciju igrača. Osim Milika i Maksimovića, koji su koštali zajedno preko 60.000.000, Ančeloti je uključio u Napolijev projekat i druge fudbalere koji su bili na marginama kod Sarija, stvarajući tako podlogu za veliki kvalitativni skok u sledećoj sezoni. 

Karlo nije došao u Napoli da se dokazuje, kao Sari, ili da ponovo lansira svoju karijeru kao Benitez . On je stigao s namerom da osvoji skudeto. To ove godine nije moguće zbog Juventusove superdominacije. Dosadašnji rad i proširenje lepeze upotrebljivih igrača za velika dela, na 18-19 elemenata, servira mogućnost predsedniku De Laurentisu da sa jednim top igračem, tipa Kavani, i dva ciljana pojačanja, opremi tim za treći skudeto u istoriji Napolija... 

Pišu: Roberto Pruco i Željko Pantelić