BOMBER IN SERBO: Lacio - bez pojačanja, skudeto i Liga šampiona su samo san

Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić

Istina je da se Lacio uključio u trku za skudeto, ali da bi bio ozbiljan kandidat, bar još neki mesec, predsednik Klaudio Lotito mora da zavuče ruku u džep u januaru ili da se uzdaju u natprirodne sile da se nijedan od ključnih igrača ne povredi. Poznajući vlasnika rimskog kluba, kao i njegovo ponašanje tokom prethodnih 15 godina, šanse da se Lacio ozbiljnije pojača u januaru su minimalne, gotovo nikakve.

Lotito je samo u zimskom prelaznom roku 2010. godine značajnije pojačao tim (došli su defanzivci Bjava i Dias i napadač Flokari) jer je tada klub bio u zoni ispadanja i visio je iznad Formela bauk Serije B, koji je Edi Reja “zanatski” raspršio po dolasku na klupu u februaru.

Nebeskoplavi su se pod Lotitovim vođstvom nekoliko puta nalazili u sličnoj situaciji kao danas: četiri-pet igrača svetske klase, nekoliko dobrih i nekoliko pouzdanih, solidnih  fubdalera. Sve u svemu, dovoljno materijala za odličnu startnu postavu, bez adekvatnih zamena i rešenja u slučaju urgentnih situacija. U Italiji to zovemo “la coperta corta” (kratko ćebe), uvek nešto viri, pogotovo ako se neko od najboljih fudbalera povredi, razboli ili dobije kartone.

Lacio ima četvoricu top fudbalera: Sergeja Milinkovića Savića, Luisa Alberta, Hoakina Koreu i Čira Imobilea. Ima i nekoliko vrlo dobrih igrača: Ačerbija, Lejvu, Lacarija. Kao i nekoliko solidnih i iskusnih igrača poput Senada Lulića, Stefana Radua, Marka Parola, pa hajde da stavimo u tu grupu i Kaiseda. Golman Strakoša je već nekoliko godina standardan čuvar mreže, ali i dalje ne uliva poverenje.

Statistika je neumoljiva: kada Lacio igra sa svoja četiri tenora (Sergej, Luis Alberto, Korea, Imobile), poraz kao krajnji ishod ne postoji kao opcija za Nebeskoplave. Kada jedan od pomenutih fali, poraz i remiji su iza ugla. Inzagi je na početku sezone pokušao da sprovodi nelogičnu rotaciju ili da trenira strogoću: svaki put je redovno bio kažnjen, bilo da se radi o fenjerašu u pvenstvu (Spal) ili lideru na tabeli (Inter).

Brojevi Lacija su za naklon: sedam uzastopnih pobeda, deset vezanih utakmica na kojima postižu dva ili više gola. Imaju najbolju gol razliku u Seriji A, najboljeg strelca, najboljeg asistenta, najboljeg defanzivca i najboljeg igrača veznog reda. Ali, Lacio nema adekvatne zamene ni za jednog od njih, ako izuzmemo Kaiseda. Lulić, to je postalo jasno, nema trkačku autonomiju za više od 60 minuta. U odbrani, Inzagi nema igrača na visini Ačerbija i Radua da pokrije desni deo defanzivne linije. A tu je i problem godina: Ačerbi, Radu, Lulić i Lejva su već zagazili dobro u četvrtu deceniju, kao i Parolo.

Veoma kratka lista kvalitetnih igrača je navela pojedine komentatore da izađu sa stavom da je za ambicije Lacija da stigne ove godine do Lige šampiona spasonosan izlazak iz Lige Evrope. Sa obavezama u prvenstvu i Kupu Italije, nosioci igre Inzagijevog tima biće manje opterećeni, tim pre što se utakmice Lige Evrope igraju četvrtkom, uz stalni rizik dugačkih putovanja. Da bi Lacio mogao da se uključi u borbu za skudeto ili da blindira poziciju na tabeli koja vodi u Ligu šampiona, potrebno je da u januaru dovede barem dva-tri kvalitetna i iskusna fudbalera. Pre svega je potreban alternativa Luliću, jer Džoni i Lukaku to ne mogu da budu. Neophodan je i jedan ozbiljan defanzivac, sposoban da igra u defanzivnoj liniji sa tri fudbalera. Poslužio bi veoma i vezni igrač kadar da zameni Lukaša Lejvu.

Lacio je barem četiri puta propustio priliku da obezbedi učešće u Ligi Šampiona u poslednjih osam godina jer Lotito nije hteo da pojača klupu i da svojim trenerima omogući dostojne zamene u hitnim slučajevima. Ništa nam ne ukazuje da bi ove godine moglo da bude drugačije.

Mesec decembar je u deceniji na izdisaju bio noćna mora za Inter. Remi sa Romom, ispadanje iz Lige šampiona posle poraza od Barsinih “klinaca”, ništa dobro ne obećava. Istina, Nerazuri su promašili sijaset prilika protiv Rome i Barse, ali to ne može da sakrije problem na sredini terena. Kandreva i Asamoa, obojica over 30, sami po sebi nisu rešenja za tim sa velikim ambicijama, a tek nisu na visini njihove zamene Lazaro i Biragi (obojica su prilično razočarali). Povrede Sensija i Barele su se još više osetile sa padom forme Brozovića, ali i činjenice da su protivnički treneri ukapirali da je dovoljno staviti pritisak na hrvatskog fudbalera da bi njegov doprinos igri Intera počeo da leluja.

Kada se prethodno rečenom doda da ni Lautaro Martinez i Lukaku nemaju odgovarajuće zamene (Sančez je povređen, Politano nije špic, Espozito je još zelen) i da su kolosalni promašaji delom posledica manjka koncentracije zbog umora,  postaje očigledno da će Inter morati oziljno da interveniše na januarskoj fudbalskoj pijaci ako želi da ostane u igri za skudeto.

Juve je osvojio samo jedan bod od mogućih šest u poslednja dva kola, izgubio je lidersku poziciju na tabeli. Međutim, Bjankoneri, uprkos svemu, ostaju ubedljivo najveći favorit za osvajanje skudeta. Protiv Lacija se dalo nazreti u prvom polovremenu kakav ćemo Juve gledati u novoj 2020. godini. Poraz od Lacija je bio apsolutnu zaslužen, ali Sari ima pravo kada kaže da su sve epizode bile protiv njegove ekipe. Povreda Bentankura je bukvalno poremetila ravnotežu u igri Juvea i omogućila Laciju da digne glavu na sredini terena. Juve, za razliku od svojih takmaca ima praktično dva tima i nekoliko alternativa za svaku ulogu u timu. Jedini nezamenljiv igrač u Sarijevom timu je Miralem Pjanić.

Roma i dalje muku muči sa golovima, što pokazuje i gol razlika: Juve i Roma su postigli najmanje golova u društvu timova koji zauzimaju prvih šest pozicija. Postoje samo dva rešenja da se izađe iz postojeće krize: buđenje Edina Džeka ili alternativno rešenje za centarfora Rome. Protiv Intera se videlo koliko je napadačka oštrica Đalorosih tupa. Fonsekini izabranici su igrali veoma dobro, čak su i dominirali u pojedinim delovima meča. U suštini, sve su radili dobro do poslednjih 15 - 20 metara i onda ništa. Za 90 minuta igre, samo je Zaniolo jednom zagrejao dlanove Handanovića, malo za tim koji pretenduje da stigne do Lige šampiona. Povrede nastavljaju da desetkuju Romu, odsustvo Smolinga protiv Spala se neće osetiti, ali bi protiv Fjorentine moglo da bude kobno s obzirom na to da je njegova zamena Facio, jedan od najsporijih centralnih defanzivaca u Seriji A.

U Kaljariju bi morali da se zamisle. U poslednja tri kola su se spasili, i tri poraza su pretvorili u dva remija i jednu pobedu i pored toga što su bili u zaostatku od dva gola. Maranova ekipa dozvoljava previše čistih gol šansi protivničkim timovima. Malo zahvaljujući golmanima, malo sreći, Kaljari je uspeo da naniže 13 utakmica bez poraza. Za nešto više Kaljari će morati da drastično smanji broj šansi koje dopusti protivničkim timovima, jer na srednji i dugi rok nijedan poklon nije besplatan.

Atalanta je briljantno izašla iz krize u kojoj je bila nekoliko nedelja kada na pet mečeva u Serije A i Ligi šampiona nije uspevala da stigne do pobede. Poraz od Juventusa, posle koga su usledile četiri važne pobede u prvenstvu i LŠ, je mogao da bude koban za Boginju, imajući u vidu način na koji je stigao. Gasperini je još jednom pokazao svoju kreativnost rešavajući odsustva Zapate (povreda) i Iličića (kartoni i povrede) sa genijalnim pomeranjem Pašalića bliže golu i hibridne kolokacije Malinovskog koji je postao neka vrsta “ukrajinskog Papu Gomeza” u rađanju.

Reakcije fudbalera Napolija na odlazak Karla Ančelotija su potvrdile rašireno uverenje da nije bio problem iskusni stručnjak već predsednik kluba Aurelio De Laurentis i njegov odnos sa igračima. To znači da smenjivanje Ančelotija i dovođenje Gatuza nije rešilo spor i nije uklonilo motive zbog kojih je nastala kriza u Napoliju. Bivši trener Milana će imati veoma težak zadatak da obezbedi Napoliju učešće u Ligi šampiona i sledeće godine. Izgleda da prvi koji ne veruje u takav rasplet jeste upravo De Laurentis. Ne može se drugačije protumačiti potpisivanje ugovora na 6 meseci plus 12.

Foto: Reuters